Dobrica Eric - Poezija

Dobrica Eric - Poezija


Dobrica Erić, rođen je 1936. godine u Donjoj Crnući, u Gruži, opština Gornji Milanovac, je srpski književnik. Dobrica Erić je književnik koji je završio četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici i oprobao sreću – kako sam kaže – u mnogim zanatima. Svojim bogatim stvaralaštvom na svojevrstan način obeležava življenje na šumadijskom i srpskom prostoru. On je pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi. Nezaobilazan je u antologijama i udžbenicima. Piše poeziju i prozu, sarađuje u brojnim listovima i časopisima i često govori svoje pesme u raznim pilikama. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. tod. a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica… Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku. U javnim nastupima – na TV, na večerima poezije i drugim priredbama on svoje pesme ne čita, on ih govori, jer ih gotovo sve zna napamet. Sa D. Vitoševićem pripremio je antologiju – Orfej među šljivama (1963), a samostalno priredio antologiju – Da sabljama zemlju dijelimo (1994). Dobrica Erić živi i radi u Beogradu i u Gruži.

Balada o kokicama

Poneo sam iz doline žute
ozarene ranim suncokretom
mnoge plave večeri prosute
kokicama k’o šljivinim cvetom.

Kad se svici zapale u žitu
i reduša testo za hleb natre,
kokali smo kokice u situ
i igrali bosi oko vatre:

Kokajte se, kokice
koga volim, doći će
doneće mi lončiće
i srebrne zvončiće!

Dve – tri zvezde na jablanu zebu
sve dok nam se vatra ne razgori
i kokice ne prsnu po nebu
pod kojim se naša pesma ori.

Večeri su sada nevesele
pa se grejem na tom davnom žaru,
još mirišem te krunice bele
i još čujem onu pesmu staru:

Kokajte se, kokice
koga volim, doći će
doneće mi lončiće
i srebrne zvončiće!

Svi su davno došli i otišli
s vetrovima što tiho pevuše,
a snegovi, prerano naišli
zavejaše sito na dnu duše.

Među onim dragim sitnicama
o kojima čovek često sniva
čuvam i to sito s kokicama
što se bele kao cvet od šljiva.

Da l još nekom noćas ovo zlato smeta

Da l’ još nekom noćas ovo zlato smeta?
Ova susnežica nebeskih trešanja?
Noć je otvorena na sve strane sveta.
Za snove; a mene, znam niko ne sanja.

San je bio moj hod, moj korak i senka
mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao,
prokock’o sam pesmu k’o konja Zelenka
koga nikad niko nije zauzdao.

Pa neka mi ruku lizne bar taj verni
pas meseca što je sa mnom izranjao
iz oblaka berićetnih snohvatica, jer ni
ove noći niko nije me sanjao.

San je bio moj hod, moj korak i senka
mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao,
prokock’o sam srce k’o konja Zelenka
koga nikad niko nije zauzdao…

Brojim blede plamičke ponoćnih petlova
i isprane kamičke po nebeskom dnu,
Ja, što svima otvarah vrata svojih snova
ne nađoh svoj kutak ni u čijem snu…

Jagoda

Divlja devojčice,
kćeri južnog brdašca,

Kakvi te razlozi
i kakva te ljubav navodi

Da pretvaraš
svoje bele očice
u crvene srdašca?

Ljubičica

Kraj potoka
sitnoskoka

Ispod žbuna
bez zubuna

Žmirkaju dva
plava oka.

Željna pčela
kraj njih lebdi,

Ne veruje
sama sebi!

Ljutić

Ne znam je li ljut
ili ime vara,

Tek, leptiric žut
što s njim razgovara,

Vec nešto pije
iz njegove čaše

I sve veselije
kriocima maše!

Moja kći

Maslačak bi
pred njom klek’o!

Kad se ona
poljem šeta.

Ja sve strepim
da je neko

Ne ubere
mesto cveta!

Moj brat

Izucio mnoge škole
i zašao za topole.

Prešao je preko reke
u odsjaje u odjeke.

Raspustio svoje đake
i zašao za oblake.

Dosanjao bele snove
i zašao za bregove.

Kako li mu sviće zora
u kućici bez prozora?

Moja majka

Tu je i moja majka
Radmila, bivša vila,

Motri me iz prikrajka
i sklapa umorna krila.

Tiha, tužna i stara,
ređa rublje po plotu

I s cvećem razgovara
o kući, o životu…

Maslačak

Žute oči
krupne i vesele

Gledale me,
pa su zažmurele.

Ostadoše
trepavice bele

Koje plavi
povetarac kradom

Razvejava
zelenom livadom.