Za Dan Muzeja grada izlozba o arh. Konstantinu Jovanovicu

Za Dan Muzeja grada izložba o arh. Konstantinu Jovanoviću

BEOGRAD - Istoričar umetnosti Vera Pavlović Lončarski otvorila je večeras izložbu "Konstantin A. Jovanović: Arhitekta velikog formata" u Konaku kneginje Ljubice kojom je Muzeja grada Beograda, obeležio je 110 godina od osnivanja.

Autorka izložbe koja će moći da se razgleda do kraja januara je Danijela Vanušić, kustos Zbirke za arhitekturu i urbanizam koja je prikazala njegov pofesionalni, graditeljski, rad, ali i bogatu ličnu biografiju Konstantina A. Jovanovića (1849-1923), pripadnika generacije arhitekata koji su na prelazu iz 19. u 20. vek svojim graditeljskim rukopisom dodatno uticali na reprezentativni razvoj
centralnog jezgra, dajući Beogradu izgled savremene evropske prestonice.

Kako je kazala Lončarski, sin slavnog umetnika Anastasa Jovanovića domoupravitelja Kneza MIhajla Obrenovića i sam bio "umetnik velikog formata" i postavila retoričko pitanje: šta mi danas znamo o "Koči" o kome mislimo kao o sugrađaninu, iako to nikada nije bio, jer se nije ni rodio niti počiva u Beogrtadu iako je cesto u njemu boravi i imao srpsko državljanstvo?

Zahvaljujući, pre svega, zgradi Narodne banke, kao i ostalim delima, čiji najveći deo i danas postoji, ime Konstantina Jovanovića postalo je deo kulturnog identiteta beogradske sredine, istakla je Lončarski.

Direktorka Muzeja grada Beograda arh. Danica Prodanović je kao domaćica pozdrvaila velik broj gostiju što su došli da "obeleže značajan jubilej prestoničkog muzeja, koji pod veoma teškim uslovioma sve ove godine prikuplja čuva, izlaže i publikuje tragove istorije i kulture Beograda".
"Uslovi u kojima radi Muzaj grada već više od 100 godine nisu ni dobri, ni standardni niti u skladu sa svim profesionalnim zahtevima struke i zato je Muzeja slika i prilika grada i zemlje i njene turbulentne prošlosti i nestabilne sadašnjosti", požalila se ona.

"Uprkos i baš zbog toga Muzej radi da ostane trag, da se stvori znak, da se zabeleži, promisli", nastavila je Prodanović i dodala da je "vreme delovanja K.A. Jovanovića ono kada je osnovan Opštinski muzeji i kada ovaj grad postaje prava evropska prestonica".

Prodanovićeva je iskoristila "rođendan" da rezimira rad Muzeja od oktobra do oktobra i pokaže koliko se vredno radilo.

Lista izložbi, gostovanja drugih, kao i gostovanja izložbi iz muzejskih zbirki u drugim sredinama, zaista je impozantna, a ništa se nije manje radilo i na izdavčkoj delatnosti.

Muzjej je, podsetila je ona, učestvovao u više kulturnih manifestacija, od Noći muzeja, preko Dana Beograda, Dana evropske baštine, Dana planete Zemlje, a organizovao je niz tribina i rad dečijeg kluba.

Ona je skrenula pažnju na važne aktivnosti vezane za poboljšanje uslova čuvanja i prezentacije kulturnih dobara koja su mu poverena, uključujuci prve korake na saniranju zgrade u Resavskoj, koja bi trebalo da bude stalni "dom" jedinog muzej koji još nema trajno rešeni smeštaj, niti su svi eksponati pod jednim krovom.
"Ubeđeni smo da, makoliko je ovaj proces spor, ipak teče i da smo za korak bliži trajnom rešenju smeštaja Muzeja", zaključila je direktorka.

Usledilo je uručivanje zahvalnica svima koji su donacijama ili saradnjom sa Muzejem doprineli obogaćivanju njegovih zbirki i omogućavanja uspešnijeg rada.

Zatim je autorka izložbe kustoskinja Vanušić navela niz teškoća koje su imali dok su uspeli da obezbede što bolju prezentaciju delovanja jednog od najvećih arhitekata koje je Srbija imala na prelazi iz 19. u 20. vek.
"Mada je njegova stvaralačka biografija, nakon višedecenijskih istraživanja različitih generacija, u velikoj meri rekonstruisana, njegova individualnost, život i istorijski lik ostali su nedovoljno poznati", istakla je ona i dodala da tokom dvogodišnjeg istraživanja nisu došli do pouzdanih podataka o delovanju Konstantina Jovanovića u Beču, gde je preminuo.

Zahvaljujući postojanju bogatog fonda koji se čuva u Muzeju grada Beograda, nova istraživanja otkrila su do sada nepoznate detalje iz njegovog života koji su, posmatrani u širem kontekstu, oživeli lik Konstantina Jovanovića, zaključila je Vranušić.

Izložbu prati istoimena publikacija, a predviđen je i prateći programi - stručne šetnje, kreativne radionice za najmlađu publiku (od 4. novembra), razgovori s povodom i redovna autorska vođenja kroz postavku (svake subote u 12 časova).


Izvor; Tanjug