Ishrana i zdravlje

Ishrana i zdravlje


-I- deo

Istinske osnove ishrane-Dornach 1958

ačke dodira između Antroposofije i tzv. nauka, su naročito očigledne u problemu koji je duboko zanimao dr. Rudolfa Štajnera. Problemu, koje mi često prepoznajemo kao problem ili u najmanju ruku ne razumemo, zašto bi to trebalo da bude sadržaj antroposofskog predavanja, to je naime:- problem I s h r a n e.
Ishrana je povezana sa našim fizičkim postojanjem. Povezana je takođe sa načinom,na koji naše telo može biti nosilac duševno-duhovnog,a videćemo u toku predavanja da je ovaj odnos bitan,kako bih postepeno postavio problem. Ako pogledate neki udžbenik o ishrani ili u novine ili čak u neko predavanje u kojem je R. Štajner,govorio o ishrani,radnicima na prvom Geteanumu. Prvo ćete uočiti da su čoveku potrebne različite supstance: proteini,ugljeni hidrati,masti,mineralne materije i naravno voda. Ove supstance su sadržane u svemu što uzimamo u : hlebu,mesu u voću i povrću. Opšte je shvatanje,naročito u starijim tumačenjima ishrane,da ove supstance tada pružaju našem telu,materijalnu hranu. Danas postoji grana nauke-biohemija,koja proučava hemijske procese kako se oni odvijaju u životnim procesima. Decenijama ona je bila pastorče fiziološke hemije,a samo u poslednjih 13 godina je tako značajno napredovala,da se posle čitanja predavanja R. Štajnera, o ishrani, u isto vreme proučavajući nova otkrića u biohemiji,može se dobiti utisak da se ove dve tačke gledišta dodiruju. Dok,kod starijih objašnjenja ishrane postoji razlika,u odnosu na Štajnerove poglede.
U stvari ne možemo pričati o ishrani,a da prethodno ne govorimo o varenju. Moram reći da je moje sopstveno posebno zanimanje za problem ishrane,nastalo zato što kad sam god pratio Rudolfa Štajnera i imao priliku da čekam negde sa njim(jednom na želeničkoj stanici u Bazelu),čekajući skoro čitav sat na vezu a takođe i u drugim situacijama. On bi uvek započinjao da govori o ishrani i svrhi ishrane. Ja sam tada bio mladić potpuno zaokupljen proučavanjem antroposofije,pa sam isprva to smatrao malo dosadnim da Štajner stalno govori o ishrani,jer su mi još uvek nedostajali širi duhovni horizonti. To je bila početna tačka ovog predavanja. Od te tačke proizašao je rad-rad koji čovek tek posle 33-35 godine starosti,počinje da razume.

Ishrana i zdravlje


-II- deo

A sada o problemima: Ishrane i varenja. Prvo ću predstaviti tačke gledišta savremenih istraživača u ovoj oblasti,u kojima moram pružiti izveštaj o nekim studijama- nekim egzaktnim bio-hemijskim studijama. Kao što sam rekao,suštinski se može govoriti o : proteinima,ugljenim hidratima,skrobu.,šećeru i mastima. U prirodi se ove supstance pripremaju u biljnom,životinjskom i mineralnom carstvu Čovek ih preuzima više ili manje kroz žvakanje i varenje. U ustima dok se žvaće,počinje nova čulna reakcija kroz tzv. ukus,na taj način počinjući preko nervnog sistema ceo niz procesa,koji onda utiču na skoro sve telesne organe, upravljajući procesima varenja. R. Štajner je naprimer istakao,da ne bi trebalo gutati hranu,jer se naročito tada svi procesi remete,pa ovo može biti i bio-hemijski dokazano. Ova hrana se zatim vari u stomaku,jedan deo je već ranije s varen a zatim prosleđuje dalje u Duodenum i ostale delove tankih creva. Sad dolazi trenutak koji je izuzetno značajan za nas. Hrana se razlaže. Sa izuzetkom soli,nijedna vrsta hrane ne ostaje onakva kakva je ušla kroz usta; svaka se razbija: Proteini se razlažu,ugljeni hidrati se transformišu telesnim sokovima u šećere,koji se isto tako razlažu; masti se slično razlažu. Na ovom polju došlo je do promene u pogledima egzaktne bio-hemije,što nam takođe omogućava- kao naučnicima,da bolje razumemo ovo šta je R. Štajner rekao i da prepoznamo dubinu toga. Proteini se razlažu na:amino-kiseline i peptide. Masti, u masne kiseline i glicerol. Supstance koje nastaju,upijaju se u crevima i prenose dalje u limfni i krvni sistem,a neke od njih se tada prenose, u jetru.


1) nastavak … o ISHRANI) – - Šta znači METABOLIZAM ? – Ovde mogu reći samo jednu stvar. Svaki onaj koji nije proučavao ovu materiju do najsitnijih detalja, ili onaj koji je čitao predavanja Dr. Rudolfa Štajnera: „o čoveku metabolizma i udova“,možda je čuo reč-metabolizam, a pri tom verovatno mislio na varenje i lučenje a možda čak i na udisanje i izdisanje. U stvari,-oprostite mi kada to kažem- on ne zna ništa ! R. Štajner je sa medicinske strane spomenuo metabolizam i ukazao,da se sve supstance-ćelije u našem telu, potpuno obnavljaju tokom sedam godina. Ako sam npr. stajao pre sedam godina na ovom podijumu,i neko je načinio mali znak negde u materiji moga tela, a danas ponovo stojim ovde,nećete moći pronaći ni najmanji ostatak toga znaka. Umesto toga, biće to potpuno različita supstanca. Ova slika se može uporediti sa koritom neke reke i samom rekom. Voda u reci,nikad nije ista- svake sekunde je različita,dok korito reke ostaje. Npr. reka Rajna ili Dunav imaju određenu postojanost,tokom izvesnog perioda vremena. Supstanca vode u reci stalno teče. Isti je slučaj sa našim telom. Međutim, suviše je pojednostavljeno govoriti samo o obnavljanju tokom sedam godina. Posle sedam godina stižemo takoreći,do završne tačke gde možemo biti potpuno sigurni,da više nije ništa ostalo od prvobitne supstance. Transformacije, se dešavaju mnogo brže. Pomislite samo na zub -ovaj ovde,u stvari mislim na pravi a ne na veštački. Svako može dodirnuti jedan od svojih zuba i proslediti tok misli sa mnom. Ovaj zub sadrži:kalcijum -karbonat i kalcijum-fosfat, koji su ušli u zub dok je još rastao. Svako može osetiti svoj zub i zatim reći sebi: Tokom 240 dana, sav kalcijum karbonat iz ovog masivnog –tvrdog zuba, kojeg svi u ovom trenutku dodirujemo, biće izlučen- nestaće, a novi kalcijum karbonat zauzeće njegovo mesto. Pa dokle god ovaj zub obnavlja svoju supstancu za 240 dana, dotle on ostaje zdrav i otporan. To je metabolizam !

Ishrana i zdravlje


-III- deo


Još jedan primer: Mast, se deponuje u masnom tkivu. Ovde možete osetiti mali depozit masti. Postoje i druga mesta u telu, gde se može osetiti ovaj mali depozit masti. To bi smo trebali stvarno sebi predstaviti. Hajde, osetite jedan od tih „valjuščića“ masti ! Ali 41 % masti, koji osećate tu među prstima, taj mali valjušak masti neće biti tu sutra uveče u ovo isto vreme. Ova mast će biti prenesena nazad u jetru, da bi tamo bila pretvorena u proteine, druge masti ili šećer u zavisnosti šta je telu potrebno. Ako neko npr. ima Dijabetes, tada jetra stvara šećer iz masti, i to je to što čini dijabetes. Pa se tako 41 % , ove telesne masti aktivira u jednom danu,- vraća nazad u jetru i transformiše i u istoj količini ponovo deponuje. Kada se ona ne bi ponovo deponovala, imali bi idealan metod protiv g o j a z n o s t i !
Ova transformacija masti,zaista je začuđujuća kada pomislite, kakva je aktivnost – kakva dinamika- je ovde prisutna ( 41 % u jednom danu ) ! – A to zahteva samo jedan deo metabolizma,koji sam takođe naučno proučavao,određuje da li osoba prerano slabi ili ostaje mlada. Ili dobija sklerotične bolesti,kao što su: arterio -skleroza, infarkt miokarda, koronarna skleroza itd. Mladost ili starenje tela je određeno time,da li se ta tranformacija masti događa u pravo vreme,prikladnom brzinom ili ne.


(2. nastavak o ISHRANI) – Zatim postoji kritična tačka. Neću ovde razmatrati patologiju :-endokrinoloških smetnji,ali kod relativno normalnog čoveka,postoji kritičan period života otprilike u 35- godini, što je otprilike vreme kada čovek počinje da gubi svoju mladalačku vitkost,i tada se kao dokaz zadovoljnog građanina,stvara mali stomačić. Vidite,ovo kažem sa određenom namerom: „stomačić zadovoljnog građanina“. Kada se utišaju bure mladosti,usporava se ta transformacija masti. Jednom kada mlada osoba iživi svoje ideale,kada njene aktivnosti uđu u tzv. ustaljene koloseke,tada se ta transformacija masti usporava. Ovo se može pratiti bio-hemijski i pojavljuju se različiti uslovi. Ako se ovaj zadovoljni građanin pretvori u filistra (čovek ograničenog duha),tada se pojavljuju pred uslovi za: sklerozu i otvrdnjavanje svih oblika. U metabolizmu takve osobe,mogu se već u 25-oj, 28 ili 30 godini,stvarno videti pre rani simptomi starenja. Može se skoro proreći ,šta će se dogoditi kasnije ? !
Imam jednog prijatelja u Čikagu (mislim da ima 75 godina i izuzetno je aktivan). Ima običaj da kaže: da oseća, da je većina ljudskih bića već u 35 godini mrtva, ali da njihovi leševi nastavljaju da šetaju okolo. Uvećanje ovih zrnaca u telu, to je ono što koči dinamiku tela i usporava životne procese. Tu leži jedan od problema starenja. R. Štajner izražava ovo govoreći: da mast u telu, formira zid-zid protiv duhovnog. Ovo treba shvatiti fiziološki i duhovno. Postoji u stvari na Harvardskom univerzitetu neki naučnici, koji idu tako daleko da kažu, da čovek treba da jede ono što ne voli, jer onda ne bi trebao pribegavati dijeti.
Toliko o tom metabolizmu. Postoje i drugi metabolizmi,npr. mineralni metabolizam. So,se direktno preuzima u telu. Ova uneta so,može se obeležiti izotopima i za minut je možemo naći po celom telu,od samog vrha kose,vrhova palčeva do spoljašnje kože. Međutim, kalcijumove i magnezijumove soli se zadržavaju u crevima. Ovo je nešto nerealno za naučno mišljenje. Mora postojati cirkulacija u telu o kojoj mi ne znamo apsolutno ništa. Ona se – koju R. Štajner naziva“fantomska so“,raširi za minut po celom telu a da ne znamo kako ? Za minut se ova so rasturi po celom telu,dok se kalcijumove i magnezijumove soli čuvaju u crevima,i apsorbuju samo onda kada ih telo treba. One se ne izlučuju iz tela – one ostaju. Kada telo odluči ( u ovom slučaju,to nije jetra nego krv koja odlučuje): Naprimer, „sada mi je potreban kalcijum karbonat“,tada će biti apsorbovan iz creva,iz kojih pod drugim okolnostima ne bi ništa bilo apsorbovano. Tu je aktivna izvanredna mudrost.

Ishrana i zdravlje


-IV- deo

S pomenuo sam kalcijum. On je takođe konstituent kostiju. Naš skeletni sistem i veliki deo kostiju,sastoji se od kristala kalcijum karbonata i kalcijum fosfata. Metabolizam,koji omogućava održavanje kostiju,zaista je ne odoljiv. Svaki minut se sav sadržaj kalcijuma iz krvi kristališe u kosti,i u tom istom minutu se odgovarajuća količina kalcijuma iz kostiju,razgradi i vrati u krv. Ponavljam,jer je to u stvari ono,što može da dovede do predstava o sistemu tela – o skeletu,o smrti i uskrsnuću materije. Svakog minuta -u svima vama- kalcijum iz krvi,kristališe se u vaše kosti ! Interesantan je podatak,da postoje tri sloja u kostima. Jedan od tih slojeva je mrtav- on može da se kristališe,isto kao i da se rastvara- a drugi je aktivan (bio-hemičari ga nazivaju :životnim eterom ili bio-sferom).
Struktura ćelija,sastoji se od tzv. „džinovskih ćelija“,koje ukoliko bi se našle u bilo kojem delu tela, stvorile bi osnovu za: R a k. Međutim,u kostima su ove ćelije zdrave jer tamo funkcionišu uz pomoć, ego – „Ja –organizacije“ i krvi. Zbog toga su zdrave ove džinovske ćelije, koje prouzrokuju u kostima kristalizaciju i rastvaranje. Mi smo u ovim procesima,potpuno izvedeni iz trodimenzionalnog prostora. Jedanput je neko preuzeo na sebe nevolju,da odredi kristalnu površinu ovog minerala u nama,na osnovu mikroskopskih studija (ovaj mineral je: Apatit- fluor kalcijum karbonat),čija se forme zaista ponašaju kao pravi kristal. Otkrio je da je u jednom gramu -bilo koje kosti u telu- ukoliko se sve kristalne površine koje se tamo stvaraju smeste jedna do druge,imaju oko 100 kv. metara. Ako bi smo pak prostrli,totalni kristalni sistem naših kostiju,dobili bi smo površinu od oko 15 „jutara“.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-I- deo

Čovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno žitarica. Tek je moderna tehnologija i otkriće čeličnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamenilo klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brašna. Odbacujući celo zrno i orijentišući se isključivo na beli hleb i peciva savremeno čovečanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne žitarice: raž, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), pa čak i kukuruz. Vekovima su naši preci kultivisali ove biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi ih semoderni čovek tako lako odrekao i degradirao ih u stočnu hranu. Samo su retki pojedinci pokušavali da zadrže i sačuvaju tradicionalne načine pripremanja jela od integralnih žitarica., kao posebne gurmanske specijalitete. Druga polovina našeg veka donosi budjenje svesti o potrebi vraćanja na prirodne izvore hrane i visokim biološkim vrednostima koje ona ima za ljudski organizam. Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih žitarica. Korišćenje belog brašna i proizvoda od belog brašna, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja savremenog čoveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadržaja složenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaže detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita, iz kojih je praktično odstranjeno sve što je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i održavanje organizma. Sadržaj ugljenih hidrata u celom zrnu većine žitarica prelazi 70%, belančevina od 10-17%, masti od 1,5-10%, vitamina i minerala do 2%, a visok je sadržaj i celuloznih vlakana i amino kiselina. Pšenica je danas u svetu najvažnija od svih žitarica, jer se najviše koristi za proizvodnju hleba, peciva i ostalih proizvoda od brašna. Poreklom je iz jugozapadne Azije. Ono što pšenicu stavlja u prvi plan jesu njena biološka i pekarska svojstva. Iako su neke od žitarica po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad pšenice, ona preovladava upravo zbog prednosti koje ima prilikom mešenja hleba i peciva. Celo zrno pšenice sadrži 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belančevina, oko 2% masti, 1,7% minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A (koji se od svih žitarica nalazi jedino u pšenici). Od minerala najviše sadrži fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvozde, magnezijum i kalcijum. Posebnu vrednost imaju pšenični škrob i pšenične klice.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-II- deo

Lekovita svojstva pšenice: Jača imunitet, pospešuje rast i razvoj organizma, protiv iscrpljenosti i neraspoloženja, reguliše probavu, leči osip, lišaj i upalu kože, protiv upale grla i kašlja, trovanja i bolova, srčanih oboljenja i protiv preranog starenja.

SEITAN je visokoproteinski proizvod od pšenice – zovu ga i pšenično meso. Sadržaj proteina je 70%, a sadržaj masti i ugljenih hidrata je simboličan. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u organizmu, tako da se preporučuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim utroškom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je ukusa i vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci, ćufte, đuveči, sarmice i slično. Na tržištu se može nabaviti kao sirovi seitan ili već pripremljen (propržen) sa soja sosom.

RAZ je žitarica koja se vekovima takmičila za prevlast u proizvodnji hleba sa pšenicom, iako nije ni približno rasprostranjena i korišćena kao pšenica. Međutim, raž je po svojim botaničkim i pekarskim karakteristikama najsličnija pšenici (zrno, klas, stabljika, belančevine koje sadrže gluten – lepak). Raž je pored pšenice i kukuruza, jedina žitarica koja nema omotač oko zrna (pleva) i može se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnološke obrade. Raž potiče iz zapadne Azije, tačnije Zakavkazja. Sadržaj ugljenih hidrata u raži je 74%, belančevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (među kojima najviše sadrži kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Raž je nešto kaloričnija od pšenice – 100 g raži sadrži 349 kalorija.

Lekovita svojstva raži: Protiv šećerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu, migrene, zatvora, za poboljšanje krvi i nervnog sistema.

JECAM (geršla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po biološkim vrednostima je zdraviji od pšenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih žitarica, poznat je još u kamenom dobu, a tragovi kulture ječma pronađeni su u području Tigra i Eufrata, dolini Nila i švajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grčkoj, gde ga smatraju darom boginje Demetre – “Majke žita”. Savremena nauka je utvrdila da ječam ima čak 35% nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, što ječmu polako vraća izgubljene pozicije iz drevne prošlosti. Prirodni ječmeni slad izvanredan je zaslađivač i odlična zamena za šećer. Ječam se takođe veoma koristi za proizvodnju piva. Sadržaj ugljenih hidrata u ječmu je veći nego kod pšenice 73,4%, belančevina 11%, masti 1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvožđe, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima više nego u ostalim žitaricama, kao i vitamin A i D.

Lekovita svojstva ječma: Smanjuje holesterol, jača organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, grčeva u nogama, reume, išijasa, bolesti želuca i grla.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-III- deo

OVAS ILI ZOB je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju žitaricu, više služi za stočnu nego za ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sačuvani svi prirodni sastojci zrna. Zbog visoke sadržine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvožđa, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstiče rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je više lek nego hrana. Poznat je po visokom sadržaju lako svarljivih belančevina, čak 95% od ukupnih blančevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, čiji je sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale žitarice. Takođe sadrži 7% masti bez holesterola.

Lekovita svojstva Ovsa ili Zobi: pročišćava krv, leči šećernu bolest, žuč, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege, mokraćni mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kašom od zobenih pahuljica uspešno se leči karijes, a čaj od zobi leči želudačne probleme i probleme unutrašnjih organa.

KUKURUZ potiče iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre naše ere. To je jedina biljka kojoj do danas nije pronađen prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih žitarica u ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stočnu hranu. Poslednjih decenija se sve više koristi i u ljudskoj ishrani, posebno kao instant brašno, pahuljice, klice, zrno u limenkama. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, šećerom i belančevinama – proteinima. Ulje od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se grožđani šećer. Kukuruzna svila sadrži hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, eterična ulja, šećer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.

Lekovita svojstva kukuruza: snižava krvni pritisak, pomaže kod oboljenja krvnih sudova, za lečenje dijabetisa, srčanih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokraćnih puteva, kašalj, rahitis, bolove u kičmi, arteriosklerozu, katarakt pluća, razne upale.

HELJDA je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u ishrani. Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belančevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima, posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a ima i gvozdja, natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske sadržine. Takođe ima skoro sve vitamine B grupe i značajne količine nijacina. Veoma je kalorična – 100 g jestivog dela zrna sadrži 335 kalorija.Zbog svojih botaničkih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj stabljici ima i do 2000 krupnih, mirisnih, cvetova različitih boja, pa je vrlo omiljena kod pčela. Heljdin med je izuzetno cenjen.

Lekovita svojstva heljde: jača otpornost kapilara i utiče na snižavanje visokog krvnog pritiska, sprečava krvarenje, pomaže kod bolesti želuca, parazitskih oboljenja, bolesti kože i proliva.

PROSO je praistorijska kultura, poznata iz mlađeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana većine stanovništva i kao lek. Potiče iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra sirotinjskom hranom. Pored toga što spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje već narušeno, posebno se preporučuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljušten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod većine integralnih žitarica biološka vrednost prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati čine 73%, belančevine 10%, masti 3%, minerali 2,5%, od kojih najviše ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda. Kalorična vrednost je znatna – 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih sastojaka, lako se priprema i veoma je ukusno.

Lekovita svojstva prosa: Leči kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu(Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotelakrvnog suda, vaskulitisom, i nakuplanjem lipida, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroničnu opstrukciju lumena krvnog suda, poremećen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva), bolesti organa za varenje, pročišćava kožu i utiče na lep ten, jača kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i mokraćnog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, grčeva u stomaku, gihta, za preznojavanje.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-IV- deo

RIZA ILI PIRINAC (INTEGRALNI) potiče iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnoteženije namirnice. Pored ugljenih hidrata i belančevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najviše energije. Određeni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi izloženi fizičkim naporima.

PAHULJICE se prave od integralnih žitarica. Doručak savremenog čoveka ne može se zamisliti bez pahuljica. Najčešće se koriste ovsene (zobene), ječmene, ražane, pšenične, kukuruzne i sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, sušenim voćem i sirovim ili sušenim klicama i mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak doručak, lako svarljiv i blagotvoran. Obično se preliju vrelim mlekom, vodom, čajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije ih potrebno kuvati). Termički su obrađene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.


SEMENKE I ORASASTI PLODOVI

Semenke su izuzetno važne u ljudskoj ishrani, jer sadrže visok procenat belančevina, minerala i vitamina, enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski veoma bogate i posebno se preporučuju kod mentalnih naprezanja i korišćenja kompjutera, učenicima i studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti. Semenje generalno sadrži visok procenat fosfora, čak 20 puta više od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadržaju fosfora.

ORAH potiče sa Mediterana. Jezgro sadrži 55-65% ulja, 15% belančevina, 15% ugljenih hidrata. Bogat je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima B i C. Nedozreli plod je izuzetno bogat vitaminom C, a list se koristi za pripremu lekovitih čajeva.

Lekovita svojstva oraha: Pročišćava krv, leči plućne bolesti, katar creva, upalu sluzokože očiju, uništava crevne parazite, jača vid.

LESNIK je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadrži 60% ulja, 15% belančevina, 10% ugljenih hidrata, 4 mg gvožđa, kalijum, kalcijum, vitamine B i vitamine E.

Lekovita svojstva lešnika: Protiv žutice, proširenih vena, upale pluća, niskog krvnog pritiska, proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu lekovitog čaja.

BADEM potiče iz Azije, a najviše uspeva na Sredozemlju. Postoje slatki badem i gorki badem, s tim što je gorki badem otrovan. U 100 g badema sadržano je 20% belančevina, 50% lipida, 17% glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, vitamin B3 (PP).

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-V- deo

LEKOVITA SVOJSTVA BADEMA:
Protiv čira na želucu i gorušice, nervnog zamora, bolesti creva, holesterola, srčanih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i farmaceutskoj industriji.

GOLICA je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Može se konzumirati sirovo, sušeno ili pečeno. Golica sadrži belančevine (40%), nezasićene masne kiseline (40%), kalcijum, fosfor, gvožđe, pektin, linoleinsku (ulje sadrži 45%), oleinsku i steorinsku kiselinu, 90 mg E vitamina.

Lekovita svojstva golice:
leči prostatu, pospešuje pravilno lučenje hormona, antioksidans, u narodu za isterivanje pantljičare. Sivozelenu pokožicu ne treba bacati jer je najlekovitija.

SUNCOKRET su koristili još američki Indijanci. Sadrži 24% belančevina, 20% ugljenih hidrata, 47,3% ulja, zatim, fosfor, kalcijum, gvožđe, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine A, D, E (80mg), B3 (PP) i vitamin B12.

LEKOVITA SVOJSTVA SUNCOKRETA:
Antikancerogen i antivirusni. Kikiriki se obavezno mora prepržiti ili ispeći u rerni. Sadrži 26% belančevina, 18,6% ugljenih hidrata, 47,5% ulja, tiamin, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporučuje se svakodnevno uzimanje kikirikija, jer može prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne važi za dijabetičare, koji ga mogu uzimati koliko žele. Ima lekovita svojstva protiv depresije.

SUSAM je izuzetno bogat kalcijumom i gvožđem. Koristi se seme, koje je bledo žute boje kao dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji. Izuzetnu aromu ima ako se malo proprži na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni susam.

Lekovita svojstva susama:
Ako vam nedostaje kalcijum možete potopiti jednu supenu kašiku susama sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noći. Ujutro pojesti na tašte.

Taan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolača, preliva za salate i slično.

Gomasio je začin koji se priprema od susama i morske soli. Susam se dobro opere i preprži na dobro zagrejanom suvom tiganju, na tihoj vatri. So se odvojeno preprži i kada se ohladi doda se susamu. Masa se gnječi tučkom u specijalnoj suribači posudi ili avanu.

Lekovita svojstva gomasia:
ublažava zamor, jača nervni sistem, jača imuni sistem, protiv glavobolja, mučnine, povraćanja, morske bolesti.

Laneno seme je jedan od najvećih izvora prirodnog lignina i omega 3 masnih kiselina, pa stoga ima antikancerogeno svojstvo, prirodni je razređivač krvi i preventivno deluje na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, moždanog udara, tromboze, psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u žuči (kašičicu sirovog semena žvakati 30 minuta ujutro na tašte), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je prokuvana i ohlađena i ostaviti da odstoji 6 časova; pojesti čitavu masu uveče pred spavanje). Najšira primena je kao dodatak hlebu i pecivima od integralnih žitarica.

Lekovita svojstva lanenog semena:
deluje kao laksativ, za iskašljavanje, protiv nadimanja i zvatvora, pomaže lečenju astme i hroničnog kašlja. Mnogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i slično. Stavite V2 kg kikirikija u pleh. Poprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. Kikiriki ne treba da bude natopljen, već samo malo pokvašen. Posoliti ga sitnom morskom solju i ponovo protrljati prstima. Ponovo još malo posoliti. Zagrejati rernu na 220°C i ubaciti pleh. Smanjiti na 200°C i peći 15 min. Isključiti rernu i proveriti da li je pečen, ne treba ga mešati. Obično mu treba još malo, pa ga treba ostaviti u isključenoj pećnici. Po mirisu možete znati kad je gotov, ali ipak proverite. Izvaditi i ohladiti. Služiti topao ili ohlađen, ne ljuštiti tanku crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B. Ostale semenke se pripremaju slično, s tim što im treba manje vremena da se ispeku (suncokret, golica, susam). Soja se opere i ostavi preko noći da nabubri. Dobro se procedi i postupa se kao i sa kikirikijem.


Orasi, badem i lešnik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. Lešnik se ne soli, samo se malo pokvasi. Badem se prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljušti mu se kožica. Zatim se posoli i peče u rerni kao ostale semenke, ili u šerpi na ringli, uz stalno mešanje.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-VI- deo

HLADNO CEDJENA ULJA I NAMAZI

Predstavljaju važan deo ishrane, jer masnoće i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do 20%. Veoma je važno na koji način su proizvedeni ulja i namazi, jer se konvencionalnim načinom proizvodnje, gde je temperatura preko 500°C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama unište. Kod hladno ceđenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne prelazi 110°C, što omogućava očuvanje nutritivnih i lekovitih svojstava semenki od kojih se proizvodi. Na primer, 100 g suncokretovog ulja sadrži 80 mg vitamina E, dok ista količina bućinog ulja sadrži 86 mg E vitamina. E vitamin – tokoferol je prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne postoji, tj. uništen je. Pored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj količini i poželjno ih je upotrebljavaiti više puta, ako se radi o prženju.

Puteri i namazi (kikiriki, suncokret, golica, susam) se takođe proizvode tehnološkim procesima koji garantuju očuvanje bioloških kvaliteta semenki. Obično se pripremaju i konzumiraju sa integralnim hlebovima i salatom.

GI (Ghi) – PRECISCEN PUTER

Gi potiče iz Indije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima – ajurvede, koji su stari više hiljada godina. Ajurveda bi se mogle najkraće definisati kao znanje, mudrost, koje ima trajnu vrdnost i primenljivo je u svim civilizacijama i vremenskim dobima. To je znanje celovitog pristupa životu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih mudraca – rišija, dolazeći direktno i na nivou kosmičke svesti primenjive na materijalni svet. Ajurveda sadrži osam osnovnih grana medicine (pedijatriju, dijagnostiku, opštu medicinu, hirurgiju, ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i otorinolaringologiju), koje su zasnovane na teoriji o pet osnovnih životnih elemenata: etar, voda, vazduh, vatra i zemlja; zatim na teoriji o došama (telesnim tipovima): vata, pita i kafa; teoriji o tri male (mokraća, stolica, znoj); teoriji o sedam dhatua (telesnih tkiva) i o teoriji o životnom trojstvu: telo, um i duhovna svest. Ajurveda govori o svim aspektima ljudskog života, dajući savete koji su vekovima služili svima koji su težili skladu, miru, harmoniji i dugovečnosti.
Gi je prečišćeni puter, odnosno puter oslobođen vode, proteina, zasićenih masnih kiselina, laktoze i ostalih čvrstih komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. Koristi se kao zamena za ulja i ostale masnoće u svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera, margarina. Veoma je pogodan za prženje, jer se za razliku od ostalih masnoća ne raspada na visokim temperaturama i zadržava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u medicini i kozmetici, jer ima sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojačava.
Lekovita svojstva Gi -a: balansira višak stomačne kiseline, poboljšava probavu, utiče na kvalitet pamćenja i učenja, usporava starenje organizma, podiže celokupan imunološki sistem organizma. Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse (nanosi se na unutrašnju stranu nosa), pomešan sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomešan sa biljkama (ruzmarin, kamilica) blagotvoran je prilikom masaže osetljive kože.
Gi spada u lako svarljive masnoće i naš organizam ga koristi kao izvor energije, sporo sagoreva i tako snabdeva organizam energijom tokom čitavog dana. Jedna kašičica Gi -a (5g) sadrži 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih hidrata, 0,0g vlakana.
Smatra se da je rok trajanja Gi -a neograničen ukoliko se čuva na hladnom mestu, a da sa godinama njegova nutritivna svojstva rastu i da nakon 20 godina leči sve bolesti na svetu.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-VII- deo

SOJA

Soja potiče iz Kine, gde se koristi već preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje sadrži, Kinezi je nazivaju “čudotvorno zrno” i “anđeoska hrana”. Soja je najkoncentrisanija biljna hrana za koju se zna. Izuzetno visok procenat belančevina – proteina (43%) ubraja je u najhranljiviju namirnicu. Radi poređenja, to je dva i po puta više od procenta koji sadrži juneće meso i 12 puta više od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su belančevine koje sadrži mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu. Pored proteina, soja ima visok sadržaj minerala i vitamina, koji su izvanredno uravnoteženi tako da odgovaraju ljudskoj ishrani. Soja se koristi u rasličitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje potopiti preko noći da nabubri, a zatim ga samleti (za šnicle, sarmu, musaku), ili ga ispeći kao kikiriki; kao brašno se koristi za dodatak i mešanje sa ostalim žitaricama i kao osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se pravi mleko, koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir – tofu, koji je veoma popularan u čitavom svetu; zatim, soja sos (tamari i soju), kao začin i dodatak jelima, posebno pirinču i čorbama. Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu. Poželjno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim količinama. Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i neke od žitarica (ječma, pirinča, pšenice). Proces fermentacije dovodi do potpunog razgrađivanja sojinih zrna i žitarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare. Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima, proteinima i sadrži 18 aminokiselina među kojima i 8 esencijalnih. Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporučuje u svakodnevnoj ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrćem), dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama, namazima. Mala količina miso-a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadrži i koja pomaže varenju i otklanja nepoželjne bakterije u crevima, može izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obično se koristi jedna kafena kašičica miso -a na litar vode. Sazreli miso je obično tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju različite boje i ukuse, što zavisi od sastojaka koji se koriste i načina proizvodnje. Miso nije samo hrana, već je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati, ne samo u Japanu, već širom sveta. Miso sadrži visoke količine glikoze koja nam daje energiju, pa se preporučuje kod izuzetnih psihofizičkih napora i tokom zime kada zagreva telo i sprečava osećaj hladnoće.

Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, što utiče na uravnotežavanje metabolizma. Sadrži enzime, koji pomažu i pospešuju varenje. Miso hrani kožu i krv i ubrzava gradnju tkiva i ćelija kože, pa doprinosi lepoti, jača kosu i daje joj sjaj. Pošto sadrži linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekšava krvne sudove, sprečava i ublažava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog pritiska. Jača imuni sistem i tako sprečava alergije i tuberkolozu. Ublažava loše efekte preteranog pušenja i uzimanja alkohola. Utiče na ublažavanje posledica svih vrsta radioaktivnog ozračenja.


Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i hačo miso.

MUGI MISO – priprema se od ječma i brže fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po ukusu najprivlačniji. Inače ima najviše minerala od svih vrsta misoa.

KOME MISO- pored soje sadrži i pirinač i preporučuje se korišćenje u letnjim mesecima.

HACO MISO – priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belančevinama. Pravi se sa najmanjom količinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.

Miso supa

- 1L vode * 1 kašikica misoa

- 1 kašikica biozačina * 1 lovorov list

- 1/2 kašikice đumbira

Prokuvati vodu sa začinima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko min da se prohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti, iscrpljenosti. Po želji se može dodati sitno izrendano razno povrće.

TAMARI – SOJA SOS priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od tečnosti koja ističe prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, žita, vode, morske soli i kodži alge) ima jači i oštriji ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadrže organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomažu varenju. Tamari i soju se koriste kao dodatak jelima, supama, pirinču, kao začini i umesto soli. Važno je imati u vidu da se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobičajene soli i postepeno bi trebalo preći na potpuno korišćenje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo bogat proteinima.

SOJINO MLEKO je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je veoma uravnoteženo, jer sadrži vitamine i minerale, proteine, nezasićene masne kiseline (50-60% više od kravljeng mleka) i posebno gvožđe, a uopšte ne sadrži holesterol ni mlečni šećer, koji je uglavnom u kravljem mleku uzročnik raznih alergijskih smetnji. Sojino mleko takođe ne sadrži bilo kakve nadražujuće sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i deca. Preporučuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze i holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris. Najčešće se može nabaviti kao mleko u prahu, a možete ga pripremiti i sami od sirovog zrna soje.

MLEKO OD SOJE se priprema na sledeći način: 3 šolje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji preko noći. Procediti (vodu baciti) i samleti mašinom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode i kuvati da provri. Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada treći put provri skinuti sa vatre i sipati u cediljku obloženu sa nekoliko slojeva čiste gaze, koja je postavljena iznad većeg lonca ili plastične posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i čvrsto ih zavrtati da bi se iscedilo što više tečnosti, tj. soja mleka. Masa koja ostane u gazi naziva se okara i može da se koristi za pripremu ćufti od povrća, proje, slanog peciva, hlebova i si. Kod korišćenja okare treba voditi računa da joj je trajnost ograničena na dva do tri dana na hladnoj temperaturi.

TOFU JE SIR OD SOJE koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji sojin proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima začine, tako da se može pripremati na različite načine i u kombinaciji sa drugom hranom. Obzirom da tofu ne sadrži balastne materije preporučuje se konzumiranje sa žitaricama i povrćem. Tofu se čuva u frižideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana. Vodu treba menjati svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvožđem, tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom kiselinom. Tofu u našem telu preventivno deluje na sprečavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i osteoporoze. Tofu se može konzumirati u sirovom stanju, mariniran, pržen ili blago obaren na soja sosu (tamari ili soju).

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-VIII- deo

ALGE

Alge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim ugljenim hidratima. Od minerala najviše imaju kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teška oboljenja; u savremeno doba – kancer. Visok sadržaj minerala pomaže pročišćenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unošenjem mesa, mlečnih proizvoda i belog šećera. Alge pomažu sprečavanje i lečenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremećaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teških bolesnika, koji su podvrgnuti ozračenju i u post-terapiji lečenja kancera preporučuje se mala količina u svakodnevnoj ishrani.Najpoznatije alge koje možete naći na našem tržištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih žitarica i povrćem.


MED

Med je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti, u mogućnosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se može javiti u našoj svakodnevnoj ishrani. Minerali potiču iz zemljišta na kome rastu biljke i dospevaju u nektar od koga pčele prave med. Polen je izuzetno bogat vitaminom C (mnogo više od skoro svih vrsta voća i povrća) i od količine polena u medu zavisi i obogaćenost meda vitaminom C. Polen takode sadrži proteine i masti i razne ugljene hidrate (šećer, skrob, celuloza). Med je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i obnovu ćelija. On vrlo brzo oslobađa dosta energije i predstavlja izvor pogonske energije srca. Mišići funkcionišu tako što koriste ugljene hidrate i proteine. U medu je sadržan prirodni šećer i veoma mala količina meda zadovoljava dnevne potrebe organizma. Veruje se da postoji direktna međuzavisnost produženja ljudskog veka i količine i vrste hrane koja se dnevno unese u ogranizam. Dovoljno je da se u toku dana uzmu dve kašičice meda sa dve čaše vode i dve kašike jabukovog sirćeta. Prednosti meda u odnosu na druge vrste šećera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva nakon 20 minuta od uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omogućava vrlo brz oporavak u slučaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujuće na organizam, ne nadražuje zidove organa za varenje, manje opterećuje bubrege. Izuzetno je dobar za sportiste, koji svoje rezerve energije žele svakodnevno da zadrže na visokom nivou, lako se vari i ne opterećuje želudac, zadržava telesnu masu, povećava izdržljivost prilikom napornih takmičenja i treninga. Blagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod lečenja bolesti disajnih organa i svih vrsta nazeba i kašlja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ublažavanja napetosti celokupnog organizma i poboljšanja sna, ublažavanja noćnog grčenja mišića, lečenja opekotina i noćnog mokrenja kod dece. Med ima posebno antiseptičko i antialergijsko dejstvo, jer u sebi ne sadrži bakterije – one ne mogu da opstanu u medu. Za dobar san i povećanje otpornosti organizma uveče pred spavanje preporučuje se uzimanje kašičice meda razmućene u šolji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno leči anemiju: u 1/2 kg meda dodati istu količinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna. Uzimati po kašičicu ujutro na tašte. Za jačanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kašiku sledeće mešavine: 2-3 kašike meda sa rendanom jabukom i sokom od pomorandže. Lečenje hroničnih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na česte nazebe, prehladu i slično. Vrlo je efikasno: u toku mesec dana konzumirati od 2,5 do 3 kg vrcanog meda; najbolje da to budu bagremov, livadski i šumski (po 1 kg). Med je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto šećera i ostalih zaslađivača. Najbolje ga je uzimati posle jela, po dve kašičice nakon svakog obroka. Med treba držati u staklenim ili plastičnim posudama (nikako metalnim), a prilikom jela koristiti drvenu, plastičnu, keramičku ili staklenu kašičicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i stvaranja štetnih materija.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

MATICNI MLEC

Smatra se da je matični mleč zbog svojih svojstava najsavršenija supstanca u prirodi i najsnažniji biostimulator, bioenergator i imunotonik. Mleč je jedini prirodni proizvod koji ima preko 150 biološki aktivnih sastojaka: sadrži svih pet hranljivih i gradivnih materija koje stvaraju život – belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, najvažnije minerale, enzime, koenzime, 23 aminokiseline među kojima i 8 esencijalnih. Posebno svojstvo matičnog mleča je u tome što on deluje na nivou ćelije – ulazi u ćeliju, vrši detoksikaciju, stimuliše funkciju ćelije i njenu deobu. Matični mleč je jedini prirodni proizvod koji ima sposobnost da regeneriše ćeliju, da je obnavlja i podmlađuje što se odnosi ne samo na zdrave i nove, već i na oštećene i bolesne ćelije, pa stimuliše rast i razvoj i usporava starenje organizma. Matični mleč deluje na sve delove našeg organizma: nerve, mozak (koncentracija, sposobnost pamćenja, učenje, koordinacija pokreta), jača imunološki sistem i povećava otpornost, jer biostimulatori koje sadrži podstiču stvaranje antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima – 40 prirodnih antibiotika – uništavaju bakterije i viruse. Poboljšava prokrvljenost i cirkulaciju i time povoljno utiče na kardiovaskularni i nervni sistem, ublažava propadanje nervnih ćelija, normalizuje krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu proširenih vena, infarkta i ubrzava izlečenje već postojećih kardiovaskularnih bolesti. Stimuliše rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. Deluje na tiroidnu žlezdu koja reguliše metabolizam i tako pomaže balansiranju metabolizma. Obnavlja funkciju pankreasa i pomaže prirodnom lučenju insulina, a sanira i psihičke poremećaje nastale usled dijabetesa. Normalizuje hormonski status kod žena i muškaraca i pomaže otklanjanju uzroka steriliteta.


ormalizuje rad nadbubrežnih žlezda i lučenje adrenalina, što utiče na povećanje otpornosti na stres i ublažava i otklanja posledice stresa. Reguliše rad svih vitalnih organa i tkiva i tako ubrzava izlečenje bolesti srca, bubrega, bešike, bronhitisa, astme. Regeneriše jetru jer joj daje gotove enzime i tako odmara jetru. Utiče na pokretljivost kičmenog stuba i ublažava bolove nastale usled poremećaja kičmenog stuba. Jača nervni sistem i utiče na poboljšanje psihičkog stanja i raspoloženja uopšte. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice radioaktivnosti i poboljšava opštu vitalnost organizma. Matični mleč mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofizičko stanje, a posebno se preporučuje svima koji su izloženi izuzetnim umnim i fizičkim naporima i rade u ekstremno teškim uslovima. Matični mleč je veoma teško sačuvati: kada se izvadi iz košnice traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med može se sačuvati do 7 dana, a nakon toga se glavna svojstva, tj. njegova bioaktivnost, gube, ali se određena svojstva mogu sačuvati do godinu dana. Zbog svih ovih svojstava koje matični mleč poseduje naučnici su skoro trideset godina radili na tome da pronađu oblik u kome će se matični mleč moći očuvati duže od nedelju dana. Tako je Ruska akademija nauka početkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom liofilizacije izdvoji i sačuva matični mleč u obliku granula sa garantovanim rokom upotrebe do 2 godine.



MALTEKS – JECMENI SLAD

Malteks je ekstrat ječmenog slada, dobijen posebnim tehnološkim postupkom, kojim su maksimalno sačuvana hranljiva svojstva zrna ječma. U obliku je meda tamne boje, sa jakim mirisom i ukusom. Koristi se kao zamena za šećer i med, posebno je zahvalan u pekarskoj industriji. Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i složenih šećera sadrži belančevine i ugljene hidrate, bogat je mineralima: kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, i vitaminima A, B grupe E. Zbog toga je važan za ishranu dece, sportista, trudnica, rekonvalescenata, onih koji pate od hroničnog bronhitisa, kašlja i otežanog disanja.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-IX- deo

JABUKOVO SIRCE

Jabukovo sirće je važna namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadržaj kalijuma, koji je neophodan za rast, razvoj i održavanje mekoće i gipkosti telesnih tkiva. Kalijum se poredi sa kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima na isti način na koji je kalcijum potreban tvrdim tkivima.Nedostatak kalijuma može izazvati mnogobrojne tegobe, među kojima je najteže oboljenje zglobova. Da vašem organizmu nedostaje kalijum možete primetiti, pre svega, po tome što gubite životni elan i imate osećanje duboke obeshrabrenosti. Postajete letargični i lenji, jer osećate duhovni i fizički umor i veoma se lako zamarate zbog slabosti koju osećate u mišićima. Ujutru jako teško ustajete i osećate se iscrpljeni. Zatim, osetljiviji ste na hladnoću, posebno ruke i tabani i podložni ste čestim nazebima; skloni ste zatvoru; gubite apetit i osećate gađenje i povraćanje; kvare vam se zubi; koža vas često svrbi, a dolazi i do pojave bubuljica; opada vam kosa; nokti se cepaju; posekotine vam teško zarastaju; noću vam se grče mišići na nogama; tabani vam otvrdnjavaju i podložni su žuljevima; noću nemirno spavate. Svi ovi simptomi se povremeno javljaju i teško je otkriti da vam nedostaje baš kalijum.Sa godinama starosti, količina kalijuma koja je neophodna organizmu se povećava. Najbrže će se nadoknaditi kalijum ako se ujutro na tašte srce i uveče pred odlazak u postelju uzme napitak spravljen od dva decilitra vode i jednom kašičicom jabukovog sirćeta. Ovom rastvoru možete dodati i kašičicu meda, posebno ujutru.Pored toga što je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer vezuje kalijum sa drugim mineralnim sastojcima. Bogato je fosforom, kalcijumom, sumporom, gvožđem, natrijumom, hlorom, magnezijumom, odnosno svim mineralima koji se nalaze u samoj jabuci.Najbolji rezultati primene jabukovog sirćeta primećeni su kod lečenja hroničnog umora, visokog krvnog pritiska, migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom (uništava štetne bakterije u sistemu za varenje), zapaljenja bubrega, infekcije bešike i smanjenja telesne težine. Za lečenje hroničnog umora najbolje je uzimati mešavinu jedne šolje meda sa tri kašičice jabukovog sirćeta. Uveče pred spavanje treba uzeti dve kašičice ove smese.Kod zapaljenja grla, kašičicu jabukovog sirćeta izmešati sa jednom čašom vode i na svakih sat vremena ispirati grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko želite da se oslobodite viška kilograma, preporučuje se uzimanje jedne čaše vode sa dve kašičice jabukovog sirćeta između dva obroka. Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i sprečava njegovo nagomilavanje.Potrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporučuje povećanje dnevne doze ukoliko za to osećate potrebu ili primetite neke od navedenih simptoma nedostatka kalijuma.


ZACINI

Upotreba biljnih začina i mirodija u ishrani povezana je sa običajima, navikama i kulturnom tradicijom naroda. Začini bi se mogli definisati kao aromatično bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku praha, listića, plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korenčića. Dodajemo ih jelima u svežem ili sušenom stanju da bismo oplemenili i poboljšali miris, ukus i estetski izgled hrane. Najrasprostranjenija i najpraktičnija primena začina je u obliku praha, koji treba čuvati u hermetički zatvorenim posudama, jer lako ishlapljuje i gubi miris i ukus. Pored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, začini su veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne lekovite sastojke, tako da stimulišu lučenje sokova za varenje i ublažavaju određene tegobe u organizmu. Treba ih uzimati u umerenim količinama, posebno ako su oštrog i jačeg ukusa, da ne bi izazvali neželjene efekte.

Uobičajeni začini na našem području su biber, aleva paprika, peršun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. Ali, zbog uticaja stranih kultura, sve više se koriste i drugi, egzotičniji začini. Ne postoje stroga pravila i ograničenja prilikom korišćenja začina. Oni čine vašu trpezu bogatijom i maštovitijom i od vaše inventivnosti i ličnih aspiracija u kulinarstvu u mnogome zavisi kako ćete prilagoditi i spojiti određene ukuse. Ako već posedujete izvesno kulinarsko iskustvo, lako možete da u vašu ishranu uvedete nove začine. Za početak, dovoljno je da uobičajenim začinima i načinu pripremanja jela dodate neki od egzotičnih i da probate da li vam prija. U poglavlju o receptima priručnika pronaći ćete upravo i takve recepte koji vam omogućavaju da u svoju ishranu bez velikih izmena polako uvedete dodir drugih kulinarskih kultura. Osnovne karakteristike navedenih začina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i njihovom kombinovanju:

Aleva paprika: sušena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena paprika, koristi se prilikom pripremanja čorbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Bogata je vitaminom C i karotinom.

Ljuta paprika pojačava cirkulaciju i znojenje, pročišćava creva, uništava gliste i parazite u crevima, pročišćava znojne žlezde, pomaže rastvaranju krvnih ugrušaka i lakšu apsorpciju hranjljivih materija. Anis (morač, janez): koristi se list i seme, koje je jačeg ukusa i sličan je mentolu.

Anis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povrća i čorbi, kao i testa i kolača. Poboljšava varenje, smanjuje nadimanje, ublažava kašalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.

Biber je poreklom iz Indije, a smatra se najpopularnijim začinom, zastupljenim u svim svetskim kuhinjama. U obliku je zrna ili praha, a može biti crni biber ili beli biber (zeleni biber). Najbolje ga je mleti pred samu upotrebu. Olakšava varenje hrane, deluje stimulativno na krvotok.

Beli luk: koristi se uglavnom u svežem stanju (iseckan, izgnječen ili isceđen) ili kao prah. Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, snižava krvni pritisak, poboljšava probavu.

Mirodjija: koriste se igličasti listići u svežem ili sušenom stanju. Veoma je aromatična i dodaje se čorbama, sosovima, varivima (posebno grašku i tikvicama), turšiji. Mirodjija pojačava rad bubrega, ublažava grčeve u stomaku (čaj), jača otpornost organizma.

Peršun: uglavnom se koristi u svežem obliku i vrlo je omiljen u čitavom svetu, u skoro svim jelima od povrća, supama, čorbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i E. Snižava pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ublažava bolove. Koristi se i kao čaj.

Celer: upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, čorbama varivima, sarmi i salatama. Ublažava reumatične tegobe i snižava krvni pritisak, pomaže probavu i apsorpciju, podmlađuje, ublažava bol u zglobovima.

Lorberov list – lovorov list: potiče iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatičan. Posebno se koristi u kombinaciji sa različitim začinima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa, paradajza, pečurki. Smanjuje nadimanje, uklanja neprijatne mirise.

Bosiljak: koristi se lišće, sveže ili sušeno, pre svega za salate, čorbe, sosove i prelive, a posebno jela od paradajza. Dodaje se pri samom kraju kuvanja, radi jače arome. Bosiljak ima umirujuće dejstvo, opušta, čak i uspavljuje. Pospešuje varenje i pojačava apetit. Koristi se kao čaj.

Nana – menta: ima izrazito osvežavajući miris i ukus, pa se dodaje jakim i teškim jelima. Koristi se kao dodatak kremovima i sladoledima. Olakšava varenje. Nana kao čaj deluje delotvorno na stomačne tegobe. Pomaže kod odvikavanja od pušenja.

Žalfija: potiče sa Mediterana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. Koristi se kao dodatak sosovima, a najviše se upotrebljava u specijalitetima Srednjeg Istoka. Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka – snižava temperaturu, pročišćava krv, ublažava glavobolju i nervnu napetost, pospešuje varenje, ima antiseptičko dejstvo.

Majčina dušica: ima prijatan miris i pomalo oštar ukus, koristi se za razne čorbe, posebno od paradajza. Deluje kao prirodni konzervans. Umiruje nerve i ublažava stomačne tegobe. Majčina dušica se koristi i kao čaj za otklanjanje promuklosti i pročišćavanje disajnih organa i krvi.

Hren: upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i varivima. Hren ima oštar, ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. Ima najviše vitamina C od svih biljaka, kao i antibiotske sastojke. Posebno je delotvoran kod lečenja glavobolje, obolelih disajnih organa, zatim jača krvne sudove, ublažava dijabetis, snižava krvni pritisak, pojačava intelektualne sposobnosti i opštu vitalnost organizma.

Origano: veoma je aromatičan i ima opor i gorkast ukus. Najviše se koristi u italijanskoj, španskoj i grčkoj kuhinji u jelima od povrća, pirinča i testa. Efikasno leči upale disajnih organa, glavobolje, iznurenost i prehlade, a pomaže varenju i smiruje želudačne tegobe.

Kapar: koriste se pupoljci biljke (marinirani), kao i sušeno seme, kao dodatak salatama i sosovima, najviše u mediteranskom kulinarstvu. Podstiče varenje i otvara apetit.

Ruzmarin: ima intenzivan miris i najviše se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe, čorbe, marinade, sosove. Koristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada čitavim jelom. Ruzmarin deluje stimulativno na krvotok i varenje, pomaže kod malaksalosti.

Majoran: aromatičan je i koristi se u čorbama, varivu, pečurkama, jelima od sira. Veoma se rasprostranjeno koristi. Sadrži vitamine A i C, a smiruje kašalj i prehladu.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Zacini-nastavak

Melisa: koriste se listići koji imaju miris sličan limunu, pa je zovu i limun-trava. Služi kao dodatak supama, sosovima, za marinade, slatko. Ima visok sadržaj vitamina C, pa jača otpornost organizma, smiruje nerve i poboljšava san.

Djumbir: potiče iz tropskih predela jugoistočne Azije. Djumbir se koristi u svežem i sušenom stanju ili kao prah. Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, čorbi, sosova, pirinča, kao i poslastica.

Lekovita svojstva djumbira: smiruje kašalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično dejstvo. Obloge od djumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne sudove, ublažavaju akutne i hronične bolove kod reumatizma, artritisa, kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i žučnoj kesi, zubobolje, asmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju oštećenog tkiva, ublažavaju napetost mišića.

Čaj protiv prehlade:

- 1 koren djumbira (svež ili osušen) ili 2 kašikice praha

- 1 kašikica malteksa ili meda * 1/2 limuna

U pola litra vode staviti opran i isečen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi na oko 50°C. Dodati zaslađivač, a zatim limun. Piti dok je topao i svež.

Djumbirova voda se priprema na sledeći način: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu. U međuvremenu izrendati 100 – 140 grama svežeg korena djumbira (rendati kružno) ili uzeti 30 – 40 g. praha i u platnenoj kesici ili višeslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krčka 5 min. Voditi računa da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer će biti uništeni aktivni sastojci đumbira. Povremeno stisnuti vrećicu sa đumbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smeđa, mirišljava tečnost. Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi računa da koža ne izgori. Oblogu prekriti suvim peškirom da bi se što duže zadržala vrelina.

Kari: osnovni začin u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv “kari”. Veoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko začina (cimet, kardamom, karanfilić, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.

Kajen: ljut, oštar začin, sličan alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni biber. Predstavlja mešavinu čilija – španski biber i gvinejski biber. Najviše je zastupljen u meksičkoj i indijskoj kuhinji.

Korijander: spada među najstarije začine, a potiče iz jugoistočne Evrope. U Indiji, Kini i Egiptu se gaji već hiljadama godina. Veoma je aromatičan i koristi se u obliku zrna, praha i u svežem obliku. Listovi podsećaju na peršunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno indijskim čorbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, ali i poslastica. U našoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak turšiji.

Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, čisti bešiku, pomaže probavu, olakšava probleme mučnine, morske bolesti i povraćanja, ublažava kožne upale.

Šafran: prah tamno narandžaste boje koji daje jelima lepu žutu boju. Indijska jela se ne mogu ni zamisliti bez ovog začina. Šafran se koristi za pripremanje čorbi, jela od povrća, karija, pirinča (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je zbog toga najskuplji začin na svetu.

Kurkuma – tumerik: veoma sličan šafranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo oštriji i oporiji, a boja svetlije i svežije narandžasta. Primenjuje se kao i šafran, u svim indijskim jelima naići ćete na boju i ukus kurkume.

Lekovita svojstva kurkume: pročišćava krv, pomaže kod oboljenja disajnih organa, kašlja i astme, ublažava artritis, ima protivupalna svojstva, održava floru creva u ravnoteži, pomaže kod lečenja dijabetisa jer reguliše nivo šećera u krvi.

Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih začina na svetu. Posebno je omiljen u Indiji, Švedskoj i zemljama bivšeg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u mešavinama začina, za pripremanje jela od povrća, karija i slatkiša (indijski puding, švedske pogačice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.

Lekovita svojstva kardamoma: aromatičan, stimulativan i osvežavajući, pomaže probavu, osvežava dah, podstiče rad srca, jača pluća. Treba ga koristiti u malim količinama.

Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima sličan ukus biberu, ali nema toliku ljutinu i oštrinu. Pimet je prijatnog mirisa i koristi se za čorbe, pikantne umake, turšiju, kolače.

Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa, pecivu i hlebu, krem sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemačkoj kuhinji. Kim svežem obliku (list) koristi se kao dodatak salatama, barenom povrću i sosovima. Bogat je proteinima i olakšava varenje i ublažava grčeva u stomaku, posebno se daje novorođenim bebama u obliku blagog čaja.

Cimet: aromatična kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.

Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septično i detoksično na organizam, poboljšava probavu, podstiče znojenje, koristan je kod prehlada i kašlja. Koristi se u malim količinama i u kombinaciji sa drugim začinima.

Vanila: aromatičan plod tropske biljke, po obliku sličan boraniji. Vanila se koristi kao šipka, prah ili ekstrat vanile za pripremu kolača i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u čitavom svetu.

Karanfilić: osušeni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi se za pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka (jogi čaj), a za postizanje arome dovoljno je svega nekoliko klinčića. Deluje kao antiseptik.

Muskat – morski oraščić: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe renda i dodaje slanim i slatkim jelima, žitu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima. Prijatnog je mirisa.

Lekovita svojstva muskatnog oraščića: ima blago umirujuće dejstvo i koristi se kod nesanice, deluje protiv dijareje i mučnine, olakšava varenje, pojačava funkcije srca i mozga. Muskatni orah se koristi u malim količinama i ne treba ga davati deci.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Mleko i proizvodi od mleka

KEFIR
Tajna dugovecnosti ljudi koji zive na Kavkazu i redovno koriste ovaj napitak u svojoj ishrani.
Mlečni kefir je dijetetski probiotski napitak koji se dobija fermentacijom iz mešovite kulture mikroorganizama koju čine nekompetitivne mlečno kiselinske bakterije i kvasci. Potiče sa severnog Kavkaza.
Za reč kefir se smatra da je nastala od turske reči KEIF koja u slobodnom prevodu znači „dobar osećaj“, jer sam napitak redovnim korišćenjem dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja.
Tradicionalni kefir se priprema mešanjem svežeg mleka sa pomenutom kulturom, za koju ne mogu da nađem podesan naziv – to može da bude biomasa, biomatrix, granule, zrna…
To u stvari predstavlja prvobitan vid konzerviranja mleka bez hlađenja. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od proteina, lipida i rastvorljivog polisaharidnog KEFIRAN kompleksa.
Mikroorganizmi koji stvaraju te komponente matriksa ih koriste i kao sklonište od štetnih uticaja spolja i kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj.
Danas se kefir lako priprema u kućnim uslovima. Sveže mleko, pasterizovano ili nepasterizovano, sa manjim ili većim procentom masnoće se sipa u čist, pogodan sud (najbolje veća staklena tegla) i dodaju se granule kefira. To se ostavi na sobnoj temperaturi oko 24h. Posle tog vremena se granule kefira ceđenjem odvoje od samog kefira koji može odmah da se koristi, ostavi u frižideru za kasnije korišćenje ili se proceđen napitak ostavi da dozri na sobnoj temperaturi nekoliko dana (što se preporučuje osobama koje žele da smanje količinu laktoze u napitku, jer bakterije koriste laktozu – mlečni šećer za fermentaciju). Bitno je naglasiti da svo posuđe koje dolazi u dodir sa granulama (cediljka, kašika…), treba da bude od plastike ili drveta, nikako od metala. Granule koje ostanu na cediljci se mogu, ali i ne moraju, isprati vodom ili svežim mlekom, vrate u posudu i nalije nova količina mleka. Ovako može da se postupa unedogled, ali bakterijama moramo održati optimalne uslove za rast i razmnožavanje što se vrši vrlo lako. Pošto se u tom procesu osnovna masa uvećava i otprilike udvostruči za nekih 7 dana, jednostavno se odvoji oko polovina te osnove da bi sprečili prekomeran broj mikroorganizama. Odvojen deo može da se pojede, ostavi u zamrzivač (na 6 meseci najduže), dehidrira i uskladišti ili pokloni zainteresovanim stranama da započnu svoju kefir priču.
Jedan od važnih sastojaka osnove i samog kefira je već pomenuti KEFIRAN. U njegovom stvaranju bakterije koriste mlečni šećer – laktozu, od čijih komponenata glukoze i galaktoze prave dugolančani i razgranati lanac kefirana. U eksperimentima izvedenim, doduše na miševima, ustanovljeno je da ovaj polisaharid ima antitumorska svojstva. Oralno uzimanje kefirana je doprinelo smanjenju tumora, stimulišući specifičan imuni odgovor kod miševa. Kefir granule imaju i sistemski antiinflamatorni efekat, što ukazuje na to da mogu doprineti poboljšanju bolesti kod kojih je inflamacija u osnovi problema kao što su ulcerozni kolitis ili reumatski procesi. U eksperimentima na određenom soju pacova, ustanovljeno je da kefiran značajno smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola. Takođe reguliše i nivo glukoze u krvi, jer za stvaranje svoje „okućnice“ bakterije koriste i glukozu i holesterol. Kao mlečni proizvod značajan je izvor kalcijuma, a kvasci iz granula su zaslužni za stvaranje značajne količine komleksa B vitamina. Redovnim korišćenjem, kefir pomaže regulisanju stolice, odnosno zatvora.
Korišćenjem kefira mi, u stvari, naseljavamo naša creva ovom kulturom, koja rastom u njima dovodi do ovih dobrih efekata. Da bi efekti bili potpuniji treba obezbediti i odgovarajuću sredinu za njihovo naseljavanje, što se postiže dovoljnim unosom biljnih vlakana (voće, povrće, žitarice). Pošto su ovo „dobre“ bakterije i kvasci, njihovim rastom u crevima sprečava se razvoj „loših“, što proređuje ili sprečava probleme od strane digestivnog trakta (razvoj candide, trovanje hranom…). Redovnim korišćenjem kefira, čovek može sebi pomoći u mnogim zdravstvenim problemima, ali treba naglasiti da to ipak nije lek, već dodatak ishrani, a terapiju propisanu od strane lekara redovno uzimati.

O kefiru
Kefir je najstariji fermentirani mliječni proizvod koji potiče sa Kavkaza. Napitak se može praviti od različitih vrsta mlijeka, ovčijeg, kozjeg ili kravljeg. Potrebno je samo mlijeko i gljive kefira. Grumenčići kefira, “gljive”, mogu narasti kao orah, ali nije neobično da budu veliki i kao pesnica. Ti grumenčići se razmnožavaju vremenom i udvostruče masu za 14 dana.
U procesu fermentacije kefira nastaju različite aromatske supstance, kao i CO2. Kefir je bogat B vitaminima a takođe sadrži i vitamin E.
Pomaže za cirkulaciju, smanjuje nivo kolesterola i održava zdravu crijevnu mikrofloru.
Za one koji su na makrobiotičkoj ili vegan prehrani, gljive kefira se takođe mogu koristiti za pravljenje napitka od vode umjesto mlijeka. Jedino je potrebno malo više vremena da se gljive transformiraju u kefir kristale. Kada se stavljaju gljive u vodu potrebno je dodati malo šećera i soka limuna.
Pravljenje kefira
Za cijelu proceduru pravljenja kefira bitno je naglasiti da se ne smije koristiti ništa metalno, ni posuda ni kašika.
Prvo nasuti mlijeko u staklenu ili plastičnu posudu. Za pravljenje kefira ja koristim kuhano svježe mlijeko, iako gljivama neće škoditi bilo koja vrsta mlijeka, pasterizirano, nekuhano i sl. Jedino je bitno da se ne koristi mlijeko sa malo masnoće. Najbolje je mlijeko sa 3,2% masnoće.
Dodati u mlijeko oprane kefir gljive sa plastičnom, drvenom ili staklenom kašikicom. Metalno posuđe može učiniti da gljive kefira ne prežive.
Staviti poklopac ili tanjurić na vrh posude i ostaviti gljive unutar mlijeka 24 sata, na sobnoj temperaturi..
Procijediti gljive kefira kroz plastično cjedilo. Ponovo obratiti pažnju da gljive ne dođu u kontakt s bilo kakvim metalnim posuđem.
Procijediti kefir u posudu od bilo kojeg materijala. U posudi ostaje kefir napitak. Presuti kefir u bocu i držati u frižideru..
Gljive kefira koje su ostale u plastičnom cjedilu oprati i pripremiti za pravljenje novog napitka.
One se uzgajaju i razmnožavaju brzo i jednostavno. Svaki put kad pravite novi napitak možete primjetiti veći broj gljiva. Nakon nekog vremena gljive se moraju podijeliti kao i povećati količina mlijeka za pravljenje kefira, razmjerno povećanom broju gljiva..
Gljive kefira oprati hladnom vodom. Ne zahtijevaju previše posla oko uzgajanja i korištenja.
Ukoliko nemate dovoljno mlijeka za pripremanje novog kefira, onda gljive treba staviti u šolju i nasuti mlijeko dovoljno da ih prekrije. Tako mogu ostati u frižideru 1-2 dana i sljedeći kefir će normalno fermentirati.
A ukoliko ćete odmah pripremati sljedeći napitak, onda treba dobro oprati posudu koju koristite za pravljenje kefira i ponoviti cijelu proceduru.
Kefir može stajati nekoliko dana u frižideru, najbolje 2 do 3 dana.

Pravljenje kefira
Za cijelu proceduru pravljenja kefira bitno je naglasiti da se ne smije koristiti ništa metalno, ni posuda ni kašika.
Prvo nasuti mlijeko u staklenu ili plastičnu posudu. Za pravljenje kefira ja koristim kuhano svježe mlijeko, iako gljivama neće škoditi bilo koja vrsta mlijeka, pasterizirano, nekuhano i sl. Jedino je bitno da se ne koristi mlijeko sa malo masnoće. Najbolje je mlijeko sa 3,2% masnoće.
Dodati u mlijeko oprane kefir gljive sa plastičnom, drvenom ili staklenom kašikicom. Metalno posuđe može učiniti da gljive kefira ne prežive.
Staviti poklopac ili tanjurić na vrh posude i ostaviti gljive unutar mlijeka 24 sata, na sobnoj temperaturi..
Procijediti gljive kefira kroz plastično cjedilo. Ponovo obratiti pažnju da gljive ne dođu u kontakt s bilo kakvim metalnim posuđem.
Procijediti kefir u posudu od bilo kojeg materijala. U posudi ostaje kefir napitak. Presuti kefir u bocu i držati u frižideru..
Gljive kefira koje su ostale u plastičnom cjedilu oprati i pripremiti za pravljenje novog napitka.
One se uzgajaju i razmnožavaju brzo i jednostavno. Svaki put kad pravite novi napitak možete primjetiti veći broj gljiva. Nakon nekog vremena gljive se moraju podijeliti kao i povećati količina mlijeka za pravljenje kefira, razmjerno povećanom broju gljiva..
Gljive kefira oprati hladnom vodom. Ne zahtijevaju previše posla oko uzgajanja i korištenja.
Ukoliko nemate dovoljno mlijeka za pripremanje novog kefira, onda gljive treba staviti u šolju i nasuti mlijeko dovoljno da ih prekrije. Tako mogu ostati u frižideru 1-2 dana i sljedeći kefir će normalno fermentirati.
A ukoliko ćete odmah pripremati sljedeći napitak, onda treba dobro oprati posudu koju koristite za pravljenje kefira i ponoviti cijelu proceduru.
Kefir može stajati nekoliko dana u frižideru, najbolje 2 do 3 dana.
STA JE KEFIR
КЕФИР је бактерија која кувано кравље млеко за 24 h преради у укусно пиће. КЕФИР са млеком се чува у херметички затвореној посуди на температури од 15- 20 степени. КЕФИР се може оставити да сазрева и до 48 сати а потом се пије.
Становници Кавказа пију КЕФИР од ране младости и не знају за обољења од рака, ТВС, желудачних болести и др. Ово је установио Професор Др. Ремешко који је цео свој живот посветио проучавању КЕФИР и његове вредности. У Немачкој је Др. Марсох установио његово лековито својство и са њим успешно лечио катар дисајних органа, грчеве у желудцу,чир на желудцу и дванастопалачном цреву,запаљење црева, запаљење бубрега и бешике, женских болести, повраћање у трудноћи, а посебне резултате даје у лечењу свих облика обољења изазваних гљивицом Candida albicans.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Mleko i proizvodi od mleka

ПРИПРЕМА
У стаклену посуду( теглу са херметичким затварачем) налити кувано хладно кравље млеко. При врху посуде оставити 1-4 см празног простора да посуду не би разбила угљеникова киселина, а затим у наливено млеко убацити гљивицу КЕФИРА , па посуду херметички затворити.Овако спремљену смешу оставити у просторији са температуром од 15 до 20 степени, с тим да температура не пређе 30 степени. За нормалну употребу припремљени КЕФИР након 24 h процедити кроз цедиљку за супу у посуду за коришћење. Теглу за спремање КЕФИРА опрати, па у њу сипати хладно кравље млеко, убацити гљивицу КЕФИРА из цедиљке, херметички затворити и одложити на место за сазревање. КЕФИР из желуца иде директно у крв. Може се чувати и употребљавати најдаље 48h од спремања. КЕФИР се ни моменат не сме оставити без млека осим кад се пере, 12h стар КЕФИР прогони, 48h стар затвара.
Сваких седам дана КЕФИР треба темељно опрати у хладној води 20-25 степени, а затим га одмах ставити у ново млеко. Када се КЕФИР јако увећа треба га приликом прања поделити, налити млеком и понудити пријатељима.
ПРИМЕНА
1. Обољења нервног система : 1 лит. дневно
2. Несаница : 1 литар дневно
3. Обољења желуца : пола литра дневно у току два месеца
4. Бронхитис и астма : пола литра дневно 2 -3 месеца
5. Малокрвност : 1-2 литра дневно најмање 3 месеца
6. Екцем : пола литра дневно уз мазање КЕФИРОМ оболелих места 2 недеље
7. Склероза : 1 литар дневно
8. Висок крвни притисак: 1 литар дневно 1-6 месеци
9. Жуч : 1 литар дневно
10. Затвор: пола литра дневно КЕФИРА старог 12h
11. Бубрези : 1 литар дневно
12. Жутица : 1 литар дневно 2-3 месеца
13. Желудац и црева : пола литра дневно. Киселина нестаје за пар дана
14. Кандида : 1 литар дневно. Уколико је потребно разблаженим раствором увече испрати вагинално.
15. Рак : 1 литар дневно као превентива.


Koja reč o kefiru…
Mlečni kefir je dijetetski probiotski napitak koji se dobija fermentacijom iz mešovite kulture mikroorganizama koju čine nekompetitivne mlečno kiselinske bakterije i kvasci. Potiče sa severnog Kavkaza.
Za reč kefir se smatra da je nastala od turske reči KEIF koja u slobodnom prevodu znači „dobar osećaj“, jer sam napitak redovnim korišćenjem dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja.
Tradicionalni kefir se priprema mešanjem svežeg mleka sa pomenutom kulturom, za koju ne mogu da nađem podesan naziv – to može da bude biomasa, biomatrix, granule, zrna…
To u stvari predstavlja prvobitan vid konzerviranja mleka bez hlađenja. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od proteina, lipida i rastvorljivog polisaharidnog KEFIRAN kompleksa.
Mikroorganizmi koji stvaraju te komponente matriksa ih koriste i kao sklonište od štetnih uticaja spolja i kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj.
Danas se kefir lako priprema u kućnim uslovima. Sveže mleko, pasterizovano ili nepasterizovano, sa manjim ili većim procentom masnoće se sipa u čist, pogodan sud (najbolje veća staklena tegla) i dodaju se granule kefira. To se ostavi na sobnoj temperaturi oko 24h. Posle tog vremena se granule kefira ceđenjem odvoje od samog kefira koji može odmah da se koristi, ostavi u frižideru za kasnije korišćenje ili se proceđen napitak ostavi da dozri na sobnoj temperaturi nekoliko dana (što se preporučuje osobama koje žele da smanje količinu laktoze u napitku, jer bakterije koriste laktozu – mlečni šećer za fermentaciju). Bitno je naglasiti da svo posuđe koje dolazi u dodir sa granulama (cediljka, kašika…), treba da bude od plastike ili drveta, nikako od metala. Granule koje ostanu na cediljci se mogu, ali i ne moraju, isprati vodom ili svežim mlekom, vrate u posudu i nalije nova količina mleka. Ovako može da se postupa unedogled, ali bakterijama moramo održati optimalne uslove za rast i razmnožavanje što se vrši vrlo lako. Pošto se u tom procesu osnovna masa uvećava i otprilike udvostruči za nekih 7 dana, jednostavno se odvoji oko polovina te osnove da bi sprečili prekomeran broj mikroorganizama. Odvojen deo može da se pojede, ostavi u zamrzivač (na 6 meseci najduže), dehidrira i uskladišti ili pokloni zainteresovanim stranama da započnu svoju kefir priču.
Jedan od važnih sastojaka osnove i samog kefira je već pomenuti KEFIRAN. U njegovom stvaranju bakterije koriste mlečni šećer – laktozu, od čijih komponenata glukoze i galaktoze prave dugolančani i razgranati lanac kefirana. U eksperimentima izvedenim, doduše na miševima, ustanovljeno je da ovaj polisaharid ima antitumorska svojstva. Oralno uzimanje kefirana je doprinelo smanjenju tumora, stimulišući specifičan imuni odgovor kod miševa. Kefir granule imaju i sistemski antiinflamatorni efekat, što ukazuje na to da mogu doprineti poboljšanju bolesti kod kojih je inflamacija u osnovi problema kao što su ulcerozni kolitis ili reumatski procesi. U eksperimentima na određenom soju pacova, ustanovljeno je da kefiran značajno smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola. Takođe reguliše i nivo glukoze u krvi, jer za stvaranje svoje „okućnice“ bakterije koriste i glukozu i holesterol. Kao mlečni proizvod značajan je izvor kalcijuma, a kvasci iz granula su zaslužni za stvaranje značajne količine komleksa B vitamina. Redovnim korišćenjem, kefir pomaže regulisanju stolice, odnosno zatvora.
Korišćenjem kefira mi, u stvari, naseljavamo naša creva ovom kulturom, koja rastom u njima dovodi do ovih dobrih efekata. Da bi efekti bili potpuniji treba obezbediti i odgovarajuću sredinu za njihovo naseljavanje, što se postiže dovoljnim unosom biljnih vlakana (voće, povrće, žitarice). Pošto su ovo „dobre“ bakterije i kvasci, njihovim rastom u crevima sprečava se razvoj „loših“, što proređuje ili sprečava probleme od strane digestivnog trakta (razvoj candide, trovanje hranom…). Redovnim korišćenjem kefira, čovek može sebi pomoći u mnogim zdravstvenim problemima, ali treba naglasiti da to ipak nije lek, već dodatak ishrani, a terapiju propisanu od strane lekara redovno uzimati. U zdravlje!

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Mleko i proizvodi od mleka

Mleko je vir zivota,najzdravija i najvaznija namirnica posebno u periodu odrastanja.
Dokazano je da osobe koje redovno piju mleko,zive mnogo zdravije,otpornije su na mnoge infekcije,a nedavno su strucnjaci u Svedskoj dokazali da mleko stiti i jaca kardiovaskularni sistem.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

GHEE (pročišćeni maslac) – Senf – Margarin

Ghee je pročišćeni maslac koji često poistovjećujemo s indijskom (ajurvedska) kuhinjom koja veliča njegov fini okus i zdrave karakteristike. On se koristi za pripremanje mnogih jela, uglavnom ga koristimo tamo gdje bismo inače koristili obično ulje ili maslac, dakle pri kuhanju, prženju i sl.
Interesantno je da se Ghee često smatra egzotičnom namirnicom iz daleke Indije, a zapravo se i kod nas koristi još od davnina pod jednostavnim nazivom » maslo. Ghee za razliku od običnog maslaca nije kvarljiv i ne treba stajati u hladnjaku pa je prije modernog doba hladnjaka bio itekako upotrebljavan.
Kako napraviti Ghee?
Da biste napravili maslo potreban vam je običan, nesoljeni maslac. Za prvi puta uzmite manju količinu, npr. pola kilograma. Kada se uvježbate lako ćete pripravljati i puno veće količine, ali sigurno je sigurno pa krećemo sa pola kile.
Stavite maslac u lonac te kuhajte. Kuhajte ga na jakoj vatri dok se potpuno ne otopi (trebat će 10-ak minuta), a onda smanjite vatru.
Na laganoj vatri se treba kuhati još oko 45 minuta. Za to vrijeme će se na vrhu i na dnu smjese početi pojavljivati nečistoće. One sa vrha odstranite žlicom. Ne trebate miješati smjesu. Kuhanje na laganoj vatri bitno je kako nečistoće na dnu ne bi zagorjele i kako bi voda iz smjese djelomično isparila.
Nečistoće će se cijelo vrijeme pojavljivati na površini, kako se pojave vi ih uklonite žlicom.

Za 45 minuta ugasite vatru i pustite da se maslo ohladi. Kada se ohladilo prelijte ga u posudi u kojoj ćete ga čuvati. Ne trebate držati u hladnjaku. One ostatke sa vrha i dna posude možete baciti ili ih iskoristiti kao dodatak u prehrani (mi to ne preporučujemo).
Je li Ghee zdrav i koje su njegove dobrobiti?
Ghee je zdraviji od nečistog maslaca utoliko što ima manje mliječnih proteina i čišći je. Lakše podnosi visoke temperature prženja. Ajurvedska medicina mu pripisuje razna blagotvorna svojstva, citiramo:
Ghee povećava dugovječnost, memoriju, moć razlučivanja i inteligenciju. On daje snagu i odgađa proces starenja tjelesnih tkiva. Ghi povećava plodnost, sjeme i jajašce. Poboljšava glas i grlo.
Ipak, treba voditi računa o tome da je glavno obilježje Ghee-a dobar, fin i čist okus neizostavan u raznim jelima, a ne zdravstvena blagodat. Ghee ima veliki postotak zasićenih masnih kiselina i malo nezasićenih. Alternativa Gheeu je svakako maslinovo ulje sa većim udjelom nezasićenih masnih kiselina.
Gdje ga kupiti? U trgovinama zdrave hrane.
Recepti s ghee maslacem
Ghee/ maslo koristi se kod svih jela kao zamjena ulju. Možete ga staviti i u malo manjoj količini nego bi stavili npr. suncokretovo ulje jer Ghee ne hlapi (zato smo ga u pripremi dugo kuvali da višak vode izađe).

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

GHEE (pročišćeni maslac) – Senf – Margarin

Senf se posljednjih godina sve više spominje u kontekstu prevencije raka. Naučnici sa Univerziteta Freiburg otkrili su da redovna konzumacija senfa smanjuje rizik od nastanka tumoraPodijeli Tekst: A A A
Okus i oblozi
Zašto je dobro imati senf u kući?
Senf nije samo ukusan nego i vrlo svestran. Jeste li znali da pomaže kod bronhitisa, bolova u zglobovima i visokog tlaka?
Senf ulja imaju antibakterijsko djelovanje i navodno usporavaju rast tumora. Stoga i ne čudi da su stari Grci koristili senf u medicinske svrhe i prije nego što su otkrili njegove začinske prednosti.
Senf se dobiva iz sjemenki biljke gorušice koja je usko povezana s kupusom i rotkvom. Od 500.000 sjemenki može se proizvesti kilogram senfa, a postoje tri osnovne vrste: 1. blagi žuti (sinapis alba), 2. ljuti smeđu (brassica juncea) i 3. ljuti crni senf (brassica nigra). Tipični sastojci senfa su sjemenke, sol, ocat, voda i začini ovisno o recepturi.
Sjemenka senfa sama po sebi nema privlačan okus. Eterična ulja u njoj počinju se oslobađati tek kada se istuče ljuska, a sjemenka dođe u kontakt s vodom. Ulja u zrnu odlična su za zdravlje. Pitagora je tvrdio da senf oštri um, a istraživanja su pokazala da ubrzava metabolizam te da ima antibakterijsko djelovanje, što znači da se uspješno bori protiv bakterija i raznih uzročnika bolesti u organizmu.
Oblozi od senfa
Senf ne djeluje samo iznutra nego je učinkovit i izvana. Ako vas muče artritis, reumatske bolesti i bolovi u mišićima, pripremite si oblog od mješavine senfa i vode. Četiri kašike brašna gorušice (prodaje se u apotekama) pritom pomiješajte s malo mlake vode, a ako na raspolaganju nemate brašno, poslužit će i običan, jestivi senf. Smjesu ravnomjerno rasporedite po papirnatoj maramici te krpom zamotajte na bolno mjesto i držite do pet minuta (oprez: kod osoba s osjetljivom kožom može doći do težih opekotina).
Oblog od senfa grije pogođeno područje i potiče prokrvljenost. Bol se smanjuje, a upala se polako povlači. Oblozi (od ulja) se mogu primijeniti i kod upale sinusa i gornjih dišnih puteva. Ulje senfa razgrađuje sluz i ubija bakterije, a oblozi se stavljaju na prsa ili leđa (zbog opekotina nije preporučljivo za osobe s osjetljivom kožom i djecu ispod šest godina).

Senf protiv migrena i tumora
Kod prehlade i glavobolje pomaže kupka za noge od brašna senfa (dvije kašike, 15-20 minuta). Pozitivno djelovanje senfa pritom se osjeća u cijelom tijelu, a kupka navodno rješava i probleme s nesanicom i depresijom, piše Bayerischer Rundfunk.
Senf se posljednjih godina sve više spominje u kontekstu prevencije raka. Naučnici sa Univerziteta Freiburg otkrili su da redovna konzumacija senfa smanjuje rizik od nastanka tumora.
Ispitanici su dnevno jeli 20 grama senfa, a njihova krv kasnije je u laboratoriju “bombardirana” kancerogenim tvarima. Uspostavilo se da se krv ispitanika koji su redovno jeli senf bolje nosila s opasnim tvarima od ispitanika koji senf nisu konzumirali dnevnoj bazi.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

GHEE (pročišćeni maslac) – Senf – Margarin

Margarin je izvorno stvoren radi tovljenja ćuraka. Kad je izazvao njihov pomor, ljudi koji su uložili sav novac u istraživanja, želeli su vratiti uloženo. Tako su zbili glave da bi smislili – šta učiniti s tim proizvodom, kako bi vratili novac? Margarin je u to doba bio bela stvar, ni najmanje nalik na hranu, pa su mu dodali žutu boju i poceli prodavati ljudima kao zamenu za maslac-puter. Kako vam se to svidja?
Smislili su još i dodatnu mudrost: dodali su margarinu razlicite ukusne stvari.
ZNATE LI UOPSTE… Koje su razlike izmeðu margarina i maslaca-putera?
Procitajte do kraja ovaj tekst… Postaje vrlo zanimljivo!
I margarin i maslac-puter imaju približno istu kalorijsku vrednost.
Ali, konzumiranje margarina može povecati srcane bolesti kod žena za 53% u odnosu na konzumiranje maslaca-putera, kako to navodi najnovije istraživanje Harvard Medicala.
O maslacu-buteru
Maslac je nešto bogatiji zasicenim masnocama (8 grama) u odnosu na margarin (5 grama).
Konzumiranje maslaca povecava apsorpciju mnogih drugih hranjivih tvari iz drugih namirnica.
Maslac ima mnoge hranljive prednosti, dok ih margarin ima svega nekoliko – a i to zahvaljujuci tvarima koje su dodate u njega!
Maslac je mnogo ukusniji od margarina i može pojacati i poboljšati ukus druge hrane.
Maslac je deo prehrane stolecima, dok je margarin ušao u upotrebu pre nepunih 100 godina.
A sad, o margarinu…
Vrlo mu je visok sadržaj masnih kiselina.
Utrostrucuje smrtnost od oboljenja srcanih arterija.
Povecava ukupan holesterola i LDL (loši holesterol) te smanjuje HDL (dobar holesterol).
Povecava peterostruko smrtnost od raka.
Smanjuje kakvocu majcinog mleka.
Smanjuje imunitet i imune reakcije organizma.
Smanjuje proizvodnju insulina.
I sada ona najpogubnija cinjenica… I TO JE NAROCITO ZANIMLJIVO!
Margarine je tek JEDNU MOLEKULU udaljen od toga da bude PLASTIKA… I ima 27 sastojaka kao i BOJE!
Vec i ove cinjenice dovoljne su za izbegavanje margarina do kraja života, kao i sve ostalog što je hidrogenizovano (što znaci da je dodat vodonik, menjajuci time molekularnu strukturu doticne stvari…
Poslužite se i sami eksperimentom:
Kupite kutiju margarina i ostavite je otvorenu u garaži ili na nekom mracnom mestu. Nakon nekoliko dana, primeticete nekoliko pojedinosti:
* ni jedna muva, pa cak ni one dosadne sitne vocne mušice, nece ni prici margarinu (to bi vam trebalo nešto reci…)
* margarin se nece pokvariti ni promeniti miris, a to je zato jer nema hranljive vrednosti. I ništa nece narasti na njemu: ni gljivice, ni bakterije… Cak ni oni sicušni mirkoorganizmi nece na margarinu naci podlogu na kojoj bi se udomili. A zašto? Zato jer je margarin gotovo plastika. Da li biste rastopili svoju plasticnu posudu i namazali je na svoju krišku hleba?

super:)super:)super:)

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Nar ili sipak-najzdravije voce

Nar ili šipak je voće sezone. Osim što je ukusno voće i sok, esenciju nara možete staviti na kosu ili na kožu. Poslednjih nekoliko godina na tržištu su se pojavile stotine novih proizvoda na bazi tog voća.
Nar je voće bogate istorije, mitologije i simbolizma. Iako se smatra da potiče iz Persije, danas se može naći svuda od Španije do Kalifornije. Ljudi ga uzgajaju još od praistorijskih vremena i jedna je od prvih kultivisanih voćki. Njegov plod se spominje u mnogim kulturama i religijama, a čak se kaže da je drvo nara cvalo u rajskom vrtu Adama i Eve. On simbolizuja plodnost, ljubav, zdravlje i obilje. Tokom istorije koristio se za lečenje raznih bolesti – koristio se kao protuupalno sredstvo, antihelmintik (protiv crevnih glista), protiv kašlja, za lečenje dizenterije i kronične dijareje, za jačanje kapilara, kao pomoć u prevenciji ateroskleroze, astme, upale krajnika i bronhitisa.

Voće puno vitamina

Nar prozivaju i novim super- voćem. Pun je antioksidanata, vitamina A, C, E, kalija, folne kiseline i željeza.Naucnici kažu da može pomoći ljudima kod srčanih bolesti, raka i problema vezanih uz starenje – ima anti-aging učinak. Fitoestrogeni iz koštica mogu umanjiti sindrome menopauze i postmenopauze, uključujući valove vrućine. To je jedna od malobrojnih biljaka koja sadrži tvari slične estrogenima. Prema novijim istraživanjima nar se uspešno primenjuje u lečenju opekotina. Nedavno je otkriveno i da nar sadrži izuzetno velike količine fenolne elagične kiseline. Ova fitohemikalija je jak antioksidant i deluje protiv raka. Istraživanja su pokazala da pomaže u prevenciji najranijih hemijskih reakcija koje mogu dovesti do raka dojke. Izraelski znanstvenici su dokazali da jedna čaša soka od nara dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. “U odnosu prema drugim voćnim sokovima, vinu i zelenom čaju, sok od nara sadrži najveći udio antioksidanata.”, kaže prof. Michael Aviram, voditelj tima. Antioksidansi štite telo od slobodnih radikala koji se nalaze u krvi. Slobodni radikali menjaju holesterol u procesu oksidacije, za koji se smatra da ubrzava proces zadebljanja krvnih žila i smanjenja njihove elastičnosti. Prema istraživanjima dok od nara smanjuje oksidaciju holesterola za pola.

Naučne studije su poslednjih godina jedna za drugom pokazivale brojne koristi nara za čovekovo zdravlje. Sada već dobro znamo da je izvanredan izvor antioksidanata i da snižava vrednost holesterola u krvi, ali i da reguliše krvni pritisak, naročito kod osoba sa dijabetesom i hipertenzivnih…
Preliminarna studija sada pokazuje da nar ima sposobnost da spreči i moguće brojne komplikacije osoba na dijalizi, uključujući visoku smrtnost uzrokovanu infekcijama i kardiovaskularne slučajeve, obaveštava Američko nefrološko udruženje, na 43. godišnjem skupu u Denveru, Koloradu.
Za dobre vesti zaslužni su dr Bataja Kristal i saradnici sa Haifa univerziteta, Izrael, koji su zajedno posmatrali kako sok od nara utiče na zdravlje 101 pacijenta na dijalizi. Pacijenti su, naime, pili sok od nara ili placebo napitak, na početku svake kure, tri puta nedeljno, tokom jedne godine.
Laboratorijski testovi su ovde pokazali, da, recimo, kod onih koji su pili sok od nara smanjivao se broj upala, a šteta od oksidativnog stresa od strane slobodnih radikala – bila je minimalna! Uopšte, sok od nara je činio da ove osobe budu manje sklone hospitalizaciji zbog infekcija, a skorije analize su, recimo, pokazale da je ispijanje soka od nara uticalo i na poboljšanje zdravlja srca.
Autori studije zato preporučuju bubrežnim bolesnicima ispijanje umerene količine soka od nara koji sadrži bezbednu količinu kalijuma, kao vrlo korisno no, za njih je važno pomenuto ograničenje jer, naročito oni sa hroničnim oboljenjem bubrega imaju dijetna ograničenjima u smislu unošenja kalijuma.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Nar ili sipak-najzdravije voce


Ko voli nar, neka manje brine za svoje zdravlje
Nar je bogat biljnim materijama, tzv. elagitaninima, koje bi mogle da smanje incidencu hormonski zavisnog raka dojke, kaže studija januarskog izdanja Cancer Prevention Research, žurnala American Association for Cancer Research. “Fitosupstance potiskuju stvaranje estrogena što ima preventivno dejstvo na umnožavanje kanceroznih ćelija i rast estrogen-zavisnih tumora”, kaže glavni istraživač studije, dr Šiuan Čen, iz Centra za kancer City of Hope, u Duarteu, Kaliforniji.
Ranije je utvrđeno da sok od nara pokazuje jaku antioksidantnu aktivnost, što je generalno povezivano sa visokim sadržajem polifenola u ovom voću. Elagijska kiselina u naru, naime, potiskuje pretvaranje androgena u estrogen, a kako on igra ključnu ulogu u karcinogenezi grudi, na ovaj način se sprečava i dalji rast kancera.
“Iznenađeni smo otkrićem jer smo ranije uvideli da grožđe inhibira enzim ključan za ovaj proces, međutim, materije iz grožđa i one iz nara su sasvim drugačije”, kaže dr Čen, jedan od vođa projekta Breast Cancer Research Program.
Dr Pauel Braun sa Clinical Cancer Prevention Department u okviru M. D. Anderson Cancer Center, Univerziteta u Teksasu, smatra da su potrebna i dalja istraživanja svojstava soka od nara usled utvrđenog dejstva koji ostvaruje na nivo estrogena, simptome menopauze, gustinu grudi te preventivnog dejstva, a do tada je preporuka da konzumiramo više plodova nara radi preventive najpre, raka dojke, a moguće i drugih organa.


Zašto jesti šipak?

Ako ste u potrazi za hranom bogatom antioksidantima, onda bi šipak moglo biti dobar izbor. Osim što je pun vlakana, šipak je odličan izvor vitamina A, C, E, B5, B3, željeza, folne kiseline, kalija i antioksidanta polifenola.

Sjeme i sok od nara smatraju se tonikom za srce i grlo. Kora od voća i kora od stabla se koristi kao tradicionalni lijek protiv proljeva, dizenterije i crijevnih parazita.

Bori se protiv raka

Sok od šipka je bogat antioksidativnim svojstvima, sadrži tri puta više antioksidanta u 100 ml nego crno vino ili zeleni čaj. Kao rezultat ovog visokog sadržaja antioksidanta, može vam pomoći u borbi protiv raka dojke i raka prostate. Studija na 48 muškaraca koji su imali operaciju ili terapiju zračenjem za liječenje lokaliziranog raka prostate (karcinom prostate koji nije proširio) pokazala je da pijenje oko 235 ml soka od nara dnevno može usporiti rak prostate. Što se tiče raka dojke, nova istraživanja pokazuju da jedenje ploda ili pijenje soka može spriječiti i usporiti rast nekih vrsta raka dojke. Studija pokazuje da elagitanini (skupina fitokemikalija), inhibira rast raka dojke.

Normalizira krvni tlak

Sok od šipka dobro razrjeđuje krv. Kao rezultat toga, izvrstan je za bolji protok krvi u srce. Jedna je studija pokazala da pijenje 50 ml soka od šipka dnevno smanjuje sistolički krvni tlak za čak 5 posto.

Koristan je za srce

Šipak i njegov sok pomažu spriječiti nakupljanje plaka na stjenkama arterija, ali također može smanjiti progresiju ove bolesti . Nakupljanje plaka može dovesti do smanjenja protoka krvi, što može izazvati srčani i moždani udar. Ovi korisni učinci koriste i osobama s dijabetesom, koji imaju povećan rizik za aterosklerozu. Nova preliminarna studija pokazuje da su osobe s dijabetesom koje su pile sok od šipka tri mjeseca imale manji rizik od ateroskleroze.

Štiti hrskavicu

Prema studiji Case Western Reserve University School of Medicine objavljenoj u rujnu 2005. godine sok od šipka djeluje kao inhibitor na enzime odgovorne za oštećenje hrskavice, stoga je odličan za osobe koje pate od osteoartritisa. Voće također sadrži antiupalna svojstva koja također pomažu pri liječenju ove bolesti.

Zdravi zubi

Istraživanja pokazuju da pijenje soka od nara može biti prirodan način da se spriječi zubni plak, jer šipak ima antibakterijska svojstva. To pomaže smanjiti šanse za loš dah i bolesti desni.

Učinkovit protiv impotencije

Istraživanja pokazuju da sok od šipka može biti učinkovit u poboljšanju protoka krvi kroz tijelo, što je od posebne važnosti za ljude koji pate od erektilne disfunkcije (ED). To stimulira proizvodnju dušičnog oksida, koji “odmara” stanice krvnih žila.

Sprječava Alzheimerovu bolest

Prema studiji na životinjama, sok od šipka može spriječiti ili usporiti napredovanje Alzheimerove bolesti.

Borba protiv prehlade i gripe

Velike količine vitamina C pomažu u borbi protiv gripe i simptome prehlade. Ako vas uhvati gripa, jednostavno popijte 1 do 2 čaše razrijeđenog soka od šipka.

Mleko od badema i drugog kostunjavog voca


Bademovo mleko uglavnom morate da napravite sami, jer ga nema u prodaji. Iako je danas bademovo mleko neuobičajeno, tokom Srednjeg veka je često navođeno u receptima, budući da tada kravlje mleko nije bilo lako dostupno i brzo se kvarilo. Ukus bademovog mleka je predivno blag, malo je ređe nego sojino i kravlje mleko, ali zato ima finu aromu svežeg marcipana. Na isti način kao i bademovo, moguće je pripremiti i mleko od sirovih lešnika, sirovog semena suncokreta ili sirovih indijskih oraha. Mleko od badema trajaće u frižideru 2 dana.Recept: Isperite dobro i potopite sirovi badem preko noći, ili na nekoliko sati. Prospite vodu od natapanja i dodajte 3 puta više čiste vode (izvorske ili filterisane). Kod pravljenja mleka od badema, možete i da preskočite natapanje, ali će biti ukusnije ako pustite da bademi omekšaju u vodi pre mlevenja. Osim ovoga, natapanjem se inicira process klijanja badema, pri čemu se stvaraju veoma korisni enzimi, dobri za naše zdravlje. Dakle, pripremljene bademe i vodu stavite u blender i sve dobro sameljite, kako biste dobili gustu, mlečnobelu kašu. Tako dobijenu kašu možete jesti i piti odmah, koristiti za voćne šejkove ili jesti uz musli. Ali, da biste dobili pravo mleko, potrebno je da kašu prvo procedite. Pripremite gustu cediljku i eventualno gazu preko, pa procedite bademovo mleko u odgovarajuću posudu. Pritisnite dobro sadržaj u cediljci, kako bi iz njega izašla sva tečnost. Tokom mlevenja, bademima možete dodati i neku prirodnu aromu ili zaslađivač poput urme, šipke vanile, cimeta, meda, malteksa…


NEMATE RUCAK A NA POSLU STE? Ponesite lešnike i grožđice!!!!

U svom sastavu imaju veliku količinu masti, i zbog toga kazemo da su energetska bomba! Ali svakako, samo one iz BIO uzgoja! Jer sadrže više hranjivih i energetskih tvari.

Odlična su zamena za čips, kekse, čokoladu, štapiće, namirnice koje isrpljuju našu energiju i snagu.

LEŠNICI

Lesnici imaju visok sadržaj masti i kalorija, ali sadrže masti koje spadaju u skupinu dobrih masti koje ne uzrokuju začepljenje krvnih žila.

Sadrže dosta E vitamina koji pomlađuje kožu i stvara lepšu kožu.

Lešnici sadrže vitamin B koji doprinosi živčanoj, nervnoj stabilnosti te zajedno s lipidima i masnim kiselinama poboljšavaju rad mozga. Ublažavaju i kronične tegobe jer sadrže prekursore hormona sreće serotonina, koji smanjuju osetljivost na bol.


Zatim, sadrže kalcijum, magnezijum, fosfor, gvozdje- željezo, cink, bakar, mangan i selen. Od vitamina ima vitamin C, tiamin, riboflavin, niacin, pantotensku kiselinu, vitamin B6, kolin, betain, vitamin E, folnu kiselinu i vitamin K.

Redovnim konzumiranjem lešnika organizmu osiguravate lekovite tvari koje snižavaju razinu holesterola u krvi, šire krvne žile, štite srčani mišić, snižavaju krvi pritisak-tlak te smanjuju rizik od angine-srčanog udara i štite od anemije.

GROŽĐICE

Grožđice imaju jako puno kalijuma, koji je važan u regulaciji krvnog pritiska-tlaka, a bogatstvo vlaknima čini ih zasitnijima od mnogih zalogaja. Dobre su u borbi protiv anemije.

Jedući suve grožđice povećava se snaga i izdržljivost, a bademi ce vas još podupreti u tome i ostat čete siti do obroka.

Ovo je odličan način povremenog prehranjivanja za ljude koji bi želeli ostvariti dobru liniju, i osečati se bolje.


Bademi su bogat izvor flavonskih antioksidanasa, vitamina E, magnezijuma, kalcijuma, biljnih vlakana i kvalitetnih proteina. Ranije se smatralo da sadrži suviše masnoća da bi bila zdrava grickalica, sada se zna da 90% sačinjavaju nezasićene masnoće i da je naprotiv veoma korisan prilikom držanja dijete za gubljenje viška kilograma jer daje osećaj sitosti.

Osećaj sitosti je jedan od najbitnijih ciljeva u borbi protiv gojaznosti a gojaznost postaje sve veći problem širom sveta. Industrija hrane ima novi izazov da proizvede hranu koja će sa manje kalorija izazvati kod korisnika osećaj sitosti kako bi se sprečilo vraćanje na stare navike i prejedavanje.

Nove studije objavljeni na ovogodišnjem svetskom kongresu Društva za borbu protiv debljine je ispitivala efekat uvođenja u svakodnevnu ishranu kod žena sa prevelikom telesnom težinom 300g badema u trajanju od 10 nedelja.

Na kraju ispitivanja je utvrđeno da je bilo promena u energetskoj vrednosti namirnica i promena u telesnoj težini, telesnim masnoćama. Badem je kod ispitanica izazivao osećej sitosti i kompenzovao unos kalorija kroz druge obroke tokom dana.

Bademi mogu da zamene druge namirnice iz ishrane tokom dijete, što vodi do stabilne ili sniženja telesne težine. Pored osećaja sitosti smatra se da bademi sadrže neke od masnoće koje nisu svarljivi i ne apsorbuju se.

Nezasićene masnoće zastupljene u bademima dovode do smanjenja nivoa lošeg LDL holesterola a za ovaj efekat je dovoljno konzumirati dva badema dnevno, na ovaj način doprinosi sniženju povišenog krvnog pritiska.

Bogat je i mineralima posebno važnih za zdravlje kostiju – kalcijum, magnezijum, mangan i fosfor pa je značajan u prevenciji osteoporoze.

Divlji luk-Sremus


Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.

Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu…. ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.

Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: “Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!” Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.


TINKTURA:

lukovice medvedjeg luka – oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska


Vitamin B-17. Laneno seme je najbogatije vitaminom B-17, a da bi ga čovekov metabolizam mogao iskoristiti, laneno seme se mora samleti. Za one koji neznaju, da bi mogla nastati korist od uzimanja vitamina B kompleksa, najmanje dva sata nakon uzimanja vitamina ne sme se koristiti ništa što u sebi sadrži beli šećer.

Gde sve ima joda

Dobar izvor joda su crni luk, ananas, banane, trešnje, dinja, jabuka, grožđe, blitva šargarepa, spanać, praziluk, žitarice, orah.


*Ljekovita hrana bez sluzavosti prof. Arnolda Ehreta, jedina je metoda liječenja koju je priroda predvidjela za čovjeka. Sastoji se od žive hrane – sirovog voća, povrća, oraha i sjemenki.
Hrana pripremana na visokim temperaturama, tvornički proizvdena, razni začini, umjetni vitamini i minerali iz apoteka…sve to dovodi, tijekom probave, do nagomilavanja suvišnih otpadnih tvari.
Ljekovita hrana bez sluzavosti pomaže da se bolesnici ponovo domognu zdravlja pomoću posta i postupnog mijenjanja prehrambenih navika.
Prehrana je osnovni preduvijet za stvaranje krvi, a kvaliteta krvi od životne je važnosti za naše stanice.


Voce i povrce:

*Јабука Штити срце Спречава затвор Зауставља пролив Побољшава капацитет плућа Подмазује зглобове

*Артичока Помаже варење- Снижава холестерол Штити срце Стабилизује шећер Штити од болести јетре

Авокадо Лечи дијабетес Снижава холестерол Зауставља удар Контролише крвни притисак Чини кожу глаткијом

Банана Штити срце Зауставља кашаљ Јача кости Контролише крвни притисак Зауставља пролив

*Пасуљ Зауставља пролив Помаже код хемороида Снижава холестерол Помаже код канцера Стабилизује шећер

Цвекла Контролише крвни притисак Помаже код канцера Јача кости Штити срце Помаже код губљења тежине

Боровница Помаже код канцера Штити срце Стабилизује шећер Јача памћење Зауставља пролив

Прокељ Јача кости Чува вид Помаже код канцера Штити срце Контролише крвни притисак.

Купус Помаже код канцера Зауставља пролив Помаже губитак тежине Штити срце Помаже код хемороида

Диња Чува вид Контролише крвни притисак Снижава холестерол Помаже код канцера Supports immune system.

Шаргарепа Чува вид Штити срце Зауставља пролив Помаже код канцера Помаже губитак тежине

Карфиол Штити од рака простате Помаже код рака дојке Јача кости Лечи модрице Штити од болести срца

Трешња Штити срце Помаже код канцера Лечи несаницу Успорава старење Штити од Алцхајмера

Кестен Помаже губитак тежине Штити срце Снижава холестерол Помаже код канцера Контролише крвни притисак

Папричица Помаже варење Ублажава запаљење грла Чисти синусе Помаже код канцера Јача имуни систем

Смоква Помаже губитак тежине Спречава удар Снижава холестерол Помаже код канцера Контролише крвни притисак

Риба Штити срце Јача памћење Штити срце Помаже код канцера Помаже имуном систему

Лан Помаже варење Помаже код дијабетеса Штити срце Боље ментално здравље Јача имуни систем

Бели лук Снижава холестерол Контролише крвни притисак Помаже код канцера Убија бактерије Убија гљивице

грејпфрут Штити од болести срца Помаже губитак тежине Спречава удар Помаже код рака простате Снижава холестерол

Грожђе Чува вид Лечи камен у бубрегу Помаже код канцера Убрзава циркулацију Штити срце

Зелени чај Помаже код канцера Штити срце Спречава удар Помаже губитак тежине Убија бактерије

Мед Зацељује ране Помаже варење Штити од чира Јача енергију Лечи алергије.

Лимун Помаже код канцера Штити срце Контролише крвни притисак Чини кожу глаткијом Лечи скорбут

Лимета Помаже код канцера Штити срце Контролише крвни притисак Чини кожу глаткијом Лечи скорбут

Манго Помаже код канцера Јача памћење Регулише штитну жлезду Помаже варење Shields against Alzheimer’s

Gde sve ima joda

Dobar izvor joda su crni luk, ananas, banane, trešnje, dinja, jabuka, grožđe, blitva šargarepa, spanać, praziluk, žitarice, orah.


Печурке Контролише крвни притисак Снижава холестерол Убија бактерије Помаже код канцера Јача кости

Овас Снижава холестерол Помаже код канцера Лечи дијабетес
Зауставља пролив Чини кожу глаткијом

Маслиново уље Штити срце Помаже губитак тежине Помаже код канцера Лечи дијабетес Чини кожу глаткијом

Црни лук Смањује ризик од срчаног напада Помаже код канцера Убија бактерије Снижава холестерол Убија гљивице

Наранџа Помаже имуном систему Помаже код канцера Штити срце Чини лакше дисање

Бресква Зауставља пролив Помаже код канцера Спречава удар Помаже варење Помаже код хемороида

Кикирики Штити од срчаних болести Помаже губитак тежине Лечи рак простате Снижава холестерол Погоршава дивертикулитис (цревно запаљење?)

Ананас Јача кости Помаже код прехладе Помаже варење Скида брадавице Зауставља пролив

Суве шљиве Slows aging process Зауставља пролив Јача памћење Снижава холестерол Штити од срчаних болести

Пиринач Штити срце Лечи дијабетес
Лечи камен у бубрегу Помаже код канцера Спречава удар

Jагоде Помаже код канцера Штити срце Јача памћење Ублажује стрес

Кромпир Чува вид Подиже расположење Помаже код канцера Јача кости

Парадајз Штити простату Помаже код канцера Снижава холестерол Штити срце

Ораси Снижава холестерол Помаже код канцера Јача памћење Подиже расположење Штити од срчаних болести

Вода Помаже губитак тежине Помаже код канцера Лечи камен у бубрегу Чини кожу глаткијом

Лубеница Штити простату Помаже губитак тежине Снижава холестерол Спречава удар Контролише крвни притисак

Пшеничне клице Код рака дебелог црева Зауставља пролив Снижава холестерол Спречава удар Побољшава варење

Пшеничне мекиње Код рака дебелог црева Зауставља пролив Снижава холестерол Спречава удар Побољшава варење


Napomena: U hrani treba biti umeren,kao i u svemu u zivotu.Vrlo je bitno da jedemo polako, da hranu dobro sazvacemo!

Lekovita priroda - mleko i mlecni proizvodi


U mleku se nalazi čak dvadeset dobro izbalansiranih amino-kiselina, mlečni šećer laktoza, više od četrdeset masnih kiselina, mineralne materije, vitamini, pigmenti, sterini, hormoni...


Od trenutka rođenja mleko za svakog ima životno važnu ulogu. Ono predstavlja prvo popijeno piće i prvu hranu za rast i razvoj. Poput majčinog, i druga životinjska mleka su idealno komponovana hrana sa više od dvesta korisnih sastojaka. Iako mleko sadrži 90 odsto vode, u njemu se nalazi čak dvadeset dobro izbalansiranih amino-kiselina, mlečni šećer laktoza, više od četrdeset masnih kiselina, mineralne materije, vitamini, pigmenti, sterini, hormoni...

Od vitamina najvažniji su A, D i E, a od minerala kalcijum, čija je uloga u izgradnji i održavanju čvrstine kostiju nezamenljiva. Kalcijum, ima i važnu ulogu u izgradnji imuniteta, smanjivanju posledica alergija, kao i u relaksaciji i opuštanju mišića. Mleko sadrži i laktoferin, mali peptid, takođe važan za jačanje imuniteta, a neke studije pokazuju i da redukuje pojavu karcinoma u digestivnom traktu, jer je dobar antioksidans.

Mleko je nezamenljivo za slabe i iscrpljene osobe, a posebno korisno za one koji rade sa radioaktivnim i toksičnim materijama koje narušavaju funkciju jetre, razmenu proteina i minerala. Smanjuje rizik od pojave dijabetesa, a kao proteinski napitak nezamenljivo je i u sportskoj ishrani, kao vrlo važna karika uz meso i jaja.

Nutricionisti tvrde da mleko ne doprinosi povećanju kilograma, jer jedna čaša ovog punomasnog napitka sadrži samo 134 kalorije. Osim toga, na tržištu postoji veliki izbor mleka sa manjim procentom masti, pa se može popiti čaša sa tek 68 kalorija.

Ovo je posebno važno za tinejdžere, koji zbog opsednutosti vitkim izgledom isključuju i mleko iz ishrane, a istraživanja su pokazala da su tinejdžeri u protekloj deceniji pili tek 82 litara godišnje, umesto prethodnih 96 litara. A nedovoljan unos mleka znači smanjene količine joda u organizmu, što u kasnijem periodu života može da utiče na loš razvoj mozga njihovih potomaka!

Tinejdžeri treba obavezno da piju mleko i jedu mlečne proizvode zbog kalcijuma koji im je potreban u većim količinama za razvoj kostiju i zuba. Kalcijum jača kosti tokom adolescencije, što kasnije smanjuje rizik od preloma i osteoporoze. Inače, dnevne potrebe kalcijuma za decu su 800 miligrama, a za tinejdžere oko hiljadu miligrama. Jedna čaša mleka na dan obezbeđuje i polovinu od neophodne količine joda koji je važan za pravilan rad i razvoj tiroidne žlezde.

Zato mleko treba uvrstiti u svakodnevnu ishranu, jer će šolja popijena ujutru osvežiti organizam i omogućiti dobar početak dana, a uveče, mleko popijeno sa kašikom meda, obezbediće dobar san. Ako je neko alergičan na kravlje mleko, bez straha može da pije kozije, koje je po hemijskom sastavu blisko kravljem, ali ga prevazilazi po biološkim karakteristikama i lako je svarljivo.
Kada je o varijacijama mleka reč, svaki proizvod u nečemu se razlikuje po karakteristikama i prednostima korisnim za čoveka.

Jogurt blagotvorno deluje na brojne tegobe, upale crevnog trakta i infekcije izazvane različitim vrstama bakterija, posebno one izazvane bakterijom helikobakter pilori... Izraelska istraživanja pokazala su i da jogurt izvanredno deluje, preventivno i terapijski, na artritis.
Redovno konzumiranje jogurta i druge hrane koja sadrži mlečnu kiselinu delotvorno deluje na zdravlje desni, tvrde japanski istraživači sa Univerziteta Kjušu, ističući da se ovo ne odnosi na sir i mleko. Ovo je važno za ljude koji boluju od parodontopatije. U istraživanju koje su obavili ustanovili su da su ljudi sa uznapredovalom parodontozom unosili manje mlečne kiseline u odnosu na obolele sa manje izraženom parodontopatijom. Detaljnijom proverom ispitanika ustanovljeno je da su svi koji su svakodnevno konzumirali 55 i više mililitara jogurta ili drugih napitaka bogatih mlečnom kiselinom, bili manje podložni teškim oblicima ove dentalne bolesti.
A žene koje redovno konzumiraju jogurt, više puta u toku dana, vitkije su u odnosu na one koje ovaj napitak ne unose. Uz to, bolje su snabdevene za kosti važnim kalcijumom i vitaminom D, pokazuju istraživanja Univerziteta u Bostonu.

* Kiselo mleko smanjuje nivo holesterola u krvi, pokazuju nova istraživanja. Zahvalno je i kao dijeta kod crevnih poremećaja do kojih dovode proteolitičke truležne bakterije, kao i kod svih bolesti praćenih povišenom temperaturom i smanjenom apsorpcijom moći crevne sluzokože. Njegova posebna vrednost je u sprečavanju bolesti oštećenja kardiovaskularnog sistema i poboljšavanju imuniteta. Smatra se kompletnom namirnicom, jer sadrži sve neophodne nutritivne sastojke - masnoće, ugljene hidrate i proteine.

Lekovita priroda - mleko i mlecni proizvodi


VEKOVNA DELOTVORNOST KEFIRA
Još davne 1887. godine kefir je priznat kao najbolje sredstvo protiv plućne tuberkuloze. Osim toga, zbog lake svarljivosti i pospešivanja apetita zahvalan je u ishrani rekonvalescenata i iscrpljenih osoba. Delotvoran je i u lečenju želudačnih i crevnih tegoba, katara, odnosno zapaljenja creva, nekih bubrežnih bolesti, jetre...
Bez problema može da se konzumira u prilično velikim količinama, od litar do litar i po dnevno. U kefiru ima naročito vitamina B koje stvara kvasac. Svarljivost mu je znatno veća nego običnog mleka. Primera radi, sirovo mleko se u želucu zadržava sedam i po sati, a kuvano sedam. Kefir dobijen iz masnog mleka u želucu se zadržava četiri i po časa, a iz obranog samo tri sata.
On je i izvrsno hranljivo i lekovito sredstvo za odojčad i decu sa lošim varenjem, lošom stolicom, kao i za poboljšanje opšteg stanja organizma. Zato ga treba što više koristiti u ishrani najmlađih.

Jaje izvor zdravlja


Jaje sadrži cink, koji je važan za potenciju, a nema ga u većoj količini u svakodnevnim namirnicama. Žumance je poznato kao afrodizijak jer sadrži folnu kiselinu, vitamine B 6 i B 12


SEKSUALNO ponašanje, tvrde poznavaoci svojstava namirnica i zagovornici afrodizijaka, umnogome zavisi od primene jaja u jelovniku.
Ovu namirnicu, uoči svojih poznatih avantura, koristio je i čuveni ljubavnik Kazanova.

Jaje sadrži cink, koji je vrlo važan za potenciju, a nema ga u većoj količini u svakodnevnim namirnicama. Osim toga, žumance je poznato kao tradicionalni afrodizijak jer sadrži folnu kiselinu, vitamine B 6 i B 12, važne činioce za oslobađanje histamina, bez koga, tvrde dobri poznavaoci, nema ni potencije ni orgazma.

Jaje sadrži i dve esencijalne aminokiseline važne za proizvodnju neuroprenosnika (hemijske supstance u mozgu i nervnom sistemu). Jedan od njih, norepinefrin, deluje na učenje i pamćenje, ali i na seksualno ponašanje. Međutim, zagovornici ove namirnice kao afrodizijaka istovremeno upozoravaju da sa njima ne treba preterivati. Nedeljno pojedite najviše tri do četiri jajeta.

Celer i maslacak bude organizam


Mnoge biljke pomažu telu da se posle duge zime napuni energijom.
Kopriva poboljšava snabdevenost tkiva kiseonikom, celer razbuđuje organizam, maslačak podmlađuje


Iako većina željno iščekuje i raduje se dolasku proleća, u ovo doba godine mnogi osećaju iscrpljenost, umor i bezvoljnost. Ove tegobe često prati vrtoglavica a ponekad i zujanje u ušima. Ipak, nema mnogo razloga za brigu, jer se radi o uobičajenim znacima prolećnog umora, od kojeg, kako lekari tvrde, „boluje“ polovina stanovništva.

Ovo stanje, međutim, nije ni sasvim bezazleno jer može da oslabi otpornost organizma i da omogući širenje nekih bolesti. Tradicionalno, tegobe izazvane prolećnim umorom, mogu da se otklone pravilnom ishranom i uzimanjem različitih preparata lekovitog bilja.


Celer

Posle rena, najbolji je borac protiv prolećnog umora. S obzirom na to da je bogat kalijumom, savršeno uravnotežava telesne tečnosti i sprečava upale i bolove u zglobovima. Umirujuće deluje i na nervni sistem, podstiče rad žlezda, povećava apetit, poboljšava krvnu sliku i povoljno utiče na cirkulaciju i prokrvljenost organizma. Celer, dakle, u potpunosti razbuđuje organizam. Preporučljivo je da se uzima presan, kao salata, najbolje sa jabukama ili da se cedi i pije njegov sok.

Kopriva

Ubrana daleko od naseljenih mesta i saobraćajnica, odlična je za prolećno podizanje energije u organizmu. Kopriva je bogata mineralima i vitaminima A, C i K. Sadrži i mnogo gvožđa, brani organizam od malokrvnosti, poboljšava snabdevenost svih tkiva kiseonikom, a protiv prolećnog umora najdelotvornijim se pokazao sok koprive.

Maslačak

Iako ga često svrstavaju među dosadne korove, ovaj vesnik proleća je izuzetno lekovita biljka. Bogat je vitaminom C i mineralima, a preparati od ove biljke pročišćavaju i podmlađuju organizam. Maslačak je prva presna vitaminska prolećna salata koja čisti krv, podstiče mokrenje i ublažava bolove žuči i jetre. U rano proleće vadi se i koren, koji sadrži gorke lekovite supstance, pa povećava apetit, poboljšava varenje i blago pročišćava creva.

Zob

Pokazalo se da je jedan od najefikasnijih prirodnih lekova protiv prolećnog umora i za jačanje imuniteta. Zobena kaša sa suvim grožđem, šećerom i vinom odlično je jelo za one kojima nedostaje energija. Pogodna je i za smanjenje holesterola u krvi, pomaže protiv bolesti srca i povišenog krvnog pritiska. Osim toga, idealan je obrok u borbi protiv gojaznosti. Čaj od zobi, od davnina se koristio za lečenje depresije i protiv malaksalosti.

Jabuka

Iako to, možda nije uobičajeno, ovo voće najviše bi trebalo da se jede u proleće, jer obiluje pektinom, koji ubrzava metabolizam i budi organizam. U jabuci ima i mnogo vitamina A, B i C, a bogata je i gvožđem. Svi ovi sastojci utiču na poboljšanje krvne slike, što je i najbolji način da organizam pobedi prolećni umor.



RECEPTI

Sok od koprive

Uberite mladu koprivu, malo poparite (blanširajte) i sitno iseckajte. Staviti u višeslojnu gazu i iscedite sok. Pijte nezaslađen.

Maslačkov med

U dva i po litra vode dodajte 300 cvetova i sok od tri limuna i kuvajte na tihoj vatri dva i po sata. Smesu potom procedite kroz gazu, dodajte dva i po kilograma šećera i ponovo kuvajte oko dva sata. Topao med sipajte u tegle i odmah zatvorite. Uzimajte na tašte po jednu kašičicu.

Čaj od zobi

Kašiku zobi kratko prokuvajte u tri decilitra vode, prohladite, procedite i pijte gutljaj po gutljaj tokom dana.