Sveti mucenici Evstratije, Aksentije, Evgenije, Mardarije i Orest

Sveti mucenici Evstratije, Aksentije, Evgenije, Mardarije i Orest

Ovih pet hrabrih muževa zasijaše kao pet sjajnih zvezda u crno vreme hristobornih careva Dioklecijana i Maksimijana. Evstratije sveti beše rimski vojvoda u gradu Satalionu, Evgenije mu beše drug u vojsci, Orest beše, takođe, ugledan vojnik, Aksentije sveštenik, a Mardarije prost građanin i zemljak Evstratijev, budući obojica iz grada Aravrakina. Carski namesnici Lisije i Agrikola mučiše najpre Aksentija kao sveštenika. Videći nevino stradanje hrišćana, Evstratije se sam prijavi Lisiju i izjavi, da je hrišćanin. Za vreme mučenja Evstratijeva stupi Evgenije pred sudiju i uzviknu: "Lisije, i ja sam hrišćanin". A kada Evstratija provođahu sa ostalim mučenicima kroz grad Aravrakin, vide ih Mardarije sa krova svoje kuće, oprosti se sa ženom i dvoje nejake dece, i pojuri za njima vičući mučiteljima u lice: "I ja sam hrišćanin kao i gospodin moj Evstratije". A svetom Orestu ispade krst iz nedara, kada streljaše nišan pred Lisijem, po čemu ga Lisije pozna da je hrišćanin, što i sam Orest otvoreno ispovedi. Beše Orest mlad i krasan vojnik, i rastom nadvišavaše sve ostale vojnike. Aksentije bi posečen, Evgenije i Mardarije skončaše u mukama, Orest izdahnu na usijanom gvožđu, a Evstratije u peći ognjenoj. Pred smrt pričesti svetog Evstratija u tamnici sveti Vlasije (v. 11. februar). Mošti njihove behu docnije prenete u Carigrad i sahranjene u crkvi njihovog imena - Svetih Petočislenika. U toj crkvi njih su viđali žive, a sveti Orest javio se i svetom Dimitriju Rostovskom (v. 28. oktobar). Od svetog Evstratija ostala je krasna molitva koja se čita na subotnoj polunoćnici: Veličaja veličaju tja Gospodi.

RASUĐIVANJE

Činiti milostinju od onoga što čoveku treba, to je prava milostinja. Ne grešiti onda kad je čovek najizloženiji grešenju, to ima vrednosti pred Bogom. Kada sv. Lukija vide svoju bolesnu majku čudesno isceljenu, ona joj predloži, da svoje imanje upotrebi na milostinju bednima. Na to joj majka odgovori, da ona ne želi da se rastaje od imanja do smrti svoje, ali da pristaje da se njeno imanje po smrti njenoj upotrebi na celj, na kakvu Lukija hoće. „Prvo pokrij oči moje zemljom", reče majka, „pa onda što ti je ugodno čini sa imanjem." Reče joj Lukija: „Nije mnogo ugodan Bogu, koji NJemu daje ono što ne može sobom poneti (u grob) niti što sam ne potrebuje, no ako hoćeš da učiniš bogougodno delo, podaj My ono što sama potrebuješ. Po smrti pak ti ništa ne potrebuješ, i tada nudiš njemu ono što ne možeš sama sobom da poneseš. Nego dok si živa i zdrava, podaj Hristu što imaš; i sve što si meni namenila, počni odmah davati NJemu." Dobra majka mudre ćerke na ovo se saglasi.
Kada mučitelj Pashasije prinuđavaše ovu svetu devojku na telesni greh, ne hte Lukija ni pomišlju saglasiti se na to. A kada joj mučitelj zapreti, da će je njegovi ljudi nasilno oskvrniti, rekavši c podsmehom: „Kad budeš oskvrnjena, pobeći će od tebe Duh Sveti." Na to Lukija blagodatna odgovori: „Nikad se telo ne može oskvrnuti bez pristanka (saizvoljenja) uma." I pođe Lukija sveta u smrt, razdavši prethodno sve svoje imanje i ne oskvrnivši svoje mlado i čisto telo.

pravoslavnacrkva.ch

[HL]

Pesma iz Prologa

Petočislenici, Hristovi vojnici,
Bestrašni junaci, česni mučenici,
Poruge i muke, oganj i vešala,
To sve za vas beše ko detinja šala.
U beščešće rimsko nijedan ne prista,
Sa radosnim srcem stradaste za Hrista.
Evstratije divni, vojvoda junačni,
Prezre milost carsku i svet ovaj plačni,
C njim ko c ognjem živim, što lišće zapali,
Pođoše u muke drugovi ostali.
Aksentije jerej, verni Hristov sluga.
Za Hrista pretrpe bezbrojno poruga:
Evgenije vojnik i Orest čudesni
Rugahu se smrti, vaskrsenja svesnnj
Mardarije ženu i decu ostavi,
Te i njih i sebe za navek proslavnj
O junačko pleme. deco blagodati,
Takve ljude može samo Crkva dati,
Takva srca samo Duh Božiji stvara,
On što bezdne mračne u plamen pretvara!
Mučenici slavni i nas spomenite,
Molitvama vašim Crkvu ukrepite.


[/HL]