Sutra je Preobrazenje Gospodnje

Sutra je Preobrazenje Gospodnje

U narodu se obično kaže da je to dan kada se preobražava i voda i gora tako da od tog dana više nema velikih vrućina. Nekad se verovalo i da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) sutra 19. avgusta slavi Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i među vernicima ima izuzetan značaj.

SPC i njeni vernici svetim liturgijama proslavljaju na taj dan uspomenu na događaj koji se zbio na gori Tavor, kada se Isus Hristos, prema predanju, prvi put pred odabranim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom, preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.

Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku i među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori. U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.

Postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava pa se kaže - preobražava se i voda i gora.

U IME OCA I SINA I SVETOGA DUHA

Bog je stvorio svet i sve sto je u njemu i dao ga coveku da gospodari njime. Da gospodari u dobru i po zapovestima Bozjim i pravdi Njegovoj. Ali, covek se izopacio. Sve je okrenuo protiv Boga i protiv Njegovih stvorenja.

Do danas se nijedan izum obezbozenog coveka nije upotrebio za dobro ljudi i u slavu Bozju. Sve sto je stvoreno bez blagoslova Bozjeg vodi unistavanju Bozjih stvorenja i Bozjeg dobra. Umesto da sluzi na slavu Bozju, sve se izopacilo i sluzi na radost djavolovu - na zlo.

Mnogo je nevolja u ovome svetu i mnogo gorcina koje ispunjavaju ljudske duse. Ali, ne treba se bojati. Treba se Bogu moliti da pomiluje ceo svet, pa i nas ...

Danasnje Jevandjelje i danasnji veliki praznik Preobrazenja Hristova, braco i sestre, jeste kao jedan delic ogledala, jedan komad u kojem se ipak sve moze videti.

Sveta pravoslavna crkva proslavlja danas praznik Preobrazenja Gospodnjeg. To je dogadjaj koji se desio 40 dana pre stradanja Gospoda Isusa Hrista, kada je Gospod sa svojim ucenicima Petrom, Jakovom i Jovanom otisao na brdo Tavor, na visoko brdo gde su se oblaci susretali, i tamo se preobrazio. Tada je u jednome momentu Njegovo lice zasjalo kao sunce, a haljine Njegove postale su sjajne kao svetlost, i apostoli su od te velike, preobrazenjske svetlosti videli da Gospod prica sa prorocima Mojsijem i Ilijom o Svome stradanju koje ce uslediti, ali koje ce se zavrsiti Njegovim slavnim vaskrsenjem. Apostoli su tada uzviknuli: "Dobro nam je biti ovde; da sagradimo tri senice: jednu Tebi, Gospode, jednu Mojsiju i jednu Iliji". Nisu ni mislili da li je njima potrebno da se skrivaju pod neku kolibu, nego su bili motivisani samo jednom zeljom: da taj momenat, taj sveti momenat - zadrze u vecnosti.

Preobrazenje je praznik kada je Gospod pokazao slavu Svoju ucenicima Svojim, kako se kaze u troparu, jakoze mozahu, odnosno onoliko koliko su mogli da prime. Ali svedoci smo da je od onih apostola koji su videli slavu Bozju samo jedan ostao do kraja veran Gospodu. Apostol Petar se cak tri puta odrekao Hrista, ali je to kasnije gorko oplakao i okajao i Gospod ga je ponovo primio u red apostola i rekao mu da pase Crkvu Njegovu, da pase stado Njegovo; na kraju je apostol Petar postradao za svoga Ucitelja - stradao mucenicki, okrenut naglavce na krstu, 67. godine u Rimu.

Preobrazenje Gospodnje nam kazuje da mi hriscani, mi koji slavimo Njegovo Preobrazenje i koji poznajemo Njegovo Vaskrsenje, da cemo i mi ova nasa tela na dan opsteg vaskrsenja zameniti preobrazenjskim telima, telima netruleznim i vecnim, i da cemo biti sa Gospodom svojim u sve vekove. Jer Gospod je stvorio coveka ne da kratko zivi i da umre, nego da vecno zivi. Zato je Gospod i dosao u svet, da bi nam darovao zivot vecni, i On ce darovati zivot vecni svima onima koji Mu budu verni i koji budu postupali po jevandjelju i ispovedali veru svetu, veru Hristovu - veru pravoslavnu.

Hristos na Tavoru javlja bozansku svetlost koja prozima citav svet. Bozansku svetlost koja preobrazava coveka. Bozansku svetlost u kojoj sve dobija svoj krajnj i i vecni smisao. "Dobro nam je ovde biti", klikce apostol Petar videvsi tu svetlost i tu slavu. I od tog doba Hriscanstvo, Crkva, hriscanska vera jesu jedno neprestano i radosno ponavljanje tog "dobro nam je ovde biti!", neprestana molitva za vecnu svetlost, neprestana zedj za prosvetljenjem i preobrazenjem.

Kroz svu tamu i nevolje ovoga sveta, kroz sivilo i svakodnevicu, kao sunce kroz crne oblake, prosijava svetlost Preobrazenja. Tu svetlost ugledava nasa dusa, njom se utesuje nase srce, njom zivimo i njom se postepeno preobrazava nas zivot.

Dao Bog da se i u nasa srca i duse spuste zraci svetlosti danasnjeg praznika Preobrazenja Hristova, da bismo svi osetili onu neiskazanu radost koju su osetili apostoli Petar, Jakov i Jovan na gori Tavoru i da bismo jednim ustima iz sveg srca uzviknuli: "Gospode! Dobro nam je ovde biti".

Da, braco i sestre, Gospod je dosao u ovaj svet da skine mulj greha sa lika Bozjeg, da preobrazi taj obraz koji srlja u gresima, da svetloscu bozanskom opere sliku Bozju sto je u dusi nasoj, da pokaze: gle Jakove, i ti Jovane, i ti Petre, i ti hriscanine i hriscanko, pogledaj, ti u dusi imas sliku Bozju, ti si slika Bozja na zemlji! Pazi kako zivis! Ti si malo bozanstvo u ovome svetu, tebi je Bog dao ono sto nijednom stvorenju nije dao!

A to Bozje u coveku jeste u umu. Mi smo od Boga dobili um, veliki dar, i nas razum je slika Bozjeg razuma. Nas um je slika Bozjeg uma; nasa volja slobodna je slika Bozje volje slobodne; nasa dobrota, nasa ljubav, sve je to slika Bozja. Covek dobrotom svojom pokazuje dobrotu bozansku, sto je obraz Bozji u dusi njegovoj. Covek cuvajuci tu sliku Bozju pokazuje da je zaista on poslan u ovaj svet da sluzi Bogu, Koji ga je stvorio bogolikim.

Na danasnji dan Preobrazenja, Gospod je pokazao kroz zavesu tela svog da u Njemu zivi nepristupna Bozanska Svetlost, koja je zablistala iz Njega jace od sunca, kako se veli u sv. Jevandjelju. Tako treba svaki covek da ispuni sebe Bozanskim silama, pomocu svetih vrlina i svetih Tajni, kroz sveto Pricesce.

I mi slaveci danas Gospoda Hrista, Njegovo Sveto Preobrazenje mi, u stvari, slavimo pravog coveka: jer pravi covek je samo Gospod Hristos - Bogocovek Hristos. Pravi covek je onaj koji je bogolik, koji je bogoobrazan, bogoslican. Pravi covek je samo onaj koji je svoje bice ispunio Bogom, Bozanskim silama; i koji zivi Bogu u ovome svetu, zivi radi Boga, i iz ovog sveta odlazi u onaj svet kao Bozji sin.

Neka blagi Gospod preko Bogomajke, Svetih Apostola i Svih Svetih pomogne svakome od nas da se oslobodi od svih svojih grehova, svih strasti; da obnovimo lik Bozji, lik Gospoda Hrista; da zracimo Bogom u ovome svetu; da zivimo Njemu i u ovom i u onom svetu, slaveci Ga vavek kao Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog Covekoljubca, Koji je jedini coveku dao besmrtnost i Zivot Vecni, dao mu vecno blazenstvo kroza sve vekove. Amin.

PREOBRAZENJE GOSPODA BOGA I SPASA NASEG ISUSA HRISTA



Trece godine Svoje propovedi na zemlji Gospod Isus Hristos cesce govorase Svojim ucenicima o bliskom stradanju Svome, no ujedno i o slavi Svojoj posle stradanja na krstu. Da ne bi predstojece stradanje Njegovo sasvim raslabilo ucenike te da ne bi otpali od Njega, On Premudri htede im pre stradanja pokazati slavu Svoju bozansku. Zato uzevsi sa sobom Petra, Jakova i Jovana izidje s njima nocu na Goru Tavor, i tu se preobrazi pred njima. "I zasija se lice njegovo kao sunce a haljine njegove postase svijetle kao snijeg". I pojavise se pokraj Njega Mojsije i Ilija, veliki starozavetni proroci. I videse ucenici i udivise se. I rece Petar: "Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoces da nacinimo ovdje tri sjenice (kolibe): Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji". No dok jos Petar govorase, udaljise se Mojsej i Ilija, i sjajan oblak okruzi Gospoda i ucenike, i dodje glas iz oblaka: "Ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; njega poslusajte". Cuvsi ovaj glas ucenici padose nicice na zemlju kao mrtvi i ostase tako lezeci u strahu dokle im Gospod ne pridje i rece im: "Ustanite i ne bojte se". Zasto Gospod uze samo trojicu ucenika na Tavor, a ne sve? Jer Juda ne bese dostojan da vidi bozansku slavu Ucitelja, koga ce on izdati, a njega samog Gospod ne hte ostavti pod gorom, da ne bi time izdajnik pravdao svoje izdajstvo. Zasto se preobrazi na gori, a ne u dolini. Da bi nas naucio dvema vrlinama: trudoljublju i bogomisliju. Jer penjanje na visinu zahteva trud, a visina predstavlja visinu misli nasih, tj. bogomislije. Zasto se preobrazi nocu? Jer je noc podesnija za bogomislije nego dan, i jer noc zakriva tamom svu zemaljsku krasotu a otkriva krasotu zvezdanog neba. Zasto se pojavise Mojsej i Ilija? Da se razbije zabluda jevrejska, kao da je Hristos neki od proroka, Ilija Jeremija ili neki drugi - zato se On javlja kao Car na prorocima, i zato se Mojsej i Ilija javljaju kao sluge Njegove. Dotle je Gospod mnogo puta pokazao ucenicima bozansku moc Svoju, a na Tavoru im je pokazao bozansku prirodu Svoju. To vidjenje Bozanstva Njegovog i slisanje nebeskog svedocanstva o Njemu kao Sinu Bozjem trebalo je da posluzi ucenicima u dan stradanja Gospodnjeg na ukrepljenje nepokolebljive vere u Njega u Njegovu krajnju pobedu.

SVETI JUSTIN NOVI (ĆELIJSKI)
SABRANE BESEDE

Beseda na Preobraženje Gospodnje

1966. godine u manastiru Ćelije


Danas je, braćo, Praznik Svetog Preobraženja. Preobraženje, - šta je to? Šta je na današnji dan Gospod Hristos kazao ljudima? Kakvu istinu? Šta je otkrio njima kroz današnji sveti Praznik? On je danas pokazao da je Bogočovek, On je to danas pokazao na gori Tavoru, preobrazivši se pred učenicima. Lice mu je zasijalo kao sunce i jače od sunca. Haljine su postale bele kao sneg, Apostoli su popadali od te velike Božanske svetlosti, - od čuda, od ove velike i svete tajne.[1]

Gle, On otkriva Svoje Božanstvo! Kazuje da je Bog. On, Koga su ljudi smatrali za Učitelja iz Nazareta, sina Josifa i Marije, drvodelju. Gle, odjedanput pokazuje Sebe kao Boga, i pokazuje da je On u telo Svoje smestio sve Božanske sile, svu Večnu Božansku Istinu, Večni Život, Večnu Pravdu, sva Nebesa. Sav Bog smestio se i stao u malo ljudsko telo. Kakva velika i sveta tajna, braćo! Ali to nije slučajno.

Zašto je Gospod postao čovek? I zašto se Gospod na današnji dan preobrazio! - Da pokaže put nama ljudima. Da je to put našeg tela, našeg malog ljudskog tela, koje često ne smatramo ni za šta. Blato! Da, blato, a u tom blatu živi božanska duša, obraz Božiji, lik Božiji, slika Božija. To je čovek! Čovek je slika Božija na zemlji, obraz Božiji, i Gospod je došao u ovaj svet da se preobrazimo mi ljudi, da preobrazi obraz taj što je u nama ljudima. Šta se desilo sa njim? Gospod nas je stvorio po obrazu Svome, po slici svojoj[2] - a ljudi hrle u greh.

A šta je greh? Greh je crni katran, - greh, to je crna farba pakla! I čovek drži greh u svojoj bogolikoj, bogoobraznoj duši; ustvari zamazuje dušu svoju crnim katranom i gubi lik Božiji, gubi obraz Božiji. Ne vidi se da je čovek božansko biće, ne vidi se da je duša slika Božija, sve je premazano muljem strasti, zemaljskom slasti, katranom, raznim crnilom. Pocrnila je ljudska priroda, pocrnila slika Božija, u čoveku. Čovek je, preko greha, počeo da mala dušu svoju u sliku đavola. Jer greh, braćo moja, uvek jeste slika đavolova. I kad mi volimo greh, kad ga držimo u sebi, mi umesto slike Božije hoćemo sliku đavola u svojoj duši. Mi preko obraza Božijeg što je u nama malamo mračni crni smrdljivi lik đavola.

U divnim crkvenim pesmama veli se da je obraz Božiji u čoveku, slika Božija, istrulela od greha u čoveku. Istrulela od greha u čoveku! Kao da imaš sliku svog pretka, pa od dugog vremena, od buđe, od vlage, pokvarila se, i ti joj ne poznaješ lik, ne poznaješ uopšte. Tako biva i sa dušom ljudskom: istrulio u gresima lik Božiji, obraz Božiji istrulio u gresima, ne poznaje se.

A Gospod došao u ovaj svet da skine taj mulj sa lika Božijeg, sa obraza Božijeg u nama, da preobrazi taj obraz koji srlja u gresima, da mu da božanske sile, da svetlošću božanskom opere sliku Božiju što je u duši našoj, i da pokaže: gle Marko, i ti Jovane, i ti Petre, i ti Julijano, pogledaj, ti u duši imaš sliku Božiju, ti si slika Božija na zemlji! Pazi kako živiš! Ti si malo božanstvo u ovome svetu, tebi je Bog dao ono što nijednom stvorenju nije dao.

A šta je to Božije u čoveku, u čemu se izražava? U pameti, umu? Prvo to. Mi smo dobili od Boga um, razum, veliki dar, i naš razum je slika Božijeg razuma. Naš um je slika Božijeg uma; naša volja slobodna je slika Božije volje slobodne; naša dobrota, naša ljubav, sve je to slika Božija. Čovek dobrotom svojom pokazuje tu dobrotu božansku, što je obraz Božiji u duši njegovoj. Čovek, čuvajući tu sliku Božiju, pokazuje da je zaista on poslan u ovaj svet da jedino služi Bogu Koji ga je stvorio bogolikim.

I mi ljudi u ovome svetu - radi čega smo? Radi toga da, eto, očistimo naš um. Um koji je istruleo u gresima, um koji truli u gordosti. Ljudi uobražavaju da su mnogo mudri, mnogo učeni, zaboravljaju na Boga, a to jeste taj strašni greh koji razara um. Bezbožje, nepobožnost, neverje, to znači um čovečiji se pokvario, istruleo, prestao biti slika Božija. A Gospod došao u ovaj svet da obnovi um čovekov; da obraz uma čovečijeg preobrazi, da ga vrati slici Božijoj; da bude pravi obraz Božiji; da u njemu budu božanske, čiste misli.

Srce čovečije. Da, i ono je po slici Božijoj, po obrazu Božijem. Čisti srcem videće Boga - veli Spasitelj[3]. Da, a nečisti srcem koga vide? Đavola! Jer, dok ne očistiš srce svoje ti Boga videti ne možeš. Obično bezbožnici su nečistog srca, i ništa božansko ne vide u sebi. A Gospod došao u ovaj svet i dao nam sva sredstva da očistimo srce svoje od svakoga greha, i da tako čistim srcem, kao čistim okom, vidimo Boga u svetu i u sebi. Boga u svetu oko sebe, i u sebi samom.

Zato je Gospod došao u ovaj svet da nam da sredstva i sile da preobrazimo sebe: ako smo kroz greh postali đavoliki, da postanemo bogoliki. A greh to i čini. Kada se mržnja useli u tvoju dušu, to je strašan mulj ušao u tebe. I kad držiš mržnju u srcu svom, ti gomilaš blato na slici Božijoj što je u tvojoj duši. To čini gordost, to čini psovka, to čini krađa, to čini srebroljublje, to čini pohota, to čini svaki greh, svaka strast. Svi gresi, sve strasti unakazuju lik Božiji što je u duši našoj, unakazuju obraz Božiji što je u nama.

Gospod od nas traži da promenimo sebe. Kako? Svetim vrlinama. Kada gordost pomračuje lik Božiji u čoveku, onda evanđelsko smirenje svetlošću svojom spira sa duše svu gordost. Šta su svete vrline? Šta vera, šta ljubav, šta molitva? To su, braćo moja, Božanske sile, Božanske sile koje se liju iz Sunca našeg, Gospoda Hrista, i te Božanske sile, ti mlazevi Božanske svetlosti peru našu dušu. Kao kad hoćeš da opereš telo, ti ga opereš vodom, tako se duša pere svetlošću božanskom, Svetlošću Božanskom.

Pitaš: gde je ta svetlost? Eto, u veri. Šta vera čini s tobom? Vera u Gospoda Hrista otvara ti i ovaj i onaj svet. Čovek hrišćanin zna da nad njim stoji Večni Život, Carstvo Nebesko. Eto, vera šta čini! A čovek nevernik, čovek bezbožnik, ne vidi ništa iznad sebe, ne vidi onaj svet, ne vidi večnost, ne vidi gore nad njim večno Nebesko Carstvo, da je on pozvan da ide u to Carstvo svojim životom na zemlji. Tako, čovek Hristove vere menja celo biće svoje, postaje i oseća se večan, oseća se besmrtan. A čovek bez vere u Hrista, niti oseća da je besmrtan, niti veruje da je duša besmrtna, a to je najstrašnije zlo koje može snaći čoveka u ovome svetu.

Molitva - kakav mlaz Božanske svetlosti! Kakvi zraci Božanske svetlosti. Molitva tvoja, svetlošću svojom pere dušu tvoju od svakoga greha, od svake strasti i ti se obnavljaš. Sveti Apostol Pavle piše nama hrišćanima i veli: "Svucite staroga čoveka"[4]. A ko je to taj čovek u nama? On veli: Stari čovek u tebi satkan je od tvoje mržnje, pakosti, gordosti, gneva, od srebroljublja, od ogovaranja, od psovki. E, to su te mračne sile koje sačinjavaju starog čoveka, u meni i tebi. I on nam naređuje: "Obucite se u novog čoveka![5]

A kakav je to novi čovek? - Novi čovek je onaj koji sebe, veli sveti Apostol, upodobljava Hristu Bogu, obličju Božijem. Trudi se da dušu svoju uobliči u obličje Gospoda Hrista, Koji je radi toga i postao čovek. I zato veli: Obucite se u novog čoveka! Kako? Kroz svete vrline: ljubav, molitvu, post, smirenost, krotost, trpljenje, time se stvara novi čovek u nama, time se obnavlja lik Božiji u čoveku.

A čovek je u ovom svetu, braćo, zato da ispuni sebe Božanskim silama, da ispuni sebe Bogom. Zato smo stvoreni bogoliki, bogoobrazni. Nas je Gospod poslao i spustio u ovaj svet da i telo i dušu ispunimo Božanstvom, Božanskim silama, da živimo Bogu i Bogom, da zračimo Bogom. Na današnji dan Preobraženja Gospod je pokazao kroz zavesu tela svog da u Njemu živi nepristupačna Božanska Svetlost, Koja je zablistala iz Njega, jače od sunca, kako se veli u Svetom Evanđelju. Tako treba svaki čovek da ispuni sebe Božanskim silama, pomoću svetih vrlina, pomoću Svetih Tajni, kroz sveto Pričešće.

Primaš sveto Pričešće - celoga Boga primaš! Od svetog Pričešća treba da zračiš - čime? Bogom da zračiš; da budeš bogozračan, da liješ Božansku svetlost iz sebe; da progoniš iz sebe svaki greh, a greh je tama, greh je pomračina; da dušu svoju neprekidno pereš Božanskom svetlošću, um svoj da čistiš Božanskom svetlošću svetog Pričešća. Ti ćeš sigurno tako očistiti svoj um da će on liti i točiti iz sebe samo čiste misli, čiste želje srca; operi srce svoje Božanskom svetlošću i ono će da proizvodi iz sebe svete želje, plemenite želje, dobre želje i neće dati mesta rđavim osećanjima i raspoloženjima. Zato bdi nad sobom, trudi se da svaki dan sebe što više ispunjuješ Božanskim silama, Božanskom svetlošću. A to ćeš činiti ako ispunjuješ zapovesti Gospoda Hrista, ako živiš po Njegovom Svetom Evanđelju. Gle, ti si prilično ohol, ponosit, gord; to je mrak, to je pomrčina, to si ti već unakazio lik Božiji u sebi. Prigrli smirenje evanđelsko, puno je svetlosti Božije. Božansko smirenje lije uvek iz sebe Božansku svetlost, i ona pere dušu od strašnih grehova, spasava, takoreći, od pakla, od carovanja đavoljeg, i privodi Bogu.

Današnji Praznik jeste praznik svakog hrišćanina, jeste podsetnik. I još, izvor sile! Mi praznujemo svake godine Sveto Preobraženje - radi čega? Radi sebe, radi nas. Slaveći Gospoda, mi na današnji veliki sveti Praznik dobijamo od Njega Božanske svetlosti, blagodati Božije da sebe zaista preobražavamo neprekidno. A preobražavamo sebe kada čistimo dušu svoju od grehova koji su u nama. Svaki greh, kao što rekoh, to je mala slika đavola, mali lik đavolov. A kad zadržiš greh u duši svojoj ili se, ne daj Bože, zaljubiš u neke grehe, zaljubiš u neke strasti, o! duša tvoja na šta liči onda?! Pogledaj malo bolje, zagledaj se u svoju dušu, tada duša liči na đavola.

Neka bi Gospod svakome od nas dao sile i moći i ljubavi, da čistimo sebe od tog mulja đavolskog, paklenog, da, spasavamo sebe od tog dejstva paklenih sila. U jednoj divnoj crkvenoj molitvi koja se čita pred Sveto Pričešće (danas je čitana), veli se: "Eto, ja sam postao radionica đavolja, srce moje je postalo radionica đavola". Kako to? Kako to, da srce tvoje, brate i sestro, postane radionica đavolja? Greh radi u srcu tvome, - eto, to je radionica đavola! Kad se ne bojiš od tih greha, psuješ recimo, a ne trudiš da se izlečiš od te psovke, od tih gadnih reči, pa ti, ti - šta radiš? Šta radiš? Ti, ti slikaš, malaš lik đavolji u svojoj duši, a pozvan si da ličiš na Boga, da se upodobljavaš Bogu.

Celo Evanđelje Gospoda Hrista, braćo moja, nije ništa drugo nego upodobljavanje Bogu. Veliki Svetitelj Božiji, Sveti Grigorije Niski, veli da je "Hrišćanstvo upodobljavanje čoveka Bogu"[6]. To je sav posao hrišćana na ovome svetu: da činiš sve čime ćeš ličiti na Boga. A Evanđelje nam daje te sile, te mudrosti, te nauke, da zaista sebe preobražavamo iz sile u silu i da upodobljavamo sebe Bogu. I današnji sveti praznik, praznovan i ove godine kao i svake godine, eto izvor je te sile. Da se i mi trudimo da obnovimo svoj lik, koji je istrulio u gresima, obnovimo ga svetim vrlinama, na prvom mestu - pokajanjem.

Gle, pokajanje je divan umetnik, čudesan umetnik koji isteruje iz tebe greh, sve grehe, i mala po duši tvojoj lik Gospoda Hrista, dok ga potpuno ne izmala; dok čovek potpuno hristolik ne postane, a stvoren je da to postane. Gospod mu je dao Svoju silu kad je napuštao (pri Vaznesenju) ovaj svet. Svaka duša ljudska je hristolika. Svaki je čovek hristolik još od rođenja, svaki je čovek hristonosac, pogotovo u Evanđelju Gospoda Hrista. Zato je Gospod došao i postao čovek u ovome svetu, da bi smo i mi, eto, taj lik obnovili u sebi, ispunili ga Božanskim silama, i zračili Bogom, i živeli Bogom u ovom svetu i onom svetu, jer kad živimo evanđeljskom istinom, a evanđelska istina je Božija Istina, Večna Istina, onda i sami postajemo večni. Eto večne slike u tvojoj duši: Božanska Pravda, Božanska Ljubav, sve je to večno. Božanski Večni Život, sve to Gospod daje nama hrišćanima, tebi i meni.

I mi slaveći danas čudesnog Gospoda Hrista, Njegovo Sveto Preobraženje mi, ustvari, slavimo pravog čoveka: jer pravi čovek je samo Gospod Hristos - Bogočovek Hristos. Pravi čovek je onaj koji je bogolik, koji je bogoobrazan, bogosličan. Pravi čovek je samo onaj koji je telo svoje, dušu svoju ispunio Bogom, Božanskim silama; i koji živi Bogu u ovome svetu, živi radi Boga, i iz ovog sveta odlazi u onaj svet kao Božiji sin.

Neka Blagi Gospod preko Bogomajke, Svetih Apostola, i svih Svetih pomogne svakome od nas da se oslobodimo od svih naših grehova, svih naših strasti; da pocepamo sve te mračne crne slike, đavolske slike u našoj duši, i da obnovimo lik Božiji, lik Gospoda Hrista; da zračimo Bogom u ovome svetu; da živimo Njemu i u ovom i u onom svetu, slaveći Ga vavek kao Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog Čovekoljubca, Koji je Jedini čoveku dao besmrtnost i Život Večni, dao mu večno blaženstvo kroza sve vekove. Amin.