Legende - Tekstovi Pesama

SECANJE

Ja sam te jednom imao
kratko, al' ipak imao
iz tvoje case otpio
al' ne i sasvim popio

Ja sam u sebi dubio
bunar za tvoje novcice
u tvome glasu slusao
bozicnih jelki zvoncice

Ref.
Sedim za stolom preko puta
i gledam kako brises sve
ko mnogo daje, mnogo gubi
a ja sam dao previse

Gledam te kako vazno pricas
ja sam to davno cuo sve
kazu da ljubav cesto prodje
kada se nadas najmanje

Ja sam te jednom imao
kratko, al' ipak imao
iz tvoje case otpio
al' ne i sasvim popio

Ja sam u sebi budio
vetrove jake olujne
za tvoje crne oblake
i tvoja krila andjele

Ref.

TA OKA DVA

Od zumbula prodje i godina
al' ne prodje bol
zbog oka dva, dva sjajana bisera
iz djerdana

Ref.
Taj vitki stas i zvonki glas
taj slatki smeh tera u greh
tren kao sat, sat kao dan
kad nisi tu i kad sam sam

Ni svatove zeljna ne doceka
majka stara
zbog oka dva, dva mala prozora
mojih snova

Ref.2x

TAMO DALEKO

Tamo daleko
daleko od mora
tamo je selo moje
tamo je Srbija

Tamo daleko
gde cveta limun zut
tamo je srpskoj vojsci
jedini bio put

Ref.
O, zar je morala doc'
ta tuzna nesrecna noc
kada si, Dragane moj
otis'o u krvav boj

Tamo daleko
gde cveta beli krin
tamo su zivote dali
zajedno otac i sin

Braco Srbi, ne ljub'te Grkinje
jer vas u vasoj zemlji
cekaju Srbkinje

Ref.

TOCAK ZIVOTA

Svi smo mi jednom bili na istom
al' zivot je tocak pokrenuo
nekom sa slavom i lovora listom
a neko je tiho venuo

Nekom je cetkicom dodao krunu
nekome opet prosjacki stap
nekom u casu do vrha punu
seretski kradom dospe jos kap

Ref.
Pitam se cesto gde sam u stvari
ko to povlaci sudbine nit
cijom se igrom radja i stari
ostaje na dnu, postaje mit

Pomislim nekad da sam na vrhu
podamnom gledam ambise mrak
a onda bacim pogled ka nebu
kako sam mali i kad sam jak

Svi smo mi jednom bili na istom
al' zivot je tocak pokrenuo
nekom sa slavom i lovora listom
a neko je tiho venuo

Stegni me jace, sapni mi nezno
sta to coveka toliko veze
oboji suncem ledeno, snezno
odgovor trazim a misli beze

Ref.

Ako me pitaš

Ako me pitaš kako sam,
Ne čekaj odgovor.
Sliku ne čini skupi ram,
Osmehom skriću bol.

Reći ću to što ne želim,
Istina nekad izleti.
Leptir i mrežom zarobljen,
Leti, al’ kako leti...

Zato ne pitaj ništa,
Zajedno više nismo.
Nekad od cele knjige,
Ostane samo pismo,

Ako me slučajno vidiš,
Samo okreni glavu.
Kad gubim, otmeno gubim,
Pusti sad ko je u pravu.

Ako me pitaš kako sam,
Šta misliš, šta ću reći...
Zar da je strašni požar sad,
Tek, samo dim na sveći.

Ne čekaj to od mene,
Valjda se dobro znamo.
I ruža dok ne uvene
Trnjem se brani samo.

Zato ne pitaj ništa,
Zajedno više nismo.
Nekad od cele knjige,
Ostane samo pismo,

Ako me slučajno vidiš,
Samo okreni glavu.
Kad gubim, otmeno gubim,
Pusti sad ko je u pravu.

Kad gubim, otmeno gubim,
Pusti sad ko je u pravu...

A sad adio

Jednom, odleteće ptice,
Ulice naše ostaće bez sunca.
Čovek, ispratiće ženu,
Dugo na vetru još stajaće sam.

Jednom, odlazi svako,
Putem svog života.
Na rastanku samo, srce kaže,
Ja ću se vratiti.

A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.
A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.

Gledam nepoznata lica,
Svaki taj čovek,
Ja bih mog’o biti.

Gledam, ljube se i plaču,
Odlazi tugo,
Da ostanem sam.

Gledam oči dečaka,
Vraća se detinjstvo.
Ugašena svetla na peronu,
Takva si mladosti.

A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.
A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.

Pijmo i pevajmo noćas,
Momački dani brzo će nam proći.
Noćas, kad se čaše spuste,
Moj život biće daleko od vas.

Nemoj noćas da žališ,
Što ljubavi je kraj.
Uspomene naše, stari druže,
Ne mogu nestati.

A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.
A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.

Sam sam sa čašom i tugom,
Staro smo društvo mi, zar ne...
Pričam sa vinom kao s’ drugom,
Pričamo, mada zna već sve.

Pijem, al’ ne znam čemu sve to,
I pijan ja je ipak volim.
Pijem, jer jedno, davno leto,
Samo uz vino mogu da prebolim.

Za mene niko sad ne mari,
Al’ nikog neću ja da molim.
Pijem jer ima mnogo stvari,
koje ja, samo pijan, mogu da odbolim.

Sam sam sa čašom i tugom,
Veselo društvo, baš zar ne...
Ja nikad neću biti s’ drugom,
Uz vino, ja sam pored nje.

Pijem, al’ ne znam čemu sve to,
I pijan ja je ipak volim.
Pijem, jer jedno davno leto,
Samo uz vino, mogu da prebolim.

Za mene niko sad ne mari,
Al’ nikog neću ja da molim.
Pijem jer ima mnogo stvari,
koje ja, samo pijan, mogu da odbolim.

Pijem, jer ima mnogo stvari,
koje ja, samo pijan, mogu da prebolim...

A sada znam

Voz je ove noći krenuo,
Sa njim i ti.
Nemo, bez glasa,
Upijam mrak.

Dugo smo tako ćutke stajali,
I kisnuli.
Samo da prođe, da budem jak.

A sada znam, sad vidim sve,
Nekad i ćutanjem kažeš najviše.
Ne ljubiš me više, ne kao pre,
Hteo sam previše a gubim sve.

Znam da budem težak, sumoran,
U oku trun.
Igrač na žici, već umoran.

Navik’o sam već da tražim,
I ne nalazim,
U tvom se svetu, ne snalazim.

A sada znam, sad vidim sve,
Nekad i ćutanjem kažeš najviše.
Ne ljubiš me više, ne kao pre,
Hteo sam previše a gubim sve.

A sada znam, sad vidim sve,
Nekad i ćutanjem kažeš najviše.

Balada o penzioneru

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

U autobus, na prednja vrata,
Onda polako do Kalemegdana,
Odigra koju partiju šaha,
Vrati se nazad do praznog stana.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,
Išijas steže, lekove pije.
Deca su otišla svojim putem,
On više nikom potreban nije.

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

Unuci retko do njega svrate,
Uveče dok u krevetu leži.
Gleda im slike u albumu,
Priznaje poraz i u san beži.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,
Išijas steže, lekove pije,
Deca su otišla svojim putem,
On više nikom potreban nije.

On više nikom potreban nije,
On više nikom potreban nije,
On više nikom potreban nije...

Ana

Lišće žuto opada, vene,
Pored mene nisi ti.
Al’ se pitam gde si sada,
Šta mi radiš ovih dana,
Koga noću sanjaš Ana.

Al’ se pitam gde si sada,
Šta mi radiš ovih dana,
Koga noću sanjaš Ana.

Nema više ni staze naše,
Kojom smo se šetali.
Al’ se pitam kad si sama,
Dal’ se setiš onih dana,
Kad si moja bila Ana.

Al’ se pitam kad si sama,
Dal’ se setiš onih dana.
Kad si moja bila Ana.

Letnje kiše padaće opet,
I rađati ljubavi.
Al’ ja nikad neću moći,
Da zaboravim na vreme,
Kad si bila pored mene.

I pitam se gde si sada,
Šta li radiš ovih dana,
Koga noću sanjaš Ana

Koga noću sanjaš Ana...

Balada o penzioneru

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

U autobus, na prednja vrata,
Onda polako do Kalemegdana,
Odigra koju partiju šaha,
Vrati se nazad do praznog stana.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,
Išijas steže, lekove pije.
Deca su otišla svojim putem,
On više nikom potreban nije.

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

Unuci retko do njega svrate,
Uveče dok u krevetu leži.
Gleda im slike u albumu,
Priznaje poraz i u san beži.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,
Išijas steže, lekove pije,
Deca su otišla svojim putem,