Ludaja - mina vitamina!

Ludaja - mina vitamina!


BUNDEVA POSTAJE NEZAOBILAZNA BILJKA NA SVETSKIM TRPEZAMA, A KOD NAS SE JOŠ NEDOVOLJNO GAJI

Njenom mirisu u zimskim danima teško je odoleti. Bela, žuta, šarena, minijaturna, džinovska... Nadasve hranljiva i lekovita, bundeva se polako "probija" u red najtraženijih i najprofitabilnijih poljoprivrednih kultura. U vreme kada zdrava hrana ima sve više pristalica, njeno mesto na trpezama širom sveta postalo je nezaobilazno.
Iako je davno stigla kod nas, ova biljka doskora bila je zaboravljena. Ipak, zahvaljujući lekovitim svojstvima potražnja za bundevom je sve veća, a jedna od prednosti njenog uzgoja ogleda se u tome što je imuna na bolesti i štetočine, pa joj nije potrebna nikakva specijalna nega i zaštita.
Na ovim prostorima najviše je ima u Vojvodini, tačnije u Banatu. U narodu je poznata i pod imenima: ludaja, vojvođanska banana, tikva...

Izobilje minerala

Bogata je provitaminom A, vitaminima B1, B2, B3, B6, kalijumom, fosforom, kalcijumom, gvožđem, odnosno mineralima neophodnim za zimski period. Često se koristi kao lek protiv crevne upale i glista kod dece, dok je hladno ceđeno ulje iz semena ludaje sastavni deo terapija bubrežnih bolesnika, reumatičara i postoperativnog oporavka. Sadrži i prirodne antioksidanse, koji usporavaju starenje ćelija. Njena energetska vrednost preporučljiva je i u dijetetskim režimima ishrane. Ima široku primenu u narodnoj medicini, a u poslednje vreme naklonjena joj je i zvanična.
Od ludaje se mogu pripremati slana i slatka jela, može se jesti živa, dinstana, pečena, pržena..., a bez obzira kako se koristi, njena lekovita dejstva se ne umanjuju.
Gledajući sa aspekta finansijske isplativosti, uzgoj bundeve može doneti dobru zaradu.

Darežljive tikve

Tu prednjače uljane tikve, kojih ima više vrsta, a kod nas su među proizvođačima najpoznatije "olinka" i "olivia". Toploljubive su biljke, koje najbolje uspevaju na plodnoj, humusom bogatoj crnici, ali i na peskovitom zemljištu. Seju se tamo gde su prethodno bile strnjike, pasulj ili detelina. Stranooplodne su biljka, uglavnom ih oprašuju pčele, vole vlagu, ali dobro podnose i sušne periode. Skoro da nema bolesti i štetočina koje ih ugrožavaju, a motika je jedini alat za "negu" ovih bundeva.
Semenje uljanih tikvi veoma je traženo, a trenutna cena od 200 dinara za kilogram, čini je jednom od najprofitabilinijih biljnih kultura kod nas. Dokazano je da se tikvino ulje, koje se dobija postupkom hladnog ceđenja, po nutricionističkoj vrednosti može meriti sa najkvalitetnijim maslinovim i uljem od pšeničnih klica. Nažalost, proizvodnja i uzgoj ovih darežljivih biljaka u Srbiji još nije omasovljena.


Grickalica

"Sport za zube i melem za živce"! Opšte je poznato da ovaj legendarni slogan važi za pečene semenke bundeve, omiljenom "grickalicom" ovih prostora, ali i stanovnika bliskoistočnih zemalja.

Kozmetika

Bundeva je široku primenu našla i u industriji kozmetike. Ima odličan efekat na problematičnu kožu, posebno masniju, sprečava pojavu bubuljica i akni, pa je sastavni deo krema i maski za lice.

Svetski rekord
U čast bundeve, u Kikindi se već 25 godina zaredom održava manifestacija posvećena ovoj biljci, pod nazivom Dani ludaje. Kod nas su dve najveće bundeve, za sada, proizveli učenici Poljoprivredne škole u Futogu. One su težile 254 i 236 kilograma.
Najduža tikva bila je dugačka dva i po metra, a za pamćenje je i pita bundevara od 100 metara, za koju je upotrebljeno 250 kg kora, 320 kilograma ludaje, 120 kg šećera, 4 kg cimeta i više od 100 litara ulja.
Svetski rekord u težini trenutno drži bundeva od 951 kilogram, koju je uzgojio Švajcarac Beni Mejer. Ovom džinovskom ludajom, on je preuzeo svetski rekord koji su držali uzgajivači iz Kalifornije, Tim i Suzan Metison, sa bundevom teškom "samo" 922 kilograma.

M. DRAŽILOVIĆ