I psi su prevareni

I psi su prevareni

KOLIKO JE ISTUMBAN SVET KINOLOGIJE U POPLAVI ELEKKTRONSKIH I SVAKOJAKIH DRUGIH IZDANJA

Moram da priznam, verovatno zbog godina i mirisa papira koji mi sve više nedostaje pored kompjutera, moj pogled na svet kinologije pomalo se razlikuje u odnosu na današnjicu. Nekada su u časopisima radili urednici koji su bili nezaobilazni i diktirali kvalitet i kvantitet informacija. Predstavljali su branu raznim autorima koji su bili željni pisanja, ali bez ideja, znanja i želje da nauče.To je danas prevaziđeno. Imamo internet. Spas za veliki broj onih koji su godinama sanjali da nešto kažu, ali niko nije hteo da im da priliku. Sada mogu to da nadoknade pisanjem po raznim forumima i veb sajtovima. Mogu besplatno da prikazuju svoje pse, da ih veličaju, predstavljaju kao šampione i bez činjenica, pokrića i sličnog, i da im niko ništa ne može. A to je neizbežni deo slobode štampe i demokratije. Ali, ovde govorimo o temi kinologije, koja je nekad davno bila privilegija profesora sa Veterinarskog fakulteta, Poljoprivrednog fakulteta i drugih koji su, pre nego što bi krenuli da prosipaju znanje, dosta vremena provodili po bibliotekama, čitajući i učeći o psima. Da ne pričam o radu na terenu, smotrama, predavanjima i slično. Danas, i da hoćete, ne možete da naterate nikog da dođe na slična predavanja, jer, ruku na srce, to je prevaziđeno.

Učinak interneta

Danas ćete svakakva znanja naći na internetu. Razni znalci će vas ubeđivati u svoj pristup. Nebitno je da li se radi o spoljašnjem izgledu, ishrani ili zdravstvenim problemima. Jednostavno, kad otvorite forum, imaćete toliko podataka da postoji velika šansa da se još više zbunite nego kad ste se uključili. O ispravnosti tih "činjenica" ne želimo da diskutujemo. Odavno sam prestao da otvaram bilo koju stranicu gde je dozvoljen slobodan pristup i gde svako može da iznese svoje "iskustvo" i "znanje". Prvo sam se nervirao, jer nisam mogao da verujem šta sve može da se pročita, a onda sam shvatio da je jedino rešenje da ne budem tamo.
Dakle, nepouzdanost podataka je prvo što pomislim kad kažem internet. Jedino ako imate dobro predznanje možete sebi dozvoliti surfovanje i kritičko odmeravanje svega onoga na šta naletite. S druge strane, tu su specijalizovani sajtovi na kojima se pojavljuju pravi stručnjaci, ali oni su uglavnom običnom čitaocu nepristupačni zbog jezika koji je stručan i veoma često dosadan onome ko ne barata specifičnim terminima. Međutim, ako želite da nešto naučite, to su prava mesta koja treba posetiti, pod uslovom da znate šta tražite i kako to da nađete. Ali, ako ne želite, već vas samo privlači plitka zabava, sa "rekla -kazala" podacima, onda je ovo pravo mesto, neopterećujuće, zabavno, lako se zaboravlja i uglavnom više ničemu i ne služi.

Magični časopisi

Činjenica je i da mlađe generacije gube kontakt sa časopisima koji se trude da budu aktuelni i tačni, dokumentovani i gde iza teksta stoji ime osobe koja odgovara za ono što je napisano. Međutim, "kvaka" je opet u bojama i formatu. Pažnju privlače šarene stranice, (današnja deca nisu ljubitelji crnobelih strana), sjajna hartija, kratki tekstovi (što besmisleniji i patetičniji to bolje) kako bi se sadržaj zaboravio što pre i ostavio prostor za slične teme za petnaest ili trideset dana. Tako su se razni autori modernih novina dosetili i pružaju upravo ono što se traži.
Na ovakvim mestima moći ćete da saznate mnogo toga što nema nikakve veze sa psima, ali je prilično interesantno, jer se radi o poznatim ličnostima. Uvek sam se pitao koja je razlika između poznatog glumca, koji sa oduševljenjem priča o duhovnoj vezi koju je ostvario sa svojim psom, i osamdesetogodišnjeg starca koji je sa izložbe pasa u Natalincima otišao srećan ne zato što mu je ljubimac BOB, CAC ili CACIB, već zato što je dobio titulu Prvaka Srbije. Na stranu nepoznavanje načina rangiranja, u njegovoj glavi njegov pas je ŠAMPION i to je ono zbog čega je taj pas ispunio svoju misiju. Ali, to je napisano u crno-beloj tehnici, specijalizovanom časopisu koji je napravljen da ljudima prenese informacije koje su u vezi sa psima, a ne sa glumcima, pevačima i ostalim najbitnijim pregaocima ovog društva.

Dakle, uvek je lakše čitati o nečem lepom i osećajnom što je bogato ilustrovano i izgleda kao da bar poneko odavde pripada velikom svetu čiji i mi član želimo da budemo. Ali, ostaje jedno pitanje. Šta je sa psima koji se tu predstavljaju onako kako ne treba. Moguće je da je i to prednost 21. veka, ali psi su životinje. Njih ne treba stavljati u vitrine, na stočiće ili pijedastale. Što se više trudimo da stvaramo od njih ono što nisu, sve više i od sebe stvaramo ono što ne treba da budemo. Zašto bi inače mlad čovek koji pije antidepresive kupio dobermana i krenuo sa njom u svakodnevne šetnje. Napravio je atletski građenu ženku, skinuo je kilažu i skida se sa antidepresiva. Ali, njegov pas je i dalje pas. Žudi za jurnjavom, voli da se mazi, nikog ne mrzi i čak, iako nisam bio toga željan, na prvom pregledu sam dobio poljubac. Ovlaš, doduše, u prolazu. Ali, o tom mladom čoveku i njegovom psu nećete čitati u fensi časopisu. Nije zanimljiv, jer je samo običan čovek koji ne puni stupce žute štampe. Ali, bez obzira na to, on je učinio ono što svaki čovek ustvari žudi da učini kada su psi u pitanju. Ima vernog saputnika koji ga bukvalno tera da živi prirodnijim načinom života.

Veštačka ishrana

Kažu da je farmacija broj jedan u svetu po zaradi. Nisam siguran. Po meni, ishrana gotovom hranom naših kućnih ljubimaca preuzima primat. Prosto je neverovatno šta se sve nudi, lepo upakovano, sa neverovatnom deklaracijom. Ispada da je prosto čudo kako su psi preživeli sve ove vekove dok nije izmišljena gotova hrana. Najviše volim kad me pitaju da li sme štene da jede još nešto osim gotove hrane. Obično odgovorim da u petnaestom veku distribucija gotove hrane nije bila baš najbolja, pa su štenci nekako preživljali jedući i drugu hranu.
Neverovatno je kakvim se besmislicama služe proizvođači hrane, a još je neverovatnije da ljudi na to nasedaju. Ali, sada se vraćamo na internet i reklame. Ne postoji nijedna ozbiljna kuća koja proizvodi hranu i razne nepotrebne stvari za pse, a da nema bogato opremljen sajt. A tu su i reklame na kojima se psi smeju ljudskim osmehom, što me užasava, ali vidim da je mojim klincima to smešno. Znači, znaju šta rade. Ko je kriv nama dinosaurusima koji volimo da gledamo kako pas glođe veliku kosku i sa ljubavlju je nosi okolo po dvorištu?


Sve je "lekovito"

Sve je u omotu, sadržaj je sve manje bitan. Ali to već znamo iz iskustva kad je ljudska hrana u pitanju. Pa zašto bi psi bili povlašćeni* Deklaracija je nešto što sve inspekcije traže na proizvodu. Paradoks je da uopšte nije bitno šta je unutra, već šta piše. A piše: "meso i proizvodi od mesa, žitarice i nusproizvodi, povrće i naravno vitamini u neograničenim količinama zajedno sa mineralima i sve modernijim omega masnim kiselinama" itd. Ali, da li negde postoji objašnjenje o kom se mesu radi? Koliko godina je napunila ta životinja pre nego je dospela u džak? Koliko dugo je to meso stajalo u frižiderima za ljudsku upotrebu pre nego što je rešeno da postane pseća hrana? I koja je to vrsta mesa, a ako nije meso, koja je vrsta iznutrice? Da li je provereno na antibiotike, kortikopreparate, analgetike i druge lekove? Odgovor znate i sami. Akreditovane laboratorije su izvršili analizu i utvrdile da je hrana ispravna. A ja vam mogu reći da se nijedna vrsta hrane danas ne može uporediti sa gotovom hranom koja je pakovana pre trideset godina. O ceni da ne govorim, jer danas već za sto i neki dinar možete da nađete kompletnu hranu za pse koja "sadrži sve neophodne sastojke za njihov zdrav i dug život". To tvrdi deklaracija, ne ja. Ja samo postavljam pitanje koje je to kvalitetno meso koje ćete staviti u kilogram suve hrane (znači vlaga je ispod 12 procenata), uz to staviti gomilu vitamina minerala itd, i sve to u maloprodaji ponuditi za 100 dinara? Za mene je to matematika koju ne umem da radim, ali je očigledno da je uspešna i da daje rezultate.

U stvari, očigledno je samo jedno: psi jedu tu i takvu hranu. Znači, ipak je 21. vek napredak. Uspeli smo i pse da prevarimo. Nabacali smo gomilu aditiva, boja, mirisa, ukusa koji nemaju veze sa prirodnim proizvodom, a TO pas rado konzumira. Dakle, eto blagodeti novog doba. To što takav pas postaje osetljiv na sve i svašta, apsolutno je nevažno. Zapravo, grešim. I te kako je bitno za veterinarsku medicinu, koja sve više ima posla s novim bolestima ili izmenjenim starim. Dakle, svi dobijaju. Naravno, osim pasa, ali zar ćemo da se bavimo takvim sitnicama? Bitno je da posao cveta.

Dr vet. med. Miloš STANOJEVIĆ