Duhovna Poezija - Pesme

Treba da znas da je prolece


Treba da znas da je prolece
i da nismo mrtvi
Iako se pod vedjom
Preci gnezde neveseli
Naginju se u svetlost nasu gnevni
Dosaptavajuci nam tajne
Za koje jos nismo zreli

Treba da verujes
da smo jos zivi
Iako je u mali opanak
Upletena davno koza nasa meka
Ovakve smeh decji nikad ne pohodi
I mesto belih rucica njinih
Hladna nas krletka praznine ceka

Treba da osetis da nas jos ima
Samo se majke rodjenja naseg
Setile nisu iz davnih snova
Pa se jos blede devojce svetom
I crnu svetlost kupe
Za kucu nasu od svetlih slova

Tebi



Krstim se ovako

A neko drugi onako

Poneko čak i klekne

Eto koliko različito

Kada Ti se obraćamo

A na isto svi mislimo

Jer svi isto radimo

S istim ciljem ruke sklapamo

Mi Te to molimo

Svako na svoj način

Tebi se obraćamo

Tražeći Ti pomoć

Ime Tvoje slavimo.