Printable View
Gola zvona zvone
Gola zvona zvone, govoriš mi smešne stvari
ja se ne smejem, šta radiš sad
da li letiš da li oči zatvaraš
zovi moje ime, kad ulaziš u san
Dolaziš kod mene kao jutrom novi dan
za stolom sedim gledam daleko
Ja ne želim više da te izgubim
jesenje kiše u reku odlaze
ja hodam po, po tvojim venama
zovi moje ime, kad ulaziš u san
Dolaziš kod mene kao jutrom novi dan
za stolom sedim gledam daleko
Dosada
Kada sunce zalazi, čopor gladnih pasa
na ulicama kao ja nekuda odlazi
dugo je čekanje da svane dan
pun mesec sjaji se oko srca hladno je
Ispred televizora presedim danima
ponekad sam tako lud, pun mesec ubija
pridržavam zidove, noću gledam ulice
ulice su prljave, snovi mi prolaze
Nemaš ništa južnije, gore, dole, svejedno je
jutro na stanici, psi i ja, pusto je
gubiš ili dobijaš nikakvo pražnjenje
i oni bi otišli kada bi znali gde
Svetlo tami otkriva grad u tamu propada
gleda me očima, očima luzera
zvezde više ne vidim hiljade znakova
u pogledu mutan sjaj, hiljadu pitanja
Blues južne pruge
Danas psi spavaju na suncu,
tišinom umrtvljeni,
znoj se na dlanu hvata kao krv,
mi smo usporeni.
Putujem južnom prugom
izlizanom od ljubavi,
dajem duši vreme
da telo zaboravi.
Putujem, putujem polako,
vreme na jugu ne znači ništa,
čudno je nebo južne Srbije.
Danas psi spavaju na suncu,
tišinom umrtvljeni,
znoj se na dlanu hvata kao krv,
mi smo usporeni.
Putujem, putujem polako,
vreme na jugu ne znači ništa,
čudno je nebo južne Srbije.
Putujem južnom prugom
izlizanom od ljubavi,
dajem duši vreme
da telo zaboravi.
Putujem, putujem polako,
vreme na jugu ne znači ništa,
čudno je nebo južne Srbije.
Mesto pod suncem
Nismo imali mnogo izbora na praznim ulicama
za nas samo jedna šansa sasvim je dovoljna
daću ti sve što imam, želim biti slobodan
ne pitam kolika je cena, nijedna nije velika
Sa hladnih zidova pozivaju nas nova imena
meni ona ništa ne znače sasvim su besmislena
dok muklo udaraju zvona na vrhovima tornjeva
utabanom stazom hodam, stazom mrtvih slonova
Ako tražiš svoje mesto pod suncem, teško ćeš ga naći
put do njega znaju samo vilenjaci, frikovi i čudaci
Ja sam samo sena što korača bez cilja i bez imena
za mnom ide i moja sreća, zvezda je rođena
srce snažno udara probudiće lavove
nama treba samo deo neba, blaga je noć moj anđele
Spomenik
Noću prolaziš kraj mene
ja sam spomenik koji zaboravljaš
ogledalo iz izloga u kome se ponekad tajno pogledaš
nikoga ne čekam, pada sneg u proleće i topi se
ja nemam 15 godina da zaspim i zaboravim
Koja je moja ulica, koji je moj kućni broj
uradio bih ponovo istu stvar
ostao bi opet svoj
previše putovanja, malo zaustavljanja
prazna soba i obećanja
previše hladno i bez nadanja
U staroj sobi sam ostavio sve moje stare igračke
pod zvezdama teret nosim da me slomi biće dovoljan
brigu o sebi vratiću nemam više šta da žrtvujem
treba mi ime ulice moja tišina i sećanje
Trideseta
Život je iz snova večna barijera
traži samo malo zabave
novac sve je teži nestaje i beži
i mnogo rana i mnogo poraza
Godine prolaze, tridesete dolaze
ja ne znam gde sam sad
ja sam zauvek mlad
Gledaj kako ljudi, sve su više ludi
želim samo biti normalan
nisam više isti, sada kažem ne
rećiću ti glasno jebi se
Veterani nestaju iza sebe imaju
to više niko ne poštuje
uveče su žene sumorno lepe
mi ih više ne zanimamo
Posle svega kiša
Jednom ti neće trebati sav taj teret
samo ono što možeš ponesi sa sobom
novčanik, fotografije sećanja biće dovoljni
želim da te povredim lako mogu da te napustim
Prezirem sažaljenje pokaži mi bar jednog
ko je video moje oči krvave
ja sam dete vazduha i zato sam jači od tebe
želim da te povredim lako mogu da te napustim
I posle svega kiša,
čekanje da sve nestane
što dalje u dubinu
predah pa trčanje
Magična reč
Ne budi očajna
ti si kao i ja
reči su ti magične
melanholija
Tako si odsutna
ćutala si danima
ja sam se prodao
za malo zabave
srce mi je ostalo
i kuca za vas
pokaži ljubav za mene
biće mi dovoljno
Ljubav je jaka kao smrt
vraćam se dole
odsutan da shvatim
kako mi nedostaješ
Ti si mi oprostila
ćutlaa si danima
ti si me razumela
uvek si me čekala
ja sam energija
ne mirujem nikada
pokušaj da zaboraviš
vreme je za praštanja
Dan sporo prolazi
vama ću se vratiti
suze su mi dovoljne
ne volim rastanke
kada sam daleko
noćima sam sanjao
moj put do tebe
kako se smanjuje
U jutrima je sva istina
Progoni me smeh na licima klovnova,
Ne mogu da odem iz pogrešnih razloga.
Ne vidim lepotu ulice kao nekad,
Bez poznatih lica, bez sunčevih tragova.
Putujem danima otrovan zabludom,
Čuvajući nadu da ću jednom
I ja spavati zatvorenim očima
I uhvatiti malo sreće ovako umoran kao pas.
Pokušaj rekla je, pokušaj i bori se,
To je bar najlakše.
Pokušaj rekla je, pokušaj i bori se,
To je bar najlakše.
U jutrima je sva istina,
U jutrima je sva istina.
Uteha me tvoja ni malo ne smiruje,
Ti si mi govorila, nežno me molila,
Da pokušam da izdržim još malo,
Da ne govorim da mi je toliko teško.
Pokušaj rekla je, pokušaj i bori se,
To je bar najlakše.
Pokušaj rekla je, pokušaj i bori se,
To je bar najlakše.
U jutrima je sva istina,
U jutrima je sva istina....
Putujem sam
U kuhinji za stolom sedim satima
muva sleće na tanjir supe koja se ohladila
da izađem iz ovog sranja trebaš mi ti
vremena je malo, srce nema hrabrosti
Kada bih mogao okom trepnuti
video bih ono šta se ne vidi
dugo sam uživao, a još duže patio
doza elesdea nije dovoljna
Jako sam umoran, putujem sam
u neko drugo mesto u neki drugi san
ono što mi je zaista potrebno
gomila love, gomila love