Selen cuva od rakastaih obolenja

Selen cuva od rakastaih obolenja


Mnogobrojna klinička istraživanja sprovedena tokom poslednje dve decenije pokazala su da je oligoelement selen neophodan organizmu, da je moćan antioksidans, sprečava prerano starenje kože, mišića i mozga, učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i jača imunitet. Organizam ga, međutim, ne proizvodi pa njegova količina direktno zavisi od ishrane.

Kada je reč o selenu i njegovoj važnosti u organizmu najimpresivniji je podatak koji pokazuje da, kako u svetu tako i kod nas, najviše obolelih od karcinoma ima u krajevima gde selena nema u zemljištu ili ga ima vrlo malo. Nađeno je, naime, da obolelima od karcinoma nedostaje selen u serumu krvi. Osim toga, pokazalo se da pacijenti oboleli od ciroze jetre imaju manjak ovog elementa u krvnoj plazmi kao i da selena nemaju dovoljno oboleli od distrofije ili drugih mišićnih poremećaja, jer se on najviše koncentriše u mišićima. S druge strane nedostatku selena najpodložniji su oni koji su izloženi takozvanom oksidantnom stresu to jest pušači i stanovnici zagađenih sredina - kaže nas sagovornik i naglašava da je osim onih koji se nekvalitetno hrane, nedostatak ovog minerala imaju i oboleli od gastrointestinalnih bolesti naročito Kronove, kao i pacijenti kojima su odstranjeni delovi probavnog trakta.

- Organizmu je dovoljno ako se hranom dnevno uzme oko 40 mikrograma selena. Ali, sa godinama potrebe za ovim elementom rastu, pa je najpotrebniji starijima, budući da sve bolesti koje se u ovom životnom javljaju naglašavaju nedostatak selena. Po preporukama američkih lekara i istraživača iz 2000. godine, mladi od 14 do 18 godina trebalo bi da uzimaju 55 mikrograma dnevno, deca 20 do 30, trudnice 60 a dojilje 70 mikrograma selena. S obzirom na to da je veoma važan za zdavlje starijih, 70 mikrograma bi trebalo da uzimaju stariji od 65 godina, a čak 80 mikrograma oni koji su zakoračili u osmu deceniju - objašnjava naš sagovornik i podseća da, kada je o uzimanju selena reč, važi još jedno pravilo koje zavisi od načina ishrane.

- Zanimljivo je da ukoliko je hrana uglavnom bogata zasićenim masnim kiselinama iz namirnica životinjskog porekla, što je slučaj u Srbiji, neophodno je da se uzima malo više selena od propisanih dnevnih doza baš zato što je ovaj element moćan antioksidans "tanka linija" između nedostatka i viška selena u organizmu.

Simptomi nedostatka su:
* promena boje noktiju

* mišićna slabost

* slabost srčanog mišića.

Višak selena u krvi izaziva selenozu čiji su znaci
* gubitak kose

* bele pege na noktima

* "nemir" organa za varenje

* neprijatan zadah i znoj koji mirišu na beli luk

* mučnina

* osip

* blagi nemir i nervoza.

Najbolje je ako se selen uzima ishranom. Namirnice bogate ovim elementom su brazilski orah, riba (posebno losos), morski plodovi, kvasac, jaja i integralne žitarice, naročito zob, smeđa raž i semenke suncokreta.
- Ukoliko se uzimaju suplementi neophodno je da se striktno poštuju propisane dnevne doze. Jer, ukoliko selena ima previše u organizmu može da bude toksičan, što se dešava ukoliko se duže vreme uzima više od 0,9 miligrama selena dnevno.

Brani i čisti
- Selen je sastavni deo brojnih enzima. Prvenstveno aktivira enzim glutation peroksidazu koja deluje u odbrambenom sistemu, pa ako je nema dovoljno imunitet slabi. Osim toga, selen učestvuje u formiranju "ćelija čistača" koje su direktno angazovane u procesu odbrane tela od spoljašnjih štetnih faktora. Važan je i za pravilan rad enzima koji učetsvuju u metabolizmu masti i proteina. I enzim koji pretvara hormon štitaste žlezde tiroksin-T4 u trijodotironin (T3) je takozvani selenoprotein pa je važan i pacijentima kojima je zbog nedostatka joda smanjena funkcija štitaste žlezde - kaže naš sagovornik.

Istraživanja
Mnogo pažnje selen selen je "privukao" zbog moguće uloge u borbi protiv raka. Petogodišnje istraživanje američkih naučnika Univerziteta "Kornel" u Itaki pokazalo da uzimanje 200 mikrograma selena dnevno smanjuje ukupnu smrtnost od karcinoma za 39 odsto kao i učestalost raka:
* prostate za 63 odsto
* debelog creva i rektuma za 58 odsto
* pluća za 46 odsto.