Miodrag Misa Blizanac - Tekstovi Pesama

Curuska zvona

Nije mi mozda sudjeno da se sa tobom ozenim
al ja cu moci nekako da se sa Bogom nagodim
pa da te meni dodeli pa da me gledas s pendzera
kad budem tako nedeljom proso cezama

Sutra ce zvona zvoniti na crkvi Curuskoj
meni ce beli zdralovi doneti nespokoj
ti ces u belom stajati na jutro Uskrsnje
tiho ces se pomoliti i prekrstiti.

Mozemo jednom ja i ti pod mojim sesirom ziveti
moj prsluk da nam bude trem na kom cemo se ljubiti
postelja ovaj sirok drum a Tisa potok maleni
da je u tri koraka ocas preskocim .

Sutra ce zvona zvoniti na crkvi Curuskoj
meni ce beli zdralovi doneti nespokoj
ti ces u belom stajati na jutro Uskrsnje
tiho ces se pomoliti i prekrstiti.

Da ja sam dete paorsko i volem konje najvise
al imam srce veliko kad volim beskrajno
moji su snovi maleni i nemam zelje velike
sem da te jednom zaprosim u prolece ...

Ovde sam rodjen

zivot se cesto samnom poigra
il dizgin pusti ko at u cezama
pa teskim drumom di god odjri
i kola vuce dok se ne umori
pa ni sam ne znam dal sam izgubljen
i vidim Backu, Banat vidim Srem
tu je moja Tisa tu je i moj dom
ja , ovde sam rodjen ja sam tu na svom

ref..

Ma da se nebo i zemlja okrene
ovde sam rodjen i nigde ne idem
ovde su davno moji dedovi
beskrajne njive orali
moju cu decu i ja uciti
kako te treba cuvati
ko sto je mene moj baba nekada
Vojvodino moja jedina

ponekad zimi kad sneg se zabeli
i nebo mesec ko fenjer upali
sirom se Tisa ko mace proteze
pa sanke jure di pogled doseze
pa ni sam ne znam di ce zastati
mogu me na kraj sveta nositi
mogu me teskim lancem vezati
ja cu se uvek ovde vracati..

ref..

Ma da se nebo i zemlja okrene
ovde sam rodjen i nigde ne idem
ovde su davno moji dedovi
beskrajne njive orali
moju cu decu i ja uciti
kako te treba cuvati
ko sto je mene moj baba nekada
Vojvodino moja jedina
...
Vojvodina moja paorska
....
Vojvodino nasa jedina ...

Ruza od satena

Nek me vezu il nek lece
il nek smisle nesto trece
al za mene vise nema leka
pa nek zamnom govore
lud je od ljubomore
niko nikad nezna sta ga ceka

nek se cuju sapati taj ce glavom platiti
il ce cekati do kraja veka

ref..
Ruzo moja od satena
u pesmi si saksakrivena
upletena kao fice
oko moje tamburice
pa mi strune samo bride
il su neme il se stide
kad te moje oci vide

zanavek cu cekati
kad ce lipe cvetati
tu gde sretoh ta dva oka crna
pa nek kazu sta god hoce uvenucu od samoce
srce uvek drhti kao struna

il si cvetic u dnu baste
il si cvet iz moje maste
Ruza sakrivena u sred zbunja

ref..
Ruzo moja od satena
u pesmi si saksakrivena
upletena kao fice
oko moje tamburice
pa mi strune samo bride
il su neme il se stide
kad te moje oci vide

Guslar


Ziveo je guslar stari
kraj sela nekoga
imao je samo gusle
i unuka svoga

Ziveli su nikom krivi
k'o ptice na grani
to je milost visnjeg Boga
i hrani i brani

Ali jedne tihe noci
unuk se probudi
probudi ga teski uzdah
iz dedinih grudi

Starac bese na umoru
al' jos ovo rece -
uzmi, sinko, ove gusle
koje tuzno jece

Zivot pevaj srpskom rodu
da se ne uspava
krepi, snazi, sokoli ga
da ne malaksava

Mesec sjajni obasjao
pa za oblak zadje
iz guslara, sedog starca
cisti duh izadje

Ljubica


Na kraj sela đeram stari sa kojeg se voda toči
Tu zastadoh al ne marim jer ugledah njene oči
Rumena i procvetala poput cveta u dnu štoka
Jednom me je pogledala tek krajičkom ispod oka

Ispred njene kuće laju vijaju se besne kere
A predveče čim se smrkne dođem njojzi pod pendžere
Pa joj šapćem tiho tiho ti si Ljubo moje luče
Golubice moja bela a ona mi samo guče

Mati ljuta otac jedan ne daju mi kući prići
Zamnom viču da sam deran da ćeme jedared stići
Po selu se krišom šapće čuvajte se mlade(tuđe) snajke
Al ne ume ljubit svako kao jedinac moje majke

Oće babo da me ženi ja sam našo svoju sreću
Oće babo ja mu velim sem Ljubice drugu neću
Šta će meni svi salaši kad je moja sva ravnica
Niti ćerku bogataša kad me ljubi moja Ljubica

Mati rajta baba kaže sine ti joj moraš prici
Nikad nemoj da se nećkaš može kod nje drugi stići ,
Po selu se krišom šapće ostavte se druge snajke
Al ne ume ljubit svako ko jedinac moje majke

Pismo Ocu


Sve sto vidi oko od nekuda sluti
da ce sve to opet rukom dodirnuti

Mnogo mi znaci sto nisam siroce
sto znam da nisi umro kad si umro oce
sto me nikakvoj stranputici ne das
i sto me iz Boga netremice gledas

Tvoja mi snaga sad slazi u tabane
staze su mi tvojom nogom utabane
ja se ovde pojim onim tvojim vinom
koje se zove ceznja za istinom

Sve je ovde i sad ko za tvoga veka
ognjiste salas crkva i kolevka
za suncem se okrece i raste i cveta
ona nasa njiva tvojih suncokreta

Pod tvojim pogledom jos psenica klasa
tisina je dobila boju tvoga glasa
dana svakog tu si jos od jutra pocev
sin mi nosi oblik ime i glas ocev

Prolazi ona


Sedim pod lipom, ocaran tom slikom
prolazi ona
prolazi ona korakom lavice
u telu kraljice
uzdahe krade, krade, krade

Jovinom ulicom
svi je pomesaju sa onom glumicom
eh, da sam joj samo malo drag
pa da budem crven sag, pod njenim nogama

Jen' dva tri, kao po komandi
pali se mesec zut
gde si do sada
on je bio kao i ja, pomalo zabrinut

Jen' dva, tri, kao po komandi
pale se zvezde sve
gde si do sada
one su bas kao i ja, samo zazmurile

Opet pod lipom
ocaran tim likom, vidim je bajnu
ostaje nada na uglu dunavske
pogledom ljubi me
kad ona prodje, prodje, prodje

Jovinom ulicom
sve mi se izbrise kao gumicom
eh, da je samo meni nje
pa da budem srece te
da me ona zavoli

Upregnicu konje bele


Na moj sokak veju pahulje
razigrane i svetlucave
rasirile po tom platnu
ko cirkusku belu satru
svud se cuje samo deciji smeh

Gurkaju se za mnom brisu trag
pod prozorom tvojim metle sag
rasirile na basamke
gde ce stati moje sanke
da te mogu sobom voditi

Ref.
Sa dva sata tu cu stati
na tvoj prozor pokucati
ti kraj mene budi tiho
pa nas nece videt niko

Upregnucu konje bele
da nas nose noci cele
odvescu te moja diko
di nas nece naci niko

Malo svetlo sa tvog prozora
i firanga rukom vezena
otskrinuta sulukatra
u dnu sobe tinja vatra
ko sto gori srce za tobom

A kada se vece umiri
sa saborne crkve zazvoni
sacekaj me pokraj breze
gde ce stati moje ceze
a noc ce nas tiho sakriti

Ref.

Vojvodina


Iz buduceg i iz lanjskog
iz Kostica i Crnjanskog
i sta dusa trazi ova
sem drustva sa Strazilova

Gde no loza uci vino
mesecinom, suncevinom
gde u senci vinograda
jedna lepa moma mlada

Svojim smehom i cilikom
pocepala nebo krikom
osmehnula polja zlatom
Sremom, Backom i Banatom

Ref. 2x
Oj, zemljino, oj vodino
oj po dusi Vojvodino

A svatova bilja svi su
tu gde Dunav ljubi Tisu
i plavet u vecnom danu
cuva Lenku pomesanu

S' pesmom u kriocu svom
medju javom i medj snom
vraca nas u doba ona
gde grejahu srca zvona

S' manastira i crkava
gde se nikad ne smrkava
u srcima i nasa je
dok u nama duse sjaje

Ref. 2x