Rana setva kukuruza donosi profit

Rana setva kukuruza donosi profit


Što se tiče same biljke i njene fiziologije, do sada se nije pojavila nijedna kontraindikacija, pošto je kukuruz dobro prihvatio promenu vremena setve. Pošto fotoperiod i povišene temperature ne ometaju razvoj kukuruza, strategija modifikovanja perioda vegetacije predstavlja jedan od mogućih odgovora na aktuelne izazove kompetitivnosti ove kulture. Uostalom, lakoća i brzina kojom francuski poljoprivrednici prihvataju strategiju uranjenih setvi, jesu zalog za uspeh u budućnosti.


U Francuskoj su značajna poljoprivredne površine opredeljenje za uzgajanje kukuruza. Ta površina se obrađuje u veoma različitim, marketinški rečeno „segmentiranim“ uslovima. Dva miliona hektara je obrađeno u okeanskim klimatskim uslovima (polovina na severu, polovina na jugu Francuske) i milion hektara u kontinentalnim klimatskim uslovima (iako su ovi kontinentalni uslovi mnogo manje oštri nego u centralnoj ili istočnoj Evropi).

Već 20 godina, u severnoj hemisferi (SAD-u i Evropi) prate se površine koje su rano zasejane kukuruzom. Ova strategija „instinktivnog“ prilagođavanja na klimatsko zagrevanje razvija se u Evropi, i posebno u Francuskoj, u okeanskom pojasu.

Poslednje tri godine su pokazale najbolje rezultate nakon ispitivanja prvih talasa setve. Šta reći o ovakvom porastu? Da li je on mogući odgovor na (redovne) klimatske promene koji su zabeležene u Francuskoj. Evo nekoliko stavki za razmišljanje.

Skorija proučavanja posvećena genetskom oplemenjivanju biljnih kultura koje su vodili ARVALIS – Institut za ratarstvo i INRA (Nacionalni institut za istraživanja u poljoprivredi) otkrila su da su rezultati ispitivanja zrna kukuruza prikazala

i u Francuskoj trend prosečnog godišnjeg porasta od 1,4 t/ha u poslednjih 30 godina. Analize vršene u poslednjih 15 godina pokazuju rast veći za 1,1 t/ha godišnje. To je najbolji rezultat zabeležen kod ratarskih kultura u Francuskoj. Taj prikaz rasta može se uporediti sa sličnim studijama koje su vođene u SAD, a tiču se porasta prinosa: najbolje proizvodne oblasti (Corn-belt i jug Amerike koji se navodnjava) zabeležile su porast od 1,4 t/ha godišnje.

U Evropi, porast prinosa kukuruza poslednjih godina zavisio je u mnogome i od klimatskih uslova. Porast temperature uz sušne periode, na globalnom planu više je pogodovao severnoj i okeanskoj Evropi, dok je centralna i kontinentalna Evropa, zbog jačih klimatskih kontrasta, više trpela od sredine 90-tih godina.

U poslednjih 20 godina kukuruz se u Francuskoj seje tri nedelje ranije

Ističu se dva objašnjenja: prvo uspešnost genetskog oplemenjivanja i veoma brza primena u poljoprivredi (prosečan turn-over varijeteta je 4 godine); zatim kontinuirano prilagođavanje poljoprivrednika trenutnim klimatskim uslovima koji se menjaju više godina.

U stvari, tokom vremena smo konstatovali posledice klimatskog zagrevanja, kao i progresivno i opšte „kašnjenje“ korišćenih varijeteta. Upotreba sve kasnijih varijeteta pridružuje se opštem pokretu „preuranjenih“ setvi: prosečan datum setve se pomerio za tri nedelje unapred u poslednjih 20 godina, uz inverziju datuma među regionima (sever i jug, zone uzgajanja i velikih kultura).

„Preuranjenost“ setvi je logičan razvoj, a povezan je u isto vreme sa povoljnijim prolećnim uslovima, bolje dreniranom zemljom, i stvaranjem hibrida koji su tolerantniji na hladnoću. Tako, produžavajući vreme setve, mehanički povećavamo potencijal semena kukuruza.

Druga skorija istraživanja govore u prilog ranih setvi: to su zdravstveni kvalitet i nedostatak vode u letnjem periodu. U oba slučaja, radi se o strategiji izmicanja. Što se tiče zdravstvenog kvaliteta, ranija žetva direktno utiče na rizik od DON-a (deoksinivalenola), a ranije setve ograničavaju broj generacija bušača koji su uzrok fumonizina. Rana setva (sa ranim ili kasnim varijetetom) takođe smanjuje negativne posledice nedostatka vode u letnjem periodu. Zbog toga i Italijani sve više i više primenjuju veoma ranu setvu (u martu).

2009. i 2010: Dve godine za primer u zapadnoj Evropi

Godine 2009. i 2010. su pokazale efikasnost ranih setvi. Početak povoljnog perioda i kraj veoma toplog i veoma suvog perioda, dozvolili su da se na površini od 800.000 ha pod kukuruzom koji je zasejan pre 10. aprila, izbegne veliki nedostatak vlažnosti zemljišta koji se javlja u avgustu mesecu.

Iz istih razloga, razočaravajući rezultati istraživanja kukuruza u Italiji u 2009. godini, proizilaze u velikoj meri od nemogućnosti obavljanja rane setve.

Koji su rizici?

U okeanskoj klimi, u najranijem stadijumu rizici od štete nanete mrazom su mali. Više uslova je potrebno da ova strategija uspe:

- - prvo, treba poštovati poljoprivredne uslove (sušenje zemljišta, temperaturu zemljišta) kako bi se dobila dobra setva;

- - garantovati efikasnu zaštitu od štetočina u zemlji jer je klijanje semena sporije;

- - u području setve ne bi trebalo biti rizika od mraza u „periodu cvetanja“ tj. dva uzastopna dana od pojave „belog mraza“ u stadijumu kada kukuruz ima 7-8 listova (15-31 maj). U stvari, suprotno onome što se često govori, posledice mraza su ozbiljne kod već razvijenog kukuruza, dok su rizici praktično nepostojeći kada je terminalni pupoljak zaštićen u zemlji. Rizik od mraza kod semena je nikakav ukoliko je setva dovoljno duboka (≥4cm u franckuskim uslovima).

- U poslednje 3 godine, ARVALIS preduzima mnogobrojna ispitivanja kako bi se obezbedile veoma rane setve i kako bi mogao da prati sve brojnije poljoprivrednike koji primenjuju ovu strategiju. U 2009. godini, povoljni uslovi su omogućili da se pre 25. marta poseju desetine hiljada hektara.

Ova strategija uključuje i posebne mere predostrožnosti: još bolju zaštitu mladih biljaka, diferencijaciju biljnih vrsta, povećanu štetnost od korova... Iz tog razloga se preporučuje prilagođavanje: korišćenje startera - početnog đubriva, poseban izbor varijeteta (uz opreznost na samom početku), dovoljna gustina, češće uništavanje korova, posebna briga kod setve kako bi se dobila dobra homogenost posejanog semena i klijanja.

Što je sporije formiranje mladog kukuruza to je on privlačniji za krtice.

Izolovana primena kasne setve, štaviše, povećava rizik od sve prisutnijih ptica. Zauzvrat, rizici od štetočina koje uništavaju mladi kukuruz su teži za procenjivanje (sovice (noctuidae), biljne vaši, itd). Metode otklanjanja korova koje ove godine preduzima ARVALIS, potvrđuju da pomeranje setve ima više posledica koje treba uzeti u obzir: pojavu novih otpornijih korova i kompetitivnost kulture u odnosu na korov. Rana setva ide u prilog „cerealnim“ biljnim vrstama (veronicae herba, lolium perenne...) i izvesnim otpornim korovima, kao što je troskot, pošto imaju nižu početnu temperaturu za rast i razvoj nego kukuruz. Kukuruz se nastanjuje sporije i čuva kompaktni oblik. Nastanjivanje kukuruza u manjem međurednom razmaku, obezbeđuje razmeštene i trajne izdanke. Kada se letnji korovi pojave, kukuruz je u kasnijem stadijumu razvoja, i to otežava intervenciju. Kod takvog razvoja, prilagođava se i uništavanje korova. Intervencije kod rane završne faze klijanja, kao i dvostruka zaštita u završnoj fazi klijanja, veoma su efikasne uz upotrebu aktivnih materija širokog spektra.

Pred ovim problemima, poljoprivrednici nisu nemoćni, jer su inovacije stalne i pojavljuju se novi proizvodi.

Zaključak

Rana setva, sa dosta razloga, pokazuje elemente stabilnosti i očuvanja prinosa, u povoljnim uslovima, pre iscrpljivanja zemljišta. Ipak, datum setve mora da bude prilagođen svakoj zemljišnoj i klimatskoj promeni, i to u svakom regionu.

Sprovođenje ranog uništavanja korova i dalje je veoma važno. Ipak, odlučujući su povoljni uslovi pod kojima se vrši uništavanje, i to na planu efikasnosti, i na planu zaštite životne sredine.

Upornost u efikasnoj upotrebi zaštitnih sredstava tokom vremena, i to za rane setve (problemi sa kasnim prinosom) postavlja pitanje arhitekture posejanih površina. Ovde postoji interes da se istraži pokrivenost međurednog razmaka koji koči nove izdanke (u senci). ARVALIS planira dalja istraživanja. Ovde se, dakle, ne radi o određivanju kalendara već o korišćenju prvog povoljnog znaka u proleće i to zavisno od vrste zemljišta, moguće intervencije, klimatskih rizika. Rizici su verovatno manji u okeanskom području nego u kontinentalnoj zoni.

Što se tiče same biljke i njene fiziologije, do sada se nije pojavila nijedna kontraindikacija, pošto je kukuruz dobro prihvatio promenu vremena setve. Pošto fotoperiod i povišene temperature ne ometaju razvoj kukuruza, strategija modifikovanja perioda vegetacije predstavlja jedan od mogućih odgovora na aktuelne izazove kompetitivnosti ove kulture. Uostalom, lakoća i brzina kojom francuski poljoprivrednici prihvataju strategiju uranjenih setvi, jesu zalog za uspeh u budućnosti.