Tajni izvori neraspolozenja i kako ih prevazici

Tajni izvori neraspoloženja i kako ih prevazići

Mnogi ljudi kada su neraspoloženi traže brze „lekove“ za popravljanje raspoloženja – puste muziku, gledaju film, popiju neku čašicu i slično. Ali neraspoloženje nije infekcija da bi se lečilo. Neraspoloženje je obično uzrokovano nekim događajem i na njega se i treba da se usredsredimo.

Psholog Gaj Vinč i autor knjige „Emotional First Aid: Practical Strategies for Treating Failure, Rejection, Guilt and Other Everyday Psychological Injuries“ navodi tri najčešća uzroka neraspoloženja i nudi rešenja.

1) ODBAČENOST

Ovo je svakodnevna pojava. Postoji mnogo primera za to – na primer, kolege se dogovaraju da odu zajedno na pauzu, a vas ne pozovu i slično. Naš mozak je tako napravljen da reaguje na odbacivanje čak i onih ljudi do kojih nam nije stalo.

Rešenje:

Ako ste uvređeni zato što vas kolege ne zovu da idete sa njima, organizujte se sa nekom drugom ekipom kasnije – ne da biste vratili prvoj grupi, nego da biste izbrisali osećaj odbačenosti u sebi. I to možete da uradite svaki put kad se osetite odbačeno – samo promislite i nađite način da neraspoloženje sasečete u korenu.

2) KOMPLIMENTI

Zvuči kontradiktorno, ali komplimenti nisu uvek dobri. Ljudi sa niskim nivoom samopouzdanja ne reaguju lepo na komplimente, jer se to kosi sa njihovim viđenjem sebe i može da učini da se osećaju još gore. Vinč navodi primer tinejdžerke koja ne može da nađe dečka, a kojoj roditelji pričaju koliko je lepa, na šta im ona besno odgovara „Ako sam toliko lepa, zašto nemam dečka?“

Rešenje:

Kada vam svi udeljuju komplimente, a vi se ne slažete sa njima, uradite vežbu samoafirmacije. Mislite o kvalitetima koje imate u bilo kojoj oblasti u vezi koje zaslužujete da dobijete kompliment. Zatim zapišite nekoliko rečenica o tome zbog čega su ti kvaliteti bitni. Vinč navodi primer: „Da, možda nisam izuzetan, ali hoću da pomognem drugima, imam dobar smisao za humor, emotivan sam i umem da saslušam“. Kada ovo kažete samom sebi, raspoloženje će vam se popraviti.

3) KRIVICA

Krivica je normalna, ali u određenim količiniama – sociopate je imaju premalo, a anksiozni ljudi previše. Normalne količine vas mogu sprečiti da uradite nešto što može nauditi drugoj osobi ili njenim osećanjima. Kada osećamo krivicu, ne možemo biti ni dobro raspoloženi.

Rešenje:

Jedna od stvari koja nam može pomoći da se osećamo bolje je da se izvinimo. Problem je u tome što mnogi ne znaju da se izvine kako treba. Način na koji ćete seizviniti zavisi od same situacije – uradite onako kako osećate da treba da se izvinite.

Izvor:Zena