Pouke i uputstva monaha Gavrila kako voditi bogougodan zivot

Pouke i uputstva monaha Gavrila kako voditi bogougodan zivot


Pa u i ovi sad (tj. vlasti), školuju decu, troše roditelje, a posao ne mogu da mu nađu, i onda on niti radi ono zašta se školovao, niti je za domaćina na selu osposobljen da tu hleba zaradi. Škole pune, a zemlja pišti od neradnika, nema ko da je obradi, a oni hleba na kaldrmi traže. To ranije nije bilo tako, školovalo se ono dete iz porodice, za koje se vidi da mu nauka dobro ide, i da može da to uči i postane stručnjak, vidi se da li je darovan, talentovan za nešto. Vršio se odabir, među decom, ko će za šta da uči, prema talentu i znanju. A ne ovo sad, šalju u školu i ono koje nije za to, ne ide mu učenje, samo da na selu ne ostane, i sad vidi samo koliko u našem ovde selu živi staraca samo, nema ko ni da se brine o njima. Obiđu ih samo. A njive u korove urasle.

Neće to moći tako dugo da traje, tražiće oni ognjišta svoja, kad im kaldrma dosadi, kad ne budu hleba imali da jedu, seti će se i rala i volova, i voćnjaka i vinograda".

Vernici često oca pitaju po neko pitanje, kao na primer: „kako oče da čovek koji se kaje, kako da se vrati sa pogrešnog puta, kako će komunisti koji su možda to morali da budu, bili ucenjeni, koji je put... način da oni se vrate sa pogrešnog puta?"

Otac je rado odgovarao, ja nekada ne stignem na početak razgovora, jer možda služim goste, ili drugi posao, tako da se dogodi da propustim uvod priče ili nastavak, ali što sam stizala ili sam bila prisutna, ja to i vama ovde objavljujem, duhovne pouke "naraštaju poslednjih vremena" ...

„U zadnje vreme neće biti pravih duhovnika, ili će ih biti vrlo malo, da mogu da ljude usmere i poduče, pogotovu kad čovek oseti da se kaje, i da treba da se nauči pravom putu. Tada ga nečista sila naročito puno napada, jer neće lako „onaj" da ga pusti, da ne služi više njemu, napada ga drugim napadima, očajanjem, strahom, nudi mu da preko vračara reši problem, samo da ne ide Crkvi i Svecima. Napada ga stidom da se ne ispovedi do detalja, ili mu ne da da traži oproštaj on onih koje je svojim postupcima uvredio ili nažao učinio. Tada čovek treba da se drži saveta samo Crkve, savetu svog sveštenika, koji, zna se što ispovediš, ne sme nikom pod zakletvom reći. On je svedok pred Bogom da se ti kaješ za učinjeno, i onda kako ti on kaže, tako dalje radi.

Pohađaj redovno Bogosluženja, molitve, čitaj samo svete knjige, i pouke otaca Crkve, iz tih knjiga se podučavaj i uči svemu, i obavezno kad čitaš neke pouke, traži sebe u tome, da nađeš sebe u čemu si ti dosada grešio, poznaj sebe i teži da se ispraviš u svemu u čemu si grešio. Sve čitati ali Sveto Pismo stalno, najviše, pa i Psaltir. To čoveku najviše prosvećuje razum i čisti čoveka, priziva milost pokajanja.

Pa ako ti dođe misao očajanja, joj ja sam mnogo grešan, da li će mi biti oprošteno, i slično, nikada ne razmišljaj tako: Gospod je došao da spase grešnike, i on nama svima nudi spasenje i zove nas na pokajanje. Gospod je oprostio razbojniku i uveo ga u Raj, to uvek imaj na umu. A zna se koje je grehove mogao imati razbojnik, zato i ti oseti se razbojnikom isto i priznaj da si grešan kao i on što je priznao svim srcem, ispovedi se, i onda se samo moli Milom Gospodu, ne razmišljaj o tome kako će to tebi biti oprošteno, to nije tvoje, prepusti se Gospodu i On će urediti tvoje spasenje. Sve će ti se dalje pojasniti i pokazati samo, u razumu, u Crkvi na molitvi, pri čitanju knjiga, sve će ti biti na pouku i spasenje.

Strogo samo pazi na sebe, čuvaj se od grehova dalje, samo razmišljaj kako da sebe popraviš i ispraviš, beži od lošeg društva, druži se samo sa odabranima, pobožnima. Ali nemoj onda da kad se ispovediš, da počneš da ostale koji to nisu učinili, a vidiš ih da i dalje greše, da počneš da ih osuđuješ, i javno izobličavaš. To ne smeš raditi, nikako, onda si se pogordio, i možeš opet pasti. Kad spoznaš sebe grešnikom, ne bavi se drugima, nego sobom, sebe kontroliši svuda. Pa kad oni sami vide da si od lošeg postao bolji, da se menjaš, oni će brže, vođeni tim primerom tvojim i sami početi da raznišljaju da se i sami pokaju, nego kad ih ti izobličavaš, onda se može roditi samo mržnja i prezir, a ploda nema.

Svojim ponašanjem pokažite da ste pobožni, a ne nekim ukorima. Da ukoreva sme duhovnik, sveštenik, a vi ne. I nikako ne smete da slučajno idete vračarima, da neki problem rešite; to je obmana, prevara lukavoga, jer demon će da odstupi na čas da vas zavara, mislite da ste problem rešili, ali onda on posle napadne celu kuću i takve probleme mnogo veće donese. Jer on neće da odstupi od te kuće dok se članovi za učinjene grehe ne pokaju, i ne ispovede, pa da molitvom i ispovešću on bude oteran, a grehovi okajani. A kad on molitvom bude oteran, on više nema mesta tu ni prava da obitava, jer po grehu po kojem je mučio, greh je ispovešću okajan i očišćen, on više tu nema prava da muči ukućane. A da znate da ko ide vračarima, ili bilo kojem lažnom vidaru ili proroku, njemu se daje epitimija od strane sveštenika, jer je to strašan greh.

A kada počnete da redovno idete u Crkvu na bogosluženja, onda se trudite da i drugome pomognete dobrim delima, ali pazite da vas za to ne hvale, nego tajno pomozite nemoćne, i sirotinju, i tako ćete imati i dobrih dela spremljenih kada pođete gore, a i na zemlji ćete osetiti plodove tih dobrih dela. A kada čovek dobro čini to se i milost na njega izliva, to je i samom Gospodu drago, i Gospod ga nagrađuje za dobro, njega, decu, daje mu napredak.

Strogo pazite da starije ukućane ne mučite i zlostavljate, to je veliki greh. Mnogi ovde dolaze, žale se da im deca nemaju oporavak i napredak, ne ide im škola i slično, a ja vidim da muče roditelje, teraju ih da mnogo, iako stari, rade, ne cene njihov trud, oskudevaju za najosnovije, ne brinu o njima u bolesti. Onda ih to samo kune, jer roditelj je svetinja za čoveka na zemlji, ma kakav on bio, potrpi ga. Stari su nekada i nervozni u bolesti, ali tako je to. Niko nezna kako će u starost, pa dobro je da zasluži da i njega neko pogleda, i to deci stalno tuviti u glavu, (stavljati na znanje), a ne sutra udaju se pa muče svekrve, svekra, ne daju im ručak, svađaju se, dele se, te roditelje u starosti nema ko da vidi. Ko tako radi, nemoj da se nada napretku u životu. A nigde ja nisam video za života svoga, a vidite koliko sam star, da je neka kuća bila loša na glasu ili da nije napredovala, tamo gde se poštuju stariji, već naprotiv, u takvim kućama samo se neka milost oseća, svaki red i poredak se vidi, dobri domaćini, deca uspešna. Sam se Blagoslov na taku kuću izliva, i ta kuća je na dobrom glasu, ugledna u selu, služi za primer, a tajna je u tome što je utemeljena na poštovanju roditelja, samim tim i zapovesti Božjih, jer ljudi koji oca i majku ispoštuju, ti sigurno imaju u sebi straha Božjeg, pa i ostale zapovesti se trude da ispoštuju.

I strogo pazite, nemojte slučajno da vam se dogodi, da vas vaš sveštenik kazni nekom epitimijom, zabranom pričešća, a vi da odete na drugo mesto, i da se pričestite. To ne smete nikako, možete navući muku i bedu, i bolest, i pasti u duhovnu prelest, neku obmanu, da vam nečista sila podvali, jer vas je video da ste neposlušni, a on takve lovi. Gde je poslušnost, tu „onaj" mesta nema, a gde je neposlušnost, tu ga očekuj i onda se problemi sami rađaju. Nego, ko vam je dao epitimiju, samo taj ima pravo i da vas razreši od te epitimije. Jer kako kaže Sveto Pismo: i dade Gospod vlast Apostolima da što razreše na zemlji, biće razrešeno i na nebu, i što svežu na zemlji, biće svezano i na nebu!"

Ima mnogo primera u žitijama Svetih, kako su „oni" se javljali i monasima, prevare ih, uvuču ih u prelest, obmanu.

I obavezno, uvek, sećajte se svojih bližnjih upokojenih na molitvi, u Crkvama im palite sveće, dajte parastose, da se i oni spasu, jer ko će se njih sećati ako neće bližnji. Oni su mnogi tamo otišli nespremni, nepričešćeni, neispoveđeni, i njima je toliko pomoć potrebna. Činite dobra dela za njih, njihove duše, posećujte njihove grobove, krstove im na grobovima podignite, gde možete i neko njihovo nedelo, za koje znate, vi to pokrite dobrom, da bi im pre bilo oprošteno. Raspitajte se, da li vam je neko poginuo u ratu, pa možda nema spomenika, onda mu treba podići obeležje, spomenik, bez obzira gde je poginuo, i obavezno im dati parastos za dušu. Tako ćete veliku milost steći i veliki će Blagoslov predaka da počiva na vama, ako se tako budete sećali svojih predaka. Kako se molite za sebe i žive, isto tako istom merom molite se i za upokojene. Jer tamo se lepo kaže, da će one koji su kršteni, a otišli sa zemlje iznenada, nepripremljeni, spasti na dan suda molitve i parastosi i dobra dela, učinjena za njihove duše od njihovih bližnjih. Oni će dobiti od tih molitava pomoć tamo, a vi ovamo ćete osetiti neiskazanu radost u duši i veliki napredak i u duhovnom i ovako u kući. (onda im je otac navodio primere kako je video onaj svet i kako se tamo muče ljudi, koji su otišli nepripremljeni za onaj svet, a to sam opisala u opisu života očevog pre dolaska u manastir, kad ga je Anđeo vodio).

„A to što me pitate za komuniste. Evo kako. Ni jedan komunista koji je služio „onome", ne može prići i biti pravi Hrišćanin dok se ne ispoveda, prizna da je služio „onome" i onda da dobije od sveštenika rezešenje od tog greha, o onda da postane redovni član crkve u molitvi i ostalim tajnama. Tačno je da ima i onih koji su bili i zavedeni i zaplašeni i ucenjivani, njima je lakše sve to da priznaju pred sveštenikom, i da skinu to sa savesti, i počnu da se mole, jer oni su uvek i verovali, ali su se bili udaljili za vreme. A oni koji su se bili potpuno udaljili, tek posle ispovesti mogu da osete da počinju da shvataju svu omašenost svoje zablude, i tek onda vidici počinju da im se otvaraju duhovni, i taj put im se otvara, poznanje Božjeg zakona, jer to im je do tada bilo sakriveno od njih, greh njihove zablude im je zatvarao vidike da to ne mogu da vide i sagledaju.

Ali ne zaboravite da ima slepaca i ovako, nisu samo komunisti bili pomračeni. Svaka ogrehovljenost, donosi zaslepljenost, pa onda ljudi ne vide ni sebe kako treba, pa ni one oko sebe, sve krivi, a sebe nikada da okrivi. Da bi prišli poznanju istine, i bili prosvećeni, postupak je isti za sve grešnike koji pođu da traže pravi put, pokajanje, ispovest, a onda se jedno po jedno samo otkriva i pojašnjava, samo vidiš, sve ti je jasno, znaš šta želiš, šta planiraš, kako da porodicom i sobom upravljaš, a dotada je sve išlo mučno i sa svađom i problemima. A sve je po dopuštenju, da čovek vidi da mu nešto ne ide, pa da se zapita, pa onda počne i rešenje tražiti, i tek onda počne i pobožno živeti, tako da posle poznanja pravog puta tačno uvidi sam razliku od prethodnog, sve je teško i neizvesno, a sada sve lakše i sve jasno. I sada ima problema, naiđu, ali se oni sa verom nose i rešavaju.

Bog čoveka uči na svakom mestu i na svakom koraku, samo treba to da vidi, svuda poučan primer može naći, samo ako hoće i ume da ga pravilno protumači i shvati poruku, šta time hoće Bog da mu kaže, poruči. No koji do kraja ostanu nepokorni, koji ne budu hteli da se promene, ostanu u svom zlu, takvi će biti preteče antihrista. Kad nije hteo da primi istinu, primiće obmanu i laž će uzeti i primiti kao istinu, biće lako prevareni, to su svi nepokorni i neposlušni, oni koji veruju gatarima, vidarima, proročnicama, i sektama, raznim masonskim udruženjima. Tu su svi oni koji budu tvorili nepravde, bilo pojedincima ili narodu, zlo sejali po svetu, koji budu sve što je štetno narodu podržavali, koji budu nepravedne ratove vodili, ljudima trgovali, decom, kriminal svake vrste podržavali. Teško njima, oni istinu nikada neće poznati, ona će od njih biti sakrivena, sem ako dođu do spoznanja istine i pokaju se, onda će im se oči otvoriti, duhovno da vide. A ako se ne pokaju, oni će sve videti kroz svoje bogatstvo i slavu na zemlji, kroz svoju gordost.


Iz knjige "Prorok poslednjih vremena - starac monah Gavrilo"