Milanka Milosavljevic Milosavljevic - Poezija

Milanka Milosavljevic Milosavljevic - Poezija


Biografija


Milanka Milosavljević-Milosavljević (Donji Krčin, 6.avgust 1957.), profesor jugoslovenskih književnosti i srpskohrvatskog jezika i arhivist. Osnovnu školu završila u Donjem Krčinu, Gimnaziju u Kruševcu i Filološki fakultet u Beogradu.

Obavljala poslove: nastavnika u Osnovnoj školi u Donjem Krčinu, profesora u Gimnaziji u Varvarinu i Ćićevcu, urednika i glavnog urednika programa u Domu omladine i pionira "Mladost" u Kruševcu, upravnika Kruševačkog pozorišta, arhivista u Istorijskom arhivu Kruševac, direktora Narodne biblioteke Kruševac i, ponovo, arhivista u Istorijskom arhivu Kruševac.

Književne nagrade: "Sigridrug" 1999. i 2001. za najbolji tekst monodrame za decu na Festivalu monodrame za decu u Novom Sadu; Prvu nagradu Crkvene opštine Ivanjica za najlepšu religioznu pesmu 1999. i nagradu Zmajevih dečjih igara za tekst na Festivalu Ekološkog pozorišta za decu 2001. u Bačkoj Palanci.

STEFAN

Kneževiću sa drvenim mačem
Pesniče Ratniče Despote
Sine
reče:
bejasmo blizu jedan drugom
no da li gore da li reke
razdvojiše nas
i reče:
Ljubav sve prevashodi
i sazda Manasiju
i Kalenić
i utvrdi Beograd
Tron Srbiji
pa ode u Carstvo nebesko
Ocu svome
Svetom knezu i majci Gospođi
bezdetan
nas ostavi da rađamo
sinove i kćeri
sa imenom i likom Tvojim

Sine
u vremena ova
i gore i reke krenuše na nas
a sve prevashodi ljubav
sve zlo i grdno
i repato i kuso
iz tamnog vilajeta
iz ma`nitog kola
iz lude kuće
s ko`ca i konopca
od zla oca i od gore majke
naopako rođeno mlečikom zadojeno

Platno da sterem
Vez da vezem
Kćer Sestra Ljuba Majka Tvoja
po suncu mi `odio
ljubavlju sve prevashodio
gore se razdvajale
obale spajale
pred Tobom i družinom Ti
Stefane Sine

LOŽNICA

Povedi me u ložnicu
kao što je Adam Evu
pre jabuka saznanja

Na njenom pragu
prestaju
sve tajne
Za nas svetle svici
i Kumova Slama

Na plahtama deteline
pod svodom od granja
skinuću krunu od paunovog perja
Moja se put otkopčava
svilom tvoga dlana

ORAŠJE

Krštavali Venčavali Opevali
pod svodovima Tvojim
žitelji donjokrčinski i ini
Lov lovio kralj Milutin
kraj kisele vode
u tamnim šumama temnićskim
Belu crkvu sagradio
tamu da rastera
Joakima Vujića oca srpskog teatra
knjaz Miloš pratio
osamstodvadesetšeste
da popiše crkve i manastire
pretekle od turskog zemana i zuluma
Šećerne petliće lizali
na Svetog Jovana
kad se ne je crno grojze
Ded moj Otac i Sin
Gospodi pomiluj nas

TRPEZA

Na hrastovm panju
od goda do goda
postavljam trpezu
za dvoje:
nek na njoj budu
hleb so i voda
sve što je moje
nek je i tvoje
kad nam se ruke
u molitvi spoje

Možda će nekad
na dno variva
sitna mirođija
ljubomore pasti
Ti kušaj meda
i koljiva
i mlado vino naše strasti

USPAVANKA

Spavaj
Mirno gore fenjeri avgusta
Spavaj
San ti ljubi ruke oči usta
San ti krade glas
Spavaj
Brzo minu kraj nas
Detinjstvo rascvetalih kolena
Spavaj
Ima još mnogo vremena
I ništa se ne sme desiti
Osim ljubavi
Spavaj