Sveti Danilo Stolpnik

Sveti Danilo Stolpnik


Ovaj svetac bio je stilit – asketa koji je u ranom hrišćanstvu obitavao na stubu (stolp na staroslovenskom), na kojem je živeo i molio se bez obzira na vremenske prilike. Običaj je nastao u Siriji, a stolpnici su se često okivali lancima. Cilj ovog podviga bilo je odvajanje od materijalnog grešnog sveta.

Prvi stilit najverovatnije je bio Simeon Stolpnik, koji sa stuba nije sišao čitavih 37 godina. Njegov naslednik upravo je Danilo Stolpnik. Hrišćani inače veruju da stolpnici imaju velike isceliteljske i proročanske moći.

Zbog svog primernog i uzdržanog života, Danilo Stolpnik se smatra zaštitnikom mirnih i blagih ljudi čiju uzdržanost mnogi mešaju sa slabošću pa ih ugnjetavaju. Sveti Danilo Stolpnik takvima može da olakša i najteže muke, a jedino što treba da urade jeste da mu se iskreno pomole.

Danilo je rođen 409. godine na reci Eufrat, a preminuo 11. decembra 493. godine. Živeo je i molio se na stubu čitavih 30 godina. Rodio se u hrišćanskoj porodici oca Ilije i majke Marte.

U 12. krišom je pobegao u manastir, ali nisu želeli da ga prime jer je bio premlad. Međutim, Danilo beše toliko uporan da su morali da popuste. Mladi kaluđer nije krio želju da upozna dvadeset godina starijeg Simeona Stolpnika, što mu se i ostvarilo. Ta poseta ostavila je veliki utisak na njega, tako snažan da se i sam 460. godine popeo na stub i tako simbolično postao Simeonov naslednik.

Ubrzo je stekao ugled u narodu i napravljen mu je veći stub. Verovalo se u njegove isceliteljske i proročanske moći. Vizantijski car Lav izuzetno ga je poštovao jer se i sam uverio u njegove natprirodne moći, pa je naredio da mu se napravi krov na stubu na kom samo što jednom nije umro od hladnoće. Danilo je u prvi mah odbijao, ali je potom pristao. Predskazao je uspone, padove i smrt nekolicine ondašnjih velikih vladara.

Izvor: Kurir

RASUĐIVANJE

Čuva Gospod sve koji ga ljube (Ps. 144, 20). Žitija svetitelja potvrđuju to jasno kao sunce. Neki zavidljivi sveštenici optužiše patrijarhu Anatoliju sv. Danila klevetajući na nj kao da je on volh. U stvari, oni zaviđahu tada još sasvim mladom podvižniku, koji ih nadmaši u svima vrlinama i svojim životom privuče mnogi narod k sebi. Patrijarh pozva Danila k sebi, i ispita ga, prvo kako veruje, pa onda kako živi. I kada Danilo iskaza sve, patrijarh ustade c mesta, zagrli ga i pohvalivši — otpusti c mirom. Posle nekoliko dana razbole se patrijarh Anatolije, pa prizva Danila i zamoli ga da se pomoli Bogu za nj, da bi ozdravio. Danilo se pomoli Bogu, i patrijarh odmah ozdravi. Pa kako patrijarh htede Danila nečim nagraditi, zamoli ga mladi svetitelj da kao nagradu oprosti klevetnicima njegovim. Na to patrijarh reče: „Kako da im ne oprostim, kad su oni vinovnici tolikog blaga, naime, i tebe da poznam, i kroz tebe isceljenje da dobijem!" Vaistinu, čuva Gospod sve koji ga ljube, i zlo, koje im ljudi umišljaju, okreće na njihovo dobro. U vreme kada sv. Nikon Suhi robovaše u Tatarina, razboli se Tatarin na smrt; pa videći, da će skoro umreti, naredi svojim sinovima, da po njegovoj smrti raspnu na krst roba Nikona više njegovog groba. No sv. Nikon prozre u budućnosg i vide da će ce ovaj njegov surovi gospodar krstiti, pa se pomoli Bogu za njegovo ozdravljenje. I ozdravi Tatarin, mimo svakog očekivanja. Tako spase Nikon molitvom i sebe od telesne smrti i svoga gospodara od duševne.

[HL]
Pesma iz Prologa

Kad sveti Danilo umirati šćaše.
Učenike svoje ovako učaše:
— Čeda moja draga, plode truda moga,
Prilepite srca za živoga Boga.
Sozercajte duhom nebeskoga Oca,
Proslavljajte hvalom čudesnoga Tvorca:
Smernost nek je prva od vrlina vaši,
Smerni su na nebu Božji velikaši.
Budite poslušni, to priliči smernom.
To cy dva ukrasa svakom pravovernom.
Gostoprimstvo drže smerni i poslušni,
Gostoprimni budte i velikodušni.
To cy tri vrline, i još tri ću reći:
Post, bdelje, niščeta — staze večnoj sreći.
U zemaljskoj tami šest vam evo sveća,
I sedma je ljubav, od sviju najveća.
Tako svetac reče, i blagoslov dade,
Svoju svetu dušu Gospodu predade.
O Danile sveti, stanovniče neba,
Isprosi od Hrista što nam grešnim treba.

[/HL]