Programe Milanskog edikta videle desetine hiljada posetilaca
Programe Milanskog edikta videle desetine hiljada posetilaca
BEOGRAD - Programi državnog projekta "Milanski edikt 313 - 2013, Srbija" izazvali su ogromno interesovanje javnosti, koncerte i izložbe videlo je na desetine hiljada posetilaca, saopštila je danas Pres služba "Milanski edikt 313 - 2013, Srbija".
Proslava Milanskog edikta počela je 17. januara u Nišu svečanim koncertom hora Sretenjskog manastira iz Moskve a završena je svetskom premijerom opere "In hoc signo" 8. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Nizom kulturnih manifestacija u Srbiji obeleženo je 17 vekova od donošenja Milanskog edikta: rekonstrusan je Rimski amfiteatar u Viminacijumu gde je ansambl Opere Narodnog pozorišta prvi put pod vedrim nebom izveo operu "Aida“, više od 30 000 posetilaca bilo je na izložbi Narodnog muzeja Srbije "Konstantin Veliki i Milanski edikt 313“.
Rimski amfiteatar u Viminacijumu, jedan od retkih amfiteatara iz perioda Carstva sačuvanih na tlu Evrope, rekonstrukcijom je dobio vernu repliku, koja će i u budućnosti služiti za izvođenje kulturnih manifestacija najviše vrednosti.
Direktor Arheološkog parka Viminacijum prof. dr Miomir Korać ocenio je da je proslava Milanskog edikta bila od posebnog značaja za ovo nalazište, trajno je dobio rekonstruisani amfiteatar a proslava Milanskog edikta ove godine dovela je više od 12 000 posetilaca u Viminacijum.
Koraće je istakao da pored toga u Vašingtonu, Njujorku, Bostonu i Čikagu organizovane su izložbe eksponata rimskih imperatora kao i makete samog Viminacijuma a pripremaju se izložbe za Kijev, Lozanu i Brisel i stalna postavka u Londonu.
On je rekao da je u godini obeležavanja jubileja pokrenut i projekat rekonstrukcije Konstantinove vile sa peristilom i izgradnje zaštitne konstrukcije nad njom na arheološkom nalazištu Medijana u Nišu, koji će biti završen početkom sledeće godine.
Tako će 1000 kvadratnih metara podnog mozaika kao i zidne slike u jednom delu vile, koje su po stepenu očuvanosti jedinstvene u našoj zemlji, biti dostupne celokupnoj javnosti.
Izložbu Narodnog muzeja Srbije "Konstantin Veliki i Milanski edikt 313“ u Viminacijumu, Beogradu i Nišu od maja da oktobra posetilo je više od 30 00 domaćih i stranih turista.
Prema rečima v.d. direktora Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković Milanski edikt je pored 180 eksponata izuzetne kulturne vrednosti, promocije Konstantinovg nasleđa pokazao javnosti da jedna od najznačajnijih kulturnih institucija kakav je Narodni muzej radi punom parom.
Muzičko-scenski spektakl "Constantinus Magnus“ autora Sanje Ilića, "Muzika Konstantinovog grada“ Slobodana Trkulje, Deveta Betovenova simfonija u izvođenju Niškog simfonijskog orkestra i Verdijev "Trubadur“ u izvođenju Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, ispunili su letnju pozornicu Niške tvrđave do poslednjeg mesta.
U oceni dometa državnog programa obeležavanja Milanskog edikta istaknuto je da je on doprineo i povećanoj turističkoj poseti i promociji grada u kome je Konstantin Veliki rođen.
Gradonačelnik Niša prof. dr Zoran Perišić, tim povodom je rekao da je u vremenskom škripcu i bez mnogo novca, kroz obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, grad na Nišavi promovisan na najbolji način.
"Ogroman broj hodočasnika na Svetoj misi 21. septembra i više od 17 000 vernika na Svetoj liturgiji 6. oktobra dokazuju da je ovaj grad, u godini na izmaku, zaista bio kulturni i duhovni centar Srbije", rekao je Perišić.
Program obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta završen je operom "In hoc signo" za koju je libreto pisao pravoslavac (Dejan Miladinović) a muziku katolik (Marko Frizina) i kako je ocenjeno, na najbolji način zatvorila godinu obeležavanja 17 vekova od proglašenja akta čije su glavne vrednosti sloboda veroispovesti i tolerancija.
Glavni rukovodilac projekta Slavica Trifunović zadovoljna je programima, ona je istakla da je "proslava Milanskog edikta pokazala da Srbija u duhovnom i kulturnom smislu ne zaostaje za evropskim porodicama“.
Tanjug, 31.10.2013
