Svestenomucenik Elevterije

Svestenomucenik Elevterije

Od dobra drveta i rod dobar. Ovaj divni svetitelj imađaše roditelje blagorodne i velikoimenite. Rođen bi u Rimu, gde mu otac bi carski antipat. Majka mu Antija slušaše Jevanđelje od samog velikog apostola Pavla, i od ovoga apostola bi krštena. Ostavši rano udova, ona dade sina svoga jedinca na učenje i na službu episkopu rimskom Anikiti. Videći Elevterija Bogom obdarena i prosvetljena blagodaću Božjom, episkop ga rukopoloži u petnaestoj godini za đakona, u osamnaestoj za prezvitera, a u dvadesetoj za episkopa. Bogodana mudrost nadoknađavaše Elevteriju ono što mu oskudevaše u godinama. I postavljen bi ovaj bogougodnik za episkopa Ilirije sa sedištem u Valoni (Avloni) Albanskoj. Dobro čuvaše stado svoje dobri pastir, i umnožavaše ga iz dana u dan. Adrijan, car hristogonitelj, posla nekog vojvodu Feliksa s vojnicima, da uhvati i dovede Elevterija u Rim. Kada jarosni Feliks stiže u Valonu i uđe u crkvu, vide i ču svetog arhijereja Božjeg, najedanput se promeni srce njegovo, i on posta hrišćaninom. Elevterije ga krsti i pođe s njim u Rim, pođe veselo kao da iđaše na pir, a ne na sud i muke. Car naloži ljuta istjazanja na blagorodnog Elevterija: šibanje, pečenje na železnom krevetu, kuvanje u smoli, gorenje u peći ognjenoj. No silom Božjom Elevterije bi izbavljen od svih ovih smrtonosnih istjazanja. Videći ovo sve Koriv, eparh rimski, izjavi i sam, da je hrišćanin. Koriv bi mučen, pa posečen. Isto tako i Feliks blaženi. Najzad odsekoše dželati carski i česnu glavu svetog Elevterija. Kada majka dođe nad mrtvo telo sina svoga, Antija sveta, i ona bi posečena. NJihova tela preneta u Valonu, gde sveti Elevterije i do danas proslavlja ime Hristovo mnogim čudesima. Postrada u vreme Adrijana, 120. godine.

[HL]


Pesma iz Prologa

Elevterije svetitelj Božji
Istinu Božju ne skri od ljudi,
Istinom Božjom ljude prosvetli,
Spasenje svakom i svim' ponudi.
Nek se veseli crkva Božija,
Nek se raduje sva Ilirija,
Gle, Bog joj posla divnoga muža,
Istinskog sveca — Elevterija.
Samo mu ime slobodu znači,
Slobodu nosi Elevterije,
Slobodu pravu od ropstva grehu
Slobode prave bez Hrista nije.
Nek se veseli i grad Valona,
Svečeve mošti u njojzi leže,
Čudesne mošti što bolne leče,
Plamen od koga demoni beže.
Blažena majka što sveca rodi,
Tri put blažena sveta Antija,
U rajskom vrtu sada se blaži
I gleda sina svog Elevterija,
Moli se za nas, Elevterije,
Bog blagi i nas da pomiluje.

[/HL]

RASUĐIVANJE

Za nehotično ubistvo sud zemaljski oslobađa ubicu. Crkva pak nalaže epitimiju na nehotičnog ubicu, epitimiju mnogo lakšu nego na hotimičnog ubicu, no ipak bez epitimije ne ostavlja. Ako je sveštenik nehotično ubio, crkva mu doživotno zabranjuje sveštenosluženja. Hrišćanin sa osetljivom dušom i izoštrenom savešću nalaže na sebe i težu epitimiju nego što je crkva odredila. Sv. Pard kao rabadžija došao beše jednom u Jerihon. Ostavivši svoje mazge pred gostionicom, on uđe u gostionicu. Utom dete neko padne pod mazgu, i mazga ga nogama zgazi i umrtvi. Kada Pard vide mrtvo i krvavo dete, umrtvljeno njegovom mazgom, toliko se sokruši srcem, kao da je sam on hotimično kriv za smrt detinju. I naloži ovaj savesni čovek na sebe pretešku epitimiju: ostavi svoje zanimanje, napusti svet, iako beše sasvim mlad, i udalji se u surovu pustinju na teški podvig telesnog i duhovnog truda i pokajanja. C mnogim plačem prinosio je on pokajanje Bogu za ubistvo deteta. Želeo je platiti život detinji svojim životom. I molio se Bogu, da Bog to nekako ustroji. Zadirkivao je lava, da bi ga lav rastrgao, no lav je bežao od njega. Legao je na usku stazu, kojom je lav hodio, da bi bio od zveri umrtvljen, no lav je preskakao preko njega i nije ga hteo taknuti. Videći po tome, da je volja Božja, da on živi a ne da pogine, on se uspokojio, no ostao je do smrti svoje skrušeni pokajnik. Nije li to osetljiva, čovekoljubiva i bogobojažljiva duša? Nije li to prefinjena i izoštrena savest jednog pravog hrišćanina?

pravoslavnacrkva.ch