Kada je pravo vreme za zimsku rezidbu vinograda?

Kada je pravo vreme za zimsku rezidbu vinograda?

Na ovo naizgled jednostavno pitanje nikad ne možemo dati jednostavan odgovor. Svaki vinograd ima specifične uslove gajenja i svaki vinogradar osluškuje vremenske prilike i kondiciju svojih čokota, pa se odluči da li će krajem decembra i početkom januara vršiti rezidbu ili će sačekati Svetog Trifuna, kada se već stotinama godina unazad rezidba tradicionalno i vrši.

[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Radovi u vinogradu i stanje pred početak orezivanja

Orezivanje vinove loze je veoma značajna agrotehnička mera i predstavlja, slažu se svi stručnjaci i proizvođači, najvažniji korak u gajenju loze. Orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda rezidbom se formiraju mlada stabla, a kod već formiranih stabala rezidbom se godinama održavaju kvalitetni čokoti. Na taj način se reguliše sve što je neophodno za dobar rod - broj željenih rodnih okaca, lastara i planira se broj grozdova na čokotu, a tako se direktno kontroliše rodnost i utiče se na budući kvalitet kako grožđa, tako i vina kao krune proizvodnje.

Zaštita od niskih temperatura je neophodna svim vinogradima, a mladim vinogradima posebno. Mi na sreću nismo imali tokom ove zime izrazito niske temperature, pa nije bilo teško štititi vinovu lozu. U godinama kad dođe do jako niskih temperatura, neophodno je sprovesti sve mere zaštite u dogovoru sa savetodavcima za vinogradarstvo na svakom terenu posebno.

Zbog prolećnih temperatura vazduha u januaru, vinogradari su strepeli da li će im topla zima naneti veliku štetu. Svaki zimski dan koji smo imali sa temperaturom iznad 12 stepeni celzijusa je mogao da izazove buđenje vegetacije. Kad bi u nastupajućim danima došlo do naglog mraza postojala bi realna opasnost od oštećenja vinograda. U takvim uslovima prvo bi stradali tek podignuti mladi zasadi.

Niže temperature u mesecima kada i treba da bude hladnije vreme nisu neprijatelji gajenih biljaka, pa tako ni vinove loze. Hladno vreme tokom zimskih meseci je važno i za razvoj višegodišnjih biljaka, kako bi i one prošle kroz sve neophodne fiziološke procese.

Blage temperature u januaru povoljno utiču na čokote, lastari su čitavom svojom dužinom dobro sazreli, a jedina opasnost trenutno preti od pojave štetočina i gljivičnih oboljenja.

Rezidba u rodnim vinogradima

Rezidba na zrelo, zimska rezidba, u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. U našim uslovima, rezidba se može vršiti u jesen, tokom zime i u rano proleće.


Zimska rezidba, odnosno rezidba na zrelo treba da bude završena pre kretanja vegetacije u proleće. Kad govorimo o zimskoj i ranoj prolećnoj rezidbi, zapravo mislimo na istu rezidbu, jedino što vreme rezidbe bira svaki vinogradar posebno u odnosu na uslove u svom vinogradu. Uvek mora da odluči sam vlasnik vinograda sagledavajući sve faktore (koji se uvek razlikuju od vinograda do vinograda) kada će početi sa ovim velikim poslom.

Uvek je najbezbednije sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, i to prvo rezanjem slavskog kolača u vinogradu i zalivanjem čokota crvenim vinom. Vremenski uslovi nakon tog perioda treba da obezbede veći uspeh od rezidbe. Teško je mnogim vinogradarima da sačekaju ovaj period, zbog malog broja iskusnih majstora koje mogu da angažuju na velikim površinama pod vinogradima. U višečlanim porodicama i vinogradima podignutim na manjim površinama ovaj način organizovanja je znatno lakši. Sa rezidbom se nastavlja tokom proleća.

Kako sprečiti infekciju na mestu rezidbe

Obavezno treba rezati oštrim i dezinfikovanim, čistim makazama, pod pravilnim uglom, što uvek mogu da vam pokažu i stari vinogradari, ali i savetodavci, i to pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu.

Pored toga, obavezno je primeniti mere borbe protiv korova. U mladim vinogradima je preporuka da to budu mehaničke mera, a ni u kom slučaju hemijske. Tu je prosto zabranjeno koristiti herbicide i to do treće godine starosti vinograda, kako bi se izbegla oštećenja koje sva hemijska sredstva mogu naneti listovima vinove loze.

U prvim nedeljama, kad je primetno kretanje vegetacije i kad mlada loza dostigne 15-20 cm visine, nije potrebno obavljati nikakvu zaštitu, pa ni mehaničku. Čak i da bude više padavina, sve sadnice na tržištu su sertifikovane i zdravstveno bezbedne.


agromedia