Proizvodnja i cuvanje jaja za konzum

Proizvodnja i cuvanje jaja za konzum


Odgajivač koji je nabavio dobre i zdrave 17-nedeljne (ili nešto starije) kokice, treba da ima sve što je potrebno za njihovo držanje (objekte, opremu i dr.), pridržava se propisane tehnologije proizvodnje, živini daje kvalitetnu hranu, održava potrebnu higijenu i sprovodi zaštitu zdravlja kokica. Rezultat u proizvodnji jaja najviše zavisi od ljudskog faktora.


Proizvodnja jaja počinje s useljavanjem kokica u objekat ili u kaveze baterija kod bateriskog sistema. Pre toga, a po završetku predhodnog proizvodnog ciklusa, objekte i opremu treba temeljno očistiti, oprati i dezinfikovati, a po mogućtvu ostaviti da se "odmori". Neposredno pred useljavanje kokica mora da se proveri funkcionisanje opreme, u valove stavi hrana, a u pojilice voda. Ako je jato veće, kokice se dopremaju posebnim vozilom u transportnim kavezima. Prvo treba preduzeti mere da tek prispele kokice ne stradaju od toplotnog udara – u toku toplog vremena skinuti cirade sa bočnih strana vozila.

Vozilo sa kokicama treba što pre isprazniti, ali pažljivo postupati sa živinom. Kokice se hvataju za obe noge, vodeći pri tome računa da im se noge i krila u toku useljavanja ne povrede ili ne polome. Useljavanje se obavlja teko da se prvo pune kavezi najudaljeniji od ulaza u objekat, a na kraju oni najbliži ulazu.

Kada su sve kokice useljene, obilaze se svi kavezi i proverava se da li su sve kokice na nogama, da li jedu ili piju vodu. Ako se koriste pojilice – kapaljke, pomoću prikladnog štapića dodirnuti u svakom kavezu jednu kapaljku dok voda ne počne da curi, kako bi kokice uočile gde je voda.

Kokice pronesu već u uzrastu 18 nedelja

Prva jaja (pronosci) pojaviće se obično nakon 18 nedelja uzrasta kokoši, a 19. nedelja se najčešće smatra prvom nedeljom nošenja (nosivost tada obično iznosi 10 – 30 %). Nakon tog vremena nosivost brzo raste, tako da u periodu od 23. do 27. nedelje dostiže maksimum, koji može da iznosi i 95%. Potom lagano pada, prosečno za 0,7 % nedeljno, tako da pri kraju perioda iskorišćavanja kokoši (uzrast 72-76 nedelja) iznosi 65 %.

Period pronošenja karakteriše se pojavom sitnih jaja, dvožučića, jaja sa mekom ljuskom ili bez ljuske i sl., ali posle nekoliko nedelja, sa normalizacijom nošenja, ove pojave se svode na najmanju meru. Tok i nivo nosivosti kod različitih rasa i hibrida može da se razlikuje u zavisnosti od uslova držanja i ishrane podmlatka, zdravstvenog stanja, uslova držanja i ishrane nosilja i sl., ali u celini posmatrano postoje veoma male razlike u proizvedenoj jajčanoj masi između hibrida. Normativi proizvodne tehnologije propisuju veoma visok postotak nosivosti – od 300 do 350 jaja po useljenoj kokoši do 74. nedelje uzrasta. Međutim, u uslovima naše proizvodnje nosivost od 280 jaja je zadovoljavajuća.

Masa jajeta takođe je veoma važna osobina koja u mnogome utiče na ekonomičnost proizvodnje. Selekcionim radom teži se da nosilja snese što veći broj jaja mase između 55 i 60 grama (trgovačka klasa B i A) čija je tržišna vrednost visoka. Takva jaja po svojim drugim osobinama (čvrstoća ljuske, lako uklapanje u postojeće kartonske uloške i sl.) omogućavaju lako obavljanje uobičajenih postupaka – transport i prodaju.

Proizvodnja i cuvanje jaja za konzum


Jaja skupljati najmanje tri puta dnevno

Jaja se skupljaju u nove kartonske uloške neposredno iz sabirnih valova kaveza baterija ili gnezda. Poželjno je da se jaja sakupljaju vrlo često, najmanje 3 puta dnevno, kako bi se što bolje očuvao njihov unutrašnji kvalitet (koji brzo opada ako se jaja nakon nošenja drže na visokoj temperaturi), ali i da bi se smanjila mogućnost oštećenja ljuske u sabirnim valovima, trakama ili gnezdima.

Nakon skupljanja jaja se lageruju u posebnoj prostoriji – skladištu, koje mora biti zamračeno, čisto i dobro provetreno. Pre toga odvajaju se ona sa prljavom, naprslom ili razbijenom ljuskom, odnosno jaja bez ljuske, koja moraju odmah da se troše, ili ih razbijati i njihov sadržaj izmešan u tzv. melanž u plastičnim kesama zamrzavati i čuvati do prodaje pogonu za preradu jaja. Najpovoljnija temperatura za čuvanje jaja (za kraći period vremena) je 10-15°C, uz relativnu vlažnost vazduha 70-80 %.

Svežina jajeta se obično određuje merenjem veličine vazdušnog prostora i viskoziteta belanca. Na ova dva činooca utiču pre svega starost jajeta i uslovi čuvanja. Jaje je životna namirnica u kojoj se razmena gasova obavlja kroz pore ljuske. Vazdušni prostor nastaje nastaje isparavanjem unutrašnjeg sadržaja vode, a njegova veličina zavisi od temperature i vlažnosti vazduha kao i strukture ljuske.

Da bi se obezbedio dobar inicijalni kvalitet jaja u toplom periodu godine neophodno je da se ona sakupljaju često, brzo ohlade i čuvaju u hladnoj (10°C) i vlažnoj (85 % relativne vlažnosti vazduha) prostoriji.