Kako prehlada utice na sinuse?

Kako prehlada utiče na sinuse?


Da bi se izbegla hronična upala sluzokože sinusa i nosa, vrlo je važno što ranije započeti pravilno lečenje prehlade, gripa i svih drugih infekcija disajnog sistema

Prehlada, nazeb i kijavica sinonimi su za dobro poznato oboljenje – infekciju gornjih disajnih puteva uzrokovanu virusima, koja je po svojoj suštini akutni rinosinusitis. Prilikom svake prehlade, upalnim procesom zahvaćene su ne samo sluznica nosa, već i sluznice sinusa (paranazalnih šupljina).

Asist. dr med. mr sc. Ljiljana Jovančević, otorinolaringolog iz Klinike za bolesti uva, grla i nosa Kliničkog centra Vojvodine, objasnila nam je kako se infekcije gornjih disajnih puteva uzrokovane virusima odražavaju na sinuse, kakve komplikacije mogu da izazovu i na koji način se leče.

KAKO DA SINUSI OSTANU ZDRAVI
Postoji niz faktora koji omogućavaju da sinusi ostanu zdravi, od kojih su najvažnije drenaža i ventilacija. Natečena sluznica nosa, nastala usled prehlade ili alergije, može zatvoriti otvor sinusa i sprečiti pravilnu ventilaciju i izjednačavanje pritiska u nosu i sinusima, što uzrokuje bol. Isto tako, sluz, koja se normalno stvara u sinusima a služi za održavanje vlažnosti sluznice i odstranjuje bakterije, može da zaostane u sinusu i stvori pritisak izazivajući bol. Sinus koji je ispunjen sluzavim sadržajem, bez mogućnosti čišćenja i izmene vazduha, pogodno je mesto za nastanak infekcije, odnosno naseljavanja bakterija ili umnožavanja onih koje se tamo već nalaze. Hladnoća, vetar, vlaga i magla udruženi sa raznim zagađenjima iz vazduha, neprijatelji su sluznice nosa. Ako se tome doda da se zimi infekcije lakše prenose, jer boravimo u zatvorenim prostorijama sa mnogo ljudi, ova oboljenja gotovo je nemoguće izbeći. Hronične upale sluzokože sinusa i nosa neprijatne su i dugo muče obolelog. Zbog toga je vrlo važno što ranije započeti pravilno lečenje prehlade, gripa i svih drugih infekcija disajnog sistema.

VRSTE SINUSITISA

AKUTNI SINUSITIS je onaj koji traje do 12 nedelja, a može biti virusni, bakterijski i rekurentni. Dakle, najčešće ga uzrokuju bakterije ili virusi, a mnogo ređe gljivice. Bakterije pneumokoke i streptokoke, koje su u manjem procentu prisutne na sluznici gornjih disajnih puteva kod velikog broja zdravih ljudi, najčešće uzrokuju akutni sinusitis. Kada dođe do upale i otoka sluznice, otežana je ventilacija i dreniranje sinusa, pa umesto da se bakterije i virusi izbacuju stalnim slivanjem sekreta, one se u nosu i sinusu zadržavaju i množe i tako se postepeno razvijaju infekcija i bol u vidu pritiska.
HRONIČNI SINUSITIS obično je posledica čestih akutnih upala sinusa, naročito ako nisu lečene. Simptomi su isti kao kod akutnog sinusitisa, samo su blaži i duže traju, zbog čega ovo oboljenje nije lako dijagnostikovati. Najčešće ga uzrokuju gram-negativne i anaerobne bakterije i gljivice. Deca koja su sklona astmi ili boluju od alergija često obolevaju i od hroničnog sinusitisa.
Svaka prehlada predisponira pacijenta za pojavu akutnog bakterijskog rinosinusitisa, pa bolest najčešće i nastaje kao sekundarna bakterijska infekcija nakon prehlade. U toku jedne godine deca imaju šest do osam, a odrasli dve do pet epizoda akutnog virusnog rinosinusitisa. Prema definiciji, akutni virusni rinosinusitis (prehlada) je oboljenje koje podrazumeva prisustvo simptoma akutne upale gornjih disajnih puteva u trajanju do 10 dana.

ALERGIJSKI I NEALERGIJSKI HRONIČNI SINUSITIS
U slučaju alergijskih upala pacijenti se žale na povremenu ili stalnu kijavicu, svrab u nosu, pojačanu sekreciju i zapušen nos. Često se uz te simptome javljaju i glavobolja, osećaj punoće u licu, slabost, malaksalost i poremećaj spavanja, a neretko su prisutni i svrab i suzenje očiju. Alergijske upale sinusa mogu biti sezonske ili celogodišnje, u zavisnosti od toga na koju je susptancu pacijent alergičan. Ako se radi o polenu drveća, trava i korova, onda je alergija prisutna u sezoni cvetanja ovih biljaka, uglavnom od ranog proleća do kasne jeseni. Veći je problem ukoliko je pacijent alergičan na prašinu, grinje, dlake kućnih ljubimaca i slično, jer je to cele godine prisutno u njegovom okruženju.
Ako se testiranjem ne dokaže alergija na specifične materije ili pak ne postoje drugi parametri koji ukazuju na alergijske reakcije, a dokazano je prisustvo dugotrajne upale u nosu i sinusima, radi se o hroničnom (nealergijskom) rinitisu. Dominantan simptom je, pre svega, zapušen nos uz glavobolju i osećaj punoće u licu. Neretko su kod dece zahvaćeni i ždrelo, srednje uho i grkljan.

UZROČNICI I SIMPTOMI
Lokalni uzročnici koji pogoduju razvoju hroničnog sinusitisa mogu biti kriva nosna pregrada, nosni polipi, deformiteti nosa i nosnih kostiju, upala zuba gornje vilice…
Akutni sinusitis vrlo je čest i može ga dobiti svako ko oboli od alergije, prehlade, gripa ili bakterijske infekcije gornjih disajnih puteva, koji stvaraju preduslove za razvoj ove bolesti. Hroničnom sinusitisu sklone su osobe sa različitim lokalnim i opštim uzročnicima.
Tipični simptomi akutnog sinusitisa jesu zapušen nos, pojačana sekrecija, osećaj pritiska i bol u području zahvaćenog sinusa, pa na osnovu toga može biti prisutna glavobolja, najčešće jutarnja, kao i povišena temperatura. Simptomi i mesto najjačeg pritiska i bol na istom mestu variraju, u zavisnosti od toga koji je sinus najjače zahvaćen upalom. Tako se mogu javiti bol u uhu, vratu i očima, suzenje, zubobolja i gubitak ukusa. Od opštih znakova najčešće su izraženi umor i iscrpljenost. Tegobe izazvane hroničnim sinusitisom ne razlikuju se značajno, osim što duže traju, a kod nekih osoba nikada se ne povlače potpuno već se u određenim situacijama pogoršavaju. Hronični sinusitis može se razviti kao posledica često ponavljanih akutnih upala sinusa, pogotovo ako nisu propisno lečene.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?
Sinusitis u početnoj fazi teško je dijagnostikovati zato što simptomi podsećaju na one koji su karakteristični za običnu prehladu (zapušen nos, slivanje sekreta niz ždrelo i malaksalost). Međutim, u slučaju prehlade simptomi se povlače posle pet do sedam dana dok oni izazvani sinusitisom (ukoliko se bolest ne leči) mogu da traju od tri do osam nedelja i često su praćeni bolom u licu i temperaturom.
Najjednostavniji način da se ustanovi da li se radi o sinusitisu jeste perkusija (lupkanje) ili pritiskanje u predelu sinusa. Ukoliko to izaziva bol, najverovatnije se radi o infekciji. Potrebno je uraditi i rendgen paranazalnih šupljina, ali najpouzdaniji način dijagnostikovanja jeste CT sinusa, odnosno magnetna rezonanca (ukoliko se sumnja na tumor ili gljivično oboljenje).
Rinoskopija, procedura kojom se direktno posmatraju zadnji otvori nosnih hodnika pomoću savitljivog fiberoptičkog creva, može se primeniti i za direktno gledanje sinusnih otvora i procene njihove začepljenosti. U težim slučajevima neophodna je aspiracija sadržaja sinusa pomoću igle radi određivanja vrste bakterije koja je izazvala upalu sinusa te pravilnog izbora antibiotika.

izvor;topzdravlje.rs