Aditivi u ishrani zivine

Aditivi u ishrani zivine


Pored uobičajenih hraniva u ishrani živine sve se više koriste razni dodatci koji se popularno nazivaju aditivi. U aditive se ubrajaju: probiotici, enzimi, sintetske aminokiseline, razne boje za poboljšanje boje i ukusa. Njihovom primenom pstiže se blje iskorišćavanje pojedinih hranjivih materija. U celini, aditivi obezbeđuju veće proizvodne rezultate i bolji kvalitet proizvoda – mesa i jaja.


Problemi vezani za primenu nekih antibiotika (rezistentnost, prisustvo rezidua u mesu i jajima) doveli su do sve veće pimene probiotika u ishrani živine. Probiotici su definisani kao živi mikroorganizmi koji, kada se dodaju hrani, utiču povoljno na uspostavljanje mikrobiološkog bilansa u digestivnom traktu živine. Prvi probiotici su bili na bazi Lactobacillus vrsta sa ili bez posebnih dodataka. Kasnije su kao probiotici korišćeni prirodni mikroorganizmi cekuma (slepog creva) izolovani iz zdrave životinje. Izolovani mikroorganizmi su korišćeni sami ili uz dodatak laktoze, pri čemu se postižu bolji efekti. Osim bakterija za proizvodnju probiotika korišćeni su i kvasci. Danas se probiotici proizvode sintetički, kao kombinacija nekoliko sastojaka (pirimidini, purini, metaboliti asparaginske i limunske kiseline).

Korisni probiotici

Princip dejstva probiotika je tzv. kompetitivno isključivanje. Suština je da korisni mikroorganizmi preko različitih mehanizama potiskuju patogene mikroorganizme. Danas je proizvodnja probiotika regulisana posebnim propisima. Potrebno je za svaki probiotik osim imena dati i taksonomski opis, metod identifikacije, dozu i način korišćenja.

Dosadašnja iskustva pokazala su da probiotici utiču pozitivno na iskorišćavanje hranjivih materija iz obroka. Zbog toga se preporučuje korišćenje probiotika u ishrani obrocima s nižim sadržajem proteina, odnosno aminokiselina. Dosadašnji rezultati su pokazali da se korišćenjem probiotika u ishrani pilića ostvaruje veći prirast telesne mase i bolja konverzija hrane. Kod nosilja je primenom probiotika ostvarena veća nosivost, povoljnije iskorišćavanje hrane i bolji kvalitet jaja. Probiotici povoljno utiču i na zdravstveno stanje živine (smanjuju mortalitet). Ipak, najveći efekat njihovom primenom ostvaren je na kvalitetu živinskih proizvoda (mesa i jaja). Poznato je da je u novije vreme jedan od ozbiljnih problema u živinarskoj proizvodnji prisustvo Salmonele. Salmonela je, inače, normalno prisutna u digestivnom traktu živine. Nepovoljni uslovi držanja, loša ishrana, mogu da dovedu do toga da se Salmonela "aktivira" i izazove velike probleme. Primenom probiotika preko hrane ili vode smanjuje se prisustvo Salmonele u digestivnom traktu i opasnost od kontaminacije brojlerskih trupova i jaja, a samim tim i opasnost po ljude da budu inficirani Salmonelom. Posmatrano u celini, primena probiotika u ishrani živine ima svoju budućnost, posebno u okviru programa proizvodnje zdrave hrane koja je aktuelna i u živinarskoj proizvodnji.

Aditivi u ishrani zivine


Enzimi potpomažu varenju hrane

Već desetak godina koriste se enzimi u ishrani živine. Tome su doprineli očigledni efekti koji se postižu primenom enzima i relativno povoljna cena enzimskih preparata. Prva primena enzima se odnosila na primenu pojedinačnih enzima kojima se obezbeđivalo razlaganje specifičnih supstrata, što je doprinelo boljem iskorišćavanju hranjivih materija iz pojedinih hraniva. Kasnije su korišćeni enzimski preparati sastavljeni od dva ili više enzima. Primenom enzima razlažu se tzv. neskrobni polisaharidi sadržani u ćelijskom zidu. Na ovaj način omogućava se iskorišćavanje hranjivih materija u samoj ćeliji. Poznato je da endogeni enzimi nisu u stanju da vare neskrobne polisaharide i bez dodataka enzimskih preparata ove hranjive materije ostaju neiskorišćene. Dodatkom enzimskih preparata postiže se bolje iskorišćavanje hranjivih materija iz "grubih" hraniva (žitarice, suncokretova sačma, lucerkino brašno). Zahvaljujući enzimima moguće je povećati učešće ovih hraniva u smešama za ishranu živine. Primenom specifičnih enzima, kao što je fitaza, može se poboljšati iskorišćavanje tzv. fitinskog fosfora, i na taj način smanjiti potreba da se celokupni fosfor obezbeđuje preko mineralnih hraniva. Pored toga, dodatkom enzima može se ublažiti negativni efekat tzv. antinutritivnih materija. Sve ovo doprinosi efikasnijem korišćenju hranjivih materija iz nekih leguminoza, kao što su: soja, grašak, lupina i sl. Bolje iskorišćavanje hranjivih materija postignuto je primenom enzima, a istovremeno i manje izlučivanje štetnih materija u spoljašnju sredinu. Na ovaj način se praktično štiti životna sredina.

Kod mladih pilića enzimski sistem je nedovoljno razvijen, pa se dodatkom enzima poboljšava iskorišćavanje hrane. Ovo je naročito značajno kada se u ishrani koriste žitarice (ječam, pšenica, raž, tritikale), čije hranjive materije živina inače teže usvaja. Slično je i sa hranivima koje imaju visok sadržaj celuloze (suncokretova sačma, lucerkino brašno, grašak). I kod ovih hraniva dodatkom enzima poboljšava se njihovo iskorišćavanje. Dosadašnji rezultati pokazali su da se dodatkom enzima, zavisno od sastava obroka, može povećati prirast telesne mase za 4-5% i poboljšati konverzija hrane za 6-9%. Efekti su veći kod mladih pilića (1-28 dana), kod kojih je inače slabije razvijen endogeni enzimski sistem.

Enzimi su našli značajnu primenu i u ishrani nosilja. Ispitivanja su pokazala da se dodatkom enzima obrocima za ishranu nosilja poboljšava nosivost, smanjuje utrošak hrane za proizvedeno jaje i povećava masa jajeta. Efekti zavise od sastava obroka. Ukoliko je obrok sastavljen na bazi žitarica (pšenica, ječam, raž, tritikale), ili sadrži veći procenat suncokretove sačme, utoliko su efekti veći, pogotovo ako se radi o kompleksnim enzimskim preparatima koji između ostalog sadrže enzim celulazu. Dodatkom enzima fitaze može se poboljšati iskorišćavanje fosfora u obroku za ishranu nosilja i smanjiti potreba dodatka fosfora iz mineralnih hraniva. Dodata fitaza u obroku utiče povoljno ne samo na nosivost, već i na masu jaja i čvrstoću ljuske. S obzirom na sve efekte koji se postižu primenom enzima u ishrani živine, sigurno je da će njihova primena u budućnoti biti sve veća. Enzimi će postati i u našoj zemlji obavezan dodatak smešama za ishranu živine, kao što je to već u mnogim zemljama sveta.