Poucne price

Molitva Bogu-Covece probudi se


Covece probudi se, ako si se plasio, nikada neces stici dalje od granica svoga straha, ako nisi voleo sve zveri, zmije, medvede, lavove…ako bilje nisi uzivao gledajuci kako klija i iz pupoljka radja se cvet, ako si ga ubrao pre nego seme sazrelo je, razmisli o svom semenu,ako voleo ga nisi da postane potpun cime ces mene voleti?

Covece probudi se i ne moli se jutros meni za sve darove sto ti dajem.
Pomoli se jutros SEBI,da drugima ne ucinis ono sto ne zelis da tebi ucinjeno bude. Pomoli se i postuj svaku zver, svaki cvet, molitva tvoja i ljubav u srcu ucinice da se prestanu plasiti tebe i prestace da se brane i da te povrede, nestace straha Vasih surovih dela je previse, molbe Vase su ranile srce SVEMIRA, moje srce pogledaj u svoje i pomozi mi da ozdravim, cistotom toka tvoga srca, POMOLI SE JEDNOM ZA MENE COVECE, jer sam u sumi koju seces, cvetu koji beres, zverima koje ubijas, zemlja sam i okean, magma i vetar pomoli se u ime svog zaceljenog srca, UCINI TO ZA MENE, da bih krenuo dalje, jer deca moja su na putu ispred mene, a stopala teska od Tereta koji nosim, a vi mi ga donosite COVJECE PROBUDI SE I POMOLI SE ZA MENE A NE MENI…PRESTACES DA VERUJES DA JESAM I DA POSTOJIM,
a moje reci neces cuti od tereta kojim me darujes,
molitvom za sebe. Pomoli se za mene i nestace teret i moja stopala ce opet biti iznad tebe da mir sacuvaju ti!!!

Dijalog s Bogom


Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom? reče Bog.
Ako imaš vremena rekoh.
Bog se nasmeši.
Moje je vreme večnost.Šta si me želeo pitati?
Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?
Bog odgovori:
Što im je detinjstvo dosadno.Žure da odrastu,a potom bi želeli ponovo biti deca.Što troše zdravlje da bi stekli novac,pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.Što razmišljaju teskobno o budućnosti,zaboravljajući sadašnjost.Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.Što žive kao da nikada neće umreti,a onda umiru kao da nikada nisu živeli.
Bog me primi za ruku.Ostadosmo na trenutak u tišini.
Tada upitah:Kao roditelj,koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?
Osmehujući se, Bog odgovori:
Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.Mogu samo voleti.Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju,nego ko su u svom životu.Da nauče kako nije dobro upoređivati se s drugima…Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima,nego onaj kojem najmanje treba.Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundida se duboko povredi voljeno biće,a potom su potrebne godine da se izleči.Da nauče opraštati tako da sami opraštaju.Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole,ali to ne znaju izreći niti pokazati.Da nauče da se novcem može kupiti sve. Osim sreće.Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,a videti je različito.Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima…a ipak ih voli.Da nauče kako nije uvijek dovoljno da im drugi oproste.Moraju i sami sebi opraštati.Ljudi će zaboraviti šta si rekao.Ljudi će zaboraviti sta si učinio.Ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio.
Andz Roonez

Emotivni, prijateljski zagrljaj.


Ovako nesto retko mozemo videti ili doziveti kod ”normalnih” ljudi…kod mene i u meni ova slika izaziva neku vrstu duhovne lepote, saosecanja, samilosti, neceg sto se recima ne da opisati…lepog, neznog, ali na nivou duse.

Da li ”normalan” covek moze da shvati uopste sta se u tom trenutku dogadja na dubljem nivou svesnosti, kakva je to sinhronizacija, kompatibilnost mozdanih talasa, osecanja, bliskosti, neznosti i…pogledajte samo tu pozu, opustenosti i bliskosti…i sve ce vam biti jasno.

Samo je pas istinski covekov prijatelj!

Pucanje ljuske

Pucanjem ljuske, završava ”siguran” život zaštite, a počinje velika avantura u kojoj nema garancija, samo izazovi koji tešu i čelice dušu na putu njezinog razvoja…



ZIR


Ubrao sam žir i prineo ga uvu; i evo šta mi je rekao:

“Uskoro će ptice doći i sagraditi gnezdo na meni.

Uskoro ću životinje zaklanjati od sunca.

Uskoro ću grejati domove.

Uskoro ću postati zaklon od nevremena onima koji dođu pod moj krov.

Uskoro ću postati čvrst deo nekog velikog broda i bura će uzaludno udarati u mene, dok budem nosio ljude velikim morima.”

”O, ludi mali žire, hoćeš li ti zaista sve to postati?”, upitao sam.

Žir je odgovorio: “Da, jer to želimo Bog i ja.”

Lajmen Abot (19. vek)

Vera u sebe


Dva mala prijatelja su se klizala po zaledjenom jezeru.

Bio je suncan, ali leden dan.

Led se iznenada prolomio i jedan od njih propade u vodu.

Voda nije bila duboka, ali se led poceo brzo stezati.

Drugi je decak otrcao na obalu, dohvatio kamen i pojurio nazad.

Svom snagom je udarao po ledu i razbijao ga i, uhvativsi prijatelja za ruku, izvukao ga iz vode.

Ljudi su se brzo okupili, gledali sta se dogodilo i zacudjeno se pitali kako je to moguce.

Kako je taj decak,tako malim i slabasnim rucicama mogao razbiti debeli led i izvuci prijatelja?

U tom se oglasi jedan starac:

-Ja znam kako je uspeo.

-Kako?

-Nije bilo nikoga da mu kaze da je to nemoguce.

Pouka: Ne dozvolite da vam drugi kazu sta mozete a sta ne!

Suza zene


Jedan dečak je upitao svoju majku: “Zasto plačeš?”
“Zato što sam žena” – odgovorila mu je.
“Ne razumem” – rekao je dečak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla: “Nikada i nećeš”.
Kasnije je upitao oca: “Zašto mi se čini da mama plače bez ikakvog razloga?”
“Sve žene plaču bez ikakvog razloga” – bilo je jedino što je tata znao reći.
Dečak je odrastao i postao muškarac, i još uvek se pitao zašto žene plaču.
Na posletku je pitao Boga:
“Bože, zašto se žene tako lako rasplaču?”
Bog odgovori:
“Kad sam stvarao ženu morala je biti posebna.
Dao sam joj ramena, dovoljno jaka da nose svu težinu ovoga sveta, a opet dovoljno nežna da mogu pružati utehu.
Dao sam joj unutrašnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj toliko puta stiže od njene dece.
Dao sam joj čvrstinu koja joj omogućuje da ide dalje kad svi drugi
odustanu, i da se brine za svoju familiju za vreme bolesti i nevolje
bez prigovora.
Dao sam joj osećajnost da voli svoju decu bez obzira na sve, čak i ako
ju je njezino dete veoma povredilo. Dao sam joj snagu da nosi svoga
muža kroz njegove greške i načinio je od njegovog rebra da bi štitila
njegovo srce.
Dao sam joj mudrost da zna, da dobar muž nikada ne bi povredio svoju
ženu, ali povremeno testira njenu snagu i odlučnost da bude uz njega.
I napokon, dao joj je suzu da je isplače.
To je samo njeno na korišcenje kad god joj zatreba.

dusa:)dusa:)dusa:)

Ugasite nocas Mesec


Kad bih mogla nocas
ugasiti mesec
i umesto njega upaliti svecu,
lakse bi mi bilo
manje bi bolelo
mada mozda sutra docekati necu
I on mi se ruga
punim sjajem svojim
kao da mi kaze “izdala te sreca”,
zasto vredja rane
prebolela nisam
zasto mora nocas proslost da podseca?
A svedok je bio
suzama i strasti
podsticao ljubav odgore sa neba,
a sada se kezi
i nemo govori
“previse si dala tako ti i treba”.
Prebolela nisam
al hocu da zivim
a on me na proslost svaki tren podseca,
UGASITE NOCAS MESEC
MA GORELO MESTO NJEGA
I HILJADE SVECA!

Prijatelju

Ako mozes ostati miran kada na tvom putu svi izgube glavu, i prstom pokazuju na tebe, ako sacuvas poverenje kada svi ostali sumnjaju, ali ako im ne zameris sto nemaju poverenja, ako ti cekanje ne pricinjava mnogo muke, ako ne lazes kada cujes lazi, i ako ne mrzis kada tebe mrze, ako se ne pravis suvise dobar, niti govoris suvise mudro, ako snivas, ali ti snovi nisu sve, ako umes primiti i pobedu i poraz, da primis jedno, i jedno i drugo, ako mozes podneti da tvoju istinu varalice iskrivljuju kako bi lakse prevarili budale, ako vidis kako u komadice iskrivljuju tvoj cilj, iako se sagnes da podignes i pokupis ostatke, ako mozes pokupiti sva svoja dobra i staviti ih na kocku:sve odjednom, ako si spreman ponovno krenuti, kao na pocetku, ne prosaptavsi ni reci, izgubivsi sve uz osmeh, ako prisilis svoje misice, svoje srce, svoje zivce da sluze tvojim ciljevima i kada su malaksali, ako ustrajes kad sve zamre, izuzev volje koja naredjuje:drzi se dobro!, ako se usred gomile ne ponosis i ne smatras herojem, ne smatras sebe boljim i vecim u odnosu na svoga bliznjeg(sve druge), ako se druzis s kraljevima, ako te ni prijetelj, ni neprijatelj ne mogu pokvariti, ako svaki covek znaci nesto za tebe, ali ni jedan suvise, ako umes ispuniti svaki minut svoga zivota i svakog trenutka ides pravim putem, tvoja ce biti zemlja i sve njeno blago, jer bices čovek prijatelju moj!

Gde da se sakrijem


Jednog dana Bog se umorio od ljudi.Neprekidno su mu dosadjivali, tražeći od Njega sve i svašta.

Zato je rešio da se sakrije na neko vreme.

Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih :

“Gde da se sakrijem? Koje je najbolje mesto?”

jedan je odgovorio “Na vrh najviše planine na svetu”,

drugi :”Na dno okeana, tamo te niko neće pronaći”,

treći : “Najbolje je da se sakriješ na tamnu stranu Meseca, ko bi te tu pronašao?”.

Na kraju Bog se obrati svom najpametnijem Andjelu sa istim pitanjem: “Gde da se sakrijem?”
Andjeo se nasmešio i odgovorio mu :”Sakrij se u ljudsko srce.To je izgleda mesto u koje nikada ne zalaze.!”

Vi ste nesto posebno


Jedan poznati govornik je počeo svoj seminar tako što je podigao novčanicu od 50 dolara u vis. U prostoriji je bilo ukupno 200 ljudi.

Pitao je: “Ko želi ovu novčanicu?” Sve ruke su se podigle.

Nastavio je: “Ovih 50 dolara daću nekome od vas, ali najpre ću još nešto napraviti.” Zgužvao je novčanicu. Potom je upitao: “Da li je još uvek želite?” Sve ruke su bile i dalje u vazduhu.
Zatim je nastavio: “A kad ovo napravim?”
Bacio je novčanicu na pod i cipelama je izgazio i obrisao prljavi pod sa novcanicom.

Podigao je novčanicu, bila je zgužvana i skroz prljava. “Dobro, ko je još uvek želi?” Još uvek su sve ruke bile podignute.

Onda je rekao: “Dragi prijatelji, upravo smo naučili jednu vrlo vrednu lekciju. Što god da sam uradio sa ovom novčanicom, vi ste je hteli i dalje, jer ni u jednom trenutku nije izgubila na vrednosti.

U svakom trenutku je vredela 50 eura! Često nam se dogodi da nas u životu neko odgurne od sebe, da padnemo nisko, da se osećamo kao izgužvani i bačeni u blato. To su činjenice iz svakodnevnog života. Ponekad se osećamo kao da ne vredimo ništa.” Bez obzira šta vam se dogodilo u životu ili će se tek dogoditi, vi nikada nećete izgubiti na vrednosti. Bili prljavi ili čisti, izgužvani ili ispeglani, vi ste i dalje neprocenjivi za sve one, koji vas vole više od ičega na svetu.

Naši životi se ne vrednuju prema onome šta radimo ili koga poznajemo, već prema ONOME ŠTO JESMO. Vi ste nešto posebno, ne zaboravite to! Ukoliko ovu priču ne podelite s drugima, nikada nećete saznati čiji život je dotakla, kojem slomljenom srcu se obratila ili kakvu nadu je nekome pružila. Brojite svoje uspehe, a ne probleme i brige.

Nemojte nikada oklevati da probate nešto novo. I uvek imajte na umu: Jednostavni ljudi su sagradili Nojevu barku – Noinu Arku, a stručnjaci Titanic!